EU mora da ponudi alternativu "mračnim silama": Ratne rane koje je Zapadni Balkan zadobio pre više od dve decenije nastavljaju da se gnoje 1Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV

U nestabilnom region Balkana, Evropska unija mora ponuditi kredibilnu alternativu mračnim silama, poruka je teksta theneweuropean.co.uk.

Podseća se na incident s kraja jula kada su, navodi se, pripadnici srpske etničke manjine na Kosovu rasporedili tešku mašineriju i kamione na putevima koji vode ka severnoj granici sa Srbijom, ispalili pucnje u vazduh i uključili sirene za vazdušni napad.

Demonstranti, koje podržava Srbija i koji ne priznaju autoritet kosovskih državnih institucija, razbesneli su se zbog novog pravila po kome se od njih zahteva da zamene srpske registarske tablice kosovskim i koriste nove putne isprave prilikom prelaska granice.

U glavnom gradu Kosova, Prištini, kružile su glasine o srpskim porodicama koje beže preko granice, o napadima na ljude iz većinske etničke albanske nacionalnosti i o pucnjavi na kosovsku policiju. Ali za jedan dan incident je završen i mirovne snage NATO-a, poznate kao KFOR, krenule su da raščiste prilaze i ponovo otvore puteve.

Incident, koji, navodi se, savršeno ilustruje zašto se Zapadni Balkan tako često naziva buretom baruta nije ni prvi a verovatno neće biti poslednji.

EU mora da ponudi alternativu "mračnim silama": Ratne rane koje je Zapadni Balkan zadobio pre više od dve decenije nastavljaju da se gnoje 2
Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Dezinformacije su takođe imale ulogu u rasplamsavanju tenzija, pri čemu je kosovski premijer Aljbin Kurti uperio prst u Srbiju i Rusiju.

Mnogi analitičari se slažu da Putin želi da podstakne podele koje bi mogle odvratiti Evropu od onoga što on radi u Ukrajini.

Uvođenje novih registarskih tablica je odloženo za oktobar, a tenzije su donekle popustile nakon što su se zvaničnici Srbije i Kosova sastali u Briselu. Katastrofa je izbegnuta, tvrdi se, za sada.

Problem za Kosovo, kao i za širi Zapadni Balkan, jeste što se iza retorike zaraćenih lidera koji se bore za uticaj kriju ukorenjene pritužbe koje datiraju iz nasilne decenije koja je usledila nakon raspada Jugoslavije ranih 1990-ih.

Pored trvenja na severu Kosova, rastu tenzije u Bosni, gde je srpski lider Milorad Dodik zapretio da će povući Republiku Srpsku iz nekih državnih institucija, podstičući strah od eventualne secesije.

U izveštaju objavljenom u julu, Međunarodna krizna grupa (ICG) je navela da bi Brisel i Vašington, trebalo da rade zajedno na smirivanju bosanske krize, unapređenju odnosa Srbije i Kosova i unapređenju međunarodnih veza Kosova. EU takođe treba da istraži načine za podsticanje integracije, čak i pre članstva.

“Dok ruski napad na Ukrajinu izaziva novi haos na istoku Evrope, ratne rane koje je Zapadni Balkan zadobio pre više od dve decenije nastavljaju da se gnoje“, navodi se u izveštaju.

„Dejtonski mirovni sporazum koji je držao Bosnu i Hercegovinu na okupu se urušava. Napori da se reši spor Kosova sa Srbijom oko njegove nezavisnosti su zamrznuti… Loša vladavina, spore ekonomije, korupcija i evropska ambivalentnost obustavili su EU proces“, napisali su autori izveštaja.

Od zemalja koje su nastale raspadom Jugoslavije, Slovenija je pristupila EU 2004. i Hrvatska 2013. Severna Makedonija, Srbija i Crna Gora su u dugim pregovorima o pristupanju, dok su Bosna i Kosovo prepoznati kao potencijalni kandidati. Ali čini se da je proces zastao i vreme je definitivno na strani onih koji bi se suprotstavili uticaju EU.

