DPS: Glasaćemo za sudiju Ustavnog suda Crne Gore, ako bude povučen zakon i određen datum izbora 1Foto: Beta/Skupština Crne Gore/Igor Sljivancanin

Opoziciona crnogorska Demokratska partija socijalista (DPS) će glasati za jednog sudiju Ustavnog suda ukoliko je parlamentarna većina spremna na razgovor o utvrđivanju datuma vanrednih parlamentarnih izbora i ako povuče neustavni Zakon o predsedniku Republike, saopštio je poslanik te stranke Nikola Rakočević. „Bez jasnog određivanja datuma vanrednih parlamentarnih izbora i povlačenja neustavnog zakona o predsedniku, nećemo […]

Opoziciona crnogorska Demokratska partija socijalista (DPS) će glasati za jednog sudiju Ustavnog suda ukoliko je parlamentarna većina spremna na razgovor o utvrđivanju datuma vanrednih parlamentarnih izbora i ako povuče neustavni Zakon o predsedniku Republike, saopštio je poslanik te stranke Nikola Rakočević.

„Bez jasnog određivanja datuma vanrednih parlamentarnih izbora i povlačenja neustavnog zakona o predsedniku, nećemo glasati za sudije Ustavnog suda. Ako te racionalne uslove, koji su u skladu sa društvenim interesima svih partija za izlazak iz krize, prihvate i sednemo da razgovaramo, glasaćemo za jednog sudiju, iako je proces na odboru bio vema netransparentan i nije bio u skladu sa Ustavom“, kazao je Rakočević novinarima u Skupštini Crne Gore.

Glasanje o četiri kandidata za sudije Ustavnog suda u drugom krugu je zakazano za ponedeljak, 28. novembar.

Izborom jednog kandidata bi se odblokirao rad tog suda koji već nekoliko meseci ima samo troje sudija. Za izbor u drugom krugu je potrebna većina od 49 poslanika od ukupno 81 poslanika u crnogorskom parlamentu.

Predstavnici Evropske unije i Venecijanske komisije – savetodavnog tela Savjeta Evrope, pozvali su na deblokadu Ustavnog suda.

Skupštinska većina predvođena Demokratskim frontom pokušava da kroz izmene Zakona o predsedniku Republike, obezbedi formiranje treće vlade na čijem bi čelu bio poslanik i bivši diplomata Miodrag Lekić.

Partije koje su podržale izmene Zakona kažu da su predložile to rešenje kako bi se izašlo „iz trenutnog ćorsokaka“ i otvorio put Lekiću da sastavi novu vladu.

Zakon je predsednik Milo Đukanović vratio na ponovno odlučivanje i zatražio mišljenje Venecijanske komisije o tom dokumentu. Brojni pravnici tvrde da su zakonske izmene neustavne.

Po Ustavu Crne Gore, isključiva nadležnost za predlaganje mandatara za sastav nove vlade pripada predsedniku. Spornim izmenama zakona o njegovim nadležnostima parlamentarna većina taj proces je prenela na Skupštinu da bi otvorila put Lekiću da sastavi novu vladu, pošto je prethodina vlada premijera Dritana Abazovićeva u avgustu izgubila podršku većine.

Ustavom nije predviđeno rešenje za stanje u kojem je Crna Gora: kada je Vladi, u ovom slučaju premijera Dritana Abazovića, izglasano nepoverenje u parlamentu, a predsednik Republike odbija da mandat poveri kandidatu parlamentarne većine.

Tanka većina od 41 poslanika medju ukupno 81, predvođena Demokratskim frontom, Demokratama i pokretom URA, tražila je u septembru da se izabere nova vlada s mandatarom Miodragom Lekićem. Predsednik Đukanović je iz formalnih razloga – zbog neblagovremenog dostavljanja 41 potpisa podrške, odbio da Lekiću da mandat za sastavljanje vlade.

Opozicija, predvođena Demokratskom partijom socijalista (DPS) Đukanovića, poručuje da je „na delu ustavni puč“, a već su održana dva masovna protesta u Podgorici kada je zahtevano raspisivanje vanrednih izbora i povlačenje spornih izmena Zakona o predsedniku Republike.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.