Dosta je ustupaka, sankcionišite Dodika, poručuju evroposlanici

„Dodik igra opasnu igru. EU mora da uvede sankcije njemu i njegovim pomagačima. Pozivam EU da ne pravi kompromise. Nećemo nigde stići u pregovorima s političarima zainteresovanim za status kvo. Molim vas, učinite ovo za narod Bosne“, rekla je Tineke Strik, holandska evroparlamentraka iz stranke Zeleni koja je pre deset dana zajedno sa nemačkim kolegom Ditmar Kosterom boravila u BiH.

Njen istup u Evropskom parlamentu odraz je onoga u šta se, kako navodi, uverila na terenu. Kako je napisala na svom blogu, „etnonacionalistički lider Republike Srpske Milorad Dodik godinama unazad igra opasne igre, osporava teritorijalni integritet BiH i preti demontažiom Dejtona“.

Građani, ističe, računaju da će ih međunarodna zajednica podržati i zaštititi i to je, ukazuje, obećanje koje im je dato u Dejtonu. Međunarodna zajednica, smatra Strik, mora da povuče jasnu liniju i odlučno reaguje na Dodikovo direktno kršenje Dejtona. Još nije kasno da se promeni kurs ali ne treba gubiti vreme, poručila je.

„Rat i genocid 1990.tih i složeni Dejtonski sporazum nametnuli su međunarodnoj zajednici posebnu odgovornost. Sada je krajne vreme da ispunimo svoju odgovornost i pomognemo BiH da ostvari istinski demokratsku budućnost kakvu njeni građani zaslužuju“. Kako je napisala na svom tviter nalogu: „Samo je jedan jezik koji će slušati autokrate poput Dodika: sankcije“.

Izvršni potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis istakao je tokom rasprave da će EU pratiti situaciju u BiH. „Od vitalnog je značaja osigurati jedinstvo EU kao i dosledno slanje poruka svim stranama u BiH“, kazao je.

Član u Evropskom parlamentu iz Bugarske Andrej Kovatčev poslao je snažan signal za pridruživanje BiH EU. „Remetilački signali dolaze od Milorada Dodika, koji želi da se povuče iz državnih institucija. To je pogrešan signal koji može dovesti do etničkog sukoba“, rekao je.

Evrozastupnik Pedro Markez je pozivao na sankcije Dodiku koji je istaknut kao osoba spremna da gurne državu u rat. Slovenački evrozastupnik Klemen Grošelj pozvao je građane entiteta Republike Srpske da glasaju protiv Dodika i tako osiguraju održivu budućnost BiH.

Evrozastupnik Fabio Masimo Kastaldo iz Italije kazao je da države članice moraju biti jasne i koristiti sankcije protiv Dodika. „Molim vas, razmotrite ova pitanja bez vraćanja zemlje u nacionalizam. Nemojmo se pretvarati da je BiH na periferiji Evrope ili još gore. Sankcionišite ga“, istakao je Kastaldo.

Zastupnik Mihael Gahler iz Nemačke izjavio je da je Dodik najveći problem u BiH. „Problem u BiH ima svoje ime, a njegovo ime je Milorad Dodik. On preti ustavnom poretku i ovde treba čuti jasan odgovor da li smo spremni da uvedemo sankcije Dodiku“, kazao je.

Evrozastupnik iz Hrvatske Tonino Picula istakao je da Dodik nije sam u izazivanju krize. „Destabilizaciju BiH pomažu Beograd, Budimpešta i Moskva. Postoji opasnost da se nekoliko kriza spoji u izbornim godinama 2022. Pregovori o novom izbornom zakonu su zaista važni“, rekao je on.

Zastupnik Romeo Franc iz Nemačke smatra da je dosta sa pravljenjem ustupaka. „Ovo nije etnički sukob, već geopolitički. Hajde da prestanemo s ustupcima. Za 26 godina tamošnji političari nisu nimalo pomogli. Teritorijalni integritet se ne može uneti u državu. Mir je u interesu BiH i u našem interesu“, kazao je Franz.

BiH obeležava Dan državnosti
BiH sutra proslavlja Dan državnosti, datum kada je pre 78. održano Prvo zasedanje ZAVNOBiH-a u Mrkonjić-Gradu na kojem su donete odluke o obnovi državnosti Bosne i Hercegovine.

Originalni dokumenti kao što je Rezolucija sa Prvog zasedanja ZAVNOBiH-a održanog u Mrkonjić Gradu 1943, kojom su se Srbi, Hrvati i Muslimani opredelili za obnovu državnosti BiH, te Deklaracija o pravima građana sa Drugog zasedanja ZAVNOBiH-a održanom 1. juna 1944. u Sanskom Mostu deo je, navodi se, izuzetno važne građe koja govori o istorijskim odlukama donetim u tom periodu za BiH, a koji se nalaze u depou Arhiva BiH.