To uključuje Rusiju i Kinu, koja ima ozbiljne investicije širom regiona, posebno u energetiku i infrastrukturu u Srbiji i Crnoj Gori.

Zvaničnici u nekoliko balkanskih država takođe su razočarani odlukom EU u junu da Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata.

Ramadan Ilazi, šef istraživanja u kosovskom Centru za bezbednosne studije, kaže da što duže traje tenzija na Kosovu, to je veća opasnost da događaji izmaknu kontroli.

“To je posebno slučaj sada, jer postoji tako duboko nepoverenje između kosovskog Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prokremaljskog nacionaliste koji je sklon provokacijama”.

Baronica Arminka Helić, koja je izbegla iz Bosne tokom rata, člnica britanskih konzervativaca i poslanica u Gornjem domu parlamenta Britanije, kaže da EU radi na autopilotu na Balkanu više od decenije.

„EU nedostaje vizija, nemaju sveobuhvatnu strategiju. Građani na Balkanu ne žele još jedan sukob, ali bi liderima mogao biti potreban, bilo da ostanu na vlasti i prikriju sopstveno loše upravljanje ili da bi realizovali svoje nacionalističke i ideološke ideje o tome kakav region treba da bude“, rekla je ona.

Nakon raspada Jugoslavije početkom 90-ih, izbio je niz sukoba, uključujući i brutalni rat u Bosni, najgori u Evropi od Drugog svetskog rata. Oko 100.000 ljudi je ubijeno između 1992-1995, uključujući hiljade Bošnjaka muškaraca i dečaka, koje su hladnokrvno pogubili snage bosanskih Srba. Drugi su bili strpani u logore da gladuju, a njihovi skeleti podsećaju svet da nikada ne znači uvek nikada više.

Zatim, 1998. pobunjeni kosovski Albanci digli su oružje protiv svojih srpskih gospodara, koji su bili angažovani u kampanji etničkog čišćenja. Rat je okončan vazdušnim udarima NATO-a na Srbiju 1999. a Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. Srbija nikada nije priznala ovu deklaraciju i uz podršku Rusije blokirala je Kosovo od članstva u mnogim međunarodnim institucijama.

Tri decenije kasnije, mnoga od tih neprijateljstava tinjaju, izbijajući u redovnim intervalima da bi ponovo rasplamsali strah od novog nasilja. Ova nestabilnost, kao i pitanja vezana za korupciju, slobodu izražavanja i vladavinu prava u postjugoslovenskim državama, predstavljaju glavne prepreke za konačno članstvo u EU.

Uz Kosovo, Bosna je najzabrinjavajuća tačka žarišta. Krajem prošle godine Milorad Dodik, srpski član tročlanog Predsedništva, zapretio je da će svoju teritoriju povući iz državnih institucija, uključujući pravosuđe i vojsku.

EU mora da ponudi alternativu "mračnim silama": Ratne rane koje je Zapadni Balkan zadobio pre više od dve decenije nastavljaju da se gnoje 3
Foto: EPA-EFE/MIKHAEL KLIMENTYEV / SPUTNIK

London i Vašington uveli su sankcije Dodiku, dok je glavni izaslanik međunarodne zajednice u zemlji – visoki predstavnik UN-a Kristijan Šmit – rekao da Dodikovi planovi, koje je Moskva barem prećutno podržavala, predstavljaju „egzistencijalnu pretnju“ i stvaraju izglede za stvaran sukob.

Prema mišljenju Armninke Helić, pojedini političari iz entiteta Republika Srpska žele da diskredituju Bosnu i Hercegovinu dovodeći u pitanje njenu sposobnost da postoji kao validna suverena država, na isti način na koji Putin dovodi u pitanje nezavisni status Ukrajine.

Ona to opisuje kao stalnu, nemilosrdnu kampanju – podržanu ruskim dezinformacijama.

“To je ozbiljna pretnja. To bi mogla biti jedna od onih kriza koje se polako rasplamsavaju koje su nam toliko dugo pred očima da smo u suštini izgubili iz vida koliko je ozbiljna.”

U februaru je Evropska unija saopštila da će skoro udvostručiti broj svojih mirovnih snaga EUFOR-a u Bosni na 1.100 vojnika kao meru predostrožnosti nakon Putinove invazije na Ukrajinu. Ovaj potez je takođe odrazio međunarodnu nelagodu oko Dodikove secesionističke agende.

Zatim se u junu Dodik vratio, rekavši da ga je rat u Ukrajini naterao da odloži svoje secesionističke planove. Ali njegovi postupci, kao i tenzije na Kosovu i činjenica da se Vučić takođe umiljava Putinu, zabrinjavaju međunarodne posmatrače.

Rusija želi da situacija na Balkanu bude nestabilna. Oni mnogo ulažu u to. Pokušali su da sruše prethodnu vlast u Crnoj Gori kada su bili u procesu pristupanja NATO-u. Oni su snažno prisutni i u Bosni, i u Severnoj Makedoniji

Vučić je u Ujedinjenim nacijama osudio invaziju na Ukrajinu, ali nije usvojio sankcije EU Rusiji. U maju, čak i dok su se lideri EU sastajali da pokušaju da se dogovore o pojačavanju sankcija, Vučić je u telefonskom razgovoru sa Putinom sklopio novi trogodišnji ugovor o snabdevanju gasom.

Rusija je Srbiji takođe nudila vojne savete i pomoć, uključujući prodaju nekih polovnih borbenih aviona MiG, dok ruski Gasprom kontroliše većinu srpskog tržišta gasa, a preko svoje  novinske agencije suprotstavlja se EU.

Za Ijana Bonda, direktora spoljne politike Centra za evropske reforme, Vučić je pre svega oportunista.

“U toku je cinična kalkulacija kako on može da izvuče maksimalnu korist sa obe strane. On je srpski nacionalista i njegovim biračima je dobro ako se može pokazati da se zalaže za etničke Srbe u Bosni. Hoće li da pripoji Republiku Srpsku? Pretpostavljam da ne, ali on će biti veoma srećan da izazove određenu količinu nevolja.“

Izgleda da je to i Putinov cilj. Ruski lider je brzo iskoristio regionalne tenzije upoređujući svoju invaziju na Ukrajinu sa NATO bombardovanjem Srbije 1999. godine – evocirao je kosovski presedan u prošlosti, na primer, da bi opravdao svoju aneksiju Krima.

Dodik se 20. septembra sastao sa Putinom u Kremlju, a ruski lider mu je poželeo uspeh na predstojećim izborima.

Kako je ovog meseca napisala Majda Ruge, viša saradnica Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR), Rusija „igra ulogu spojlera tamo gde to može da uradi po niskoj ceni“.

Ilazi kaže da Rusija želi da situacija na Balkanu bude nestabilna.

Vučić je pre svega oportunista. U toku je cinična kalkulacija kako on može da izvuče maksimalnu korist sa obe strane. On je srpski nacionalista i njegovim biračima je dobro ako se može pokazati da se zalaže za etničke Srbe u Bosni. Hoće li da pripoji Republiku Srpsku? Pretpostavljam da ne, ali on će biti veoma srećan da izazove određenu količinu nevolja

“Oni mnogo ulažu u to. Pokušali su da sruše prethodnu vlast u Crnoj Gori kada su bili u procesu pristupanja NATO-u. Oni su snažno prisutni i u Bosni, i u Severnoj Makedoniji”.

Baronica Helić kaže da EU i SAD imaju kontradiktoran stav prema „zlobnom uticaju“ Rusije: s pravom su se snažno angažovali u Ukrajini, ali izgleda da su spremni da zažmure na Balkanu. I ljudi postaju razočarani zbog eventualnog članstva u EU.

“Kako objasniti bosanskim građanima da Bosna nije spremna, ali Moldavija, koja ima trećinu svoje teritorije pod okupacijom, jeste – ili da Ukrajina, koja prolazi kroz aktivni vojni sukob, jeste? Znam da je sve to simbolično, ali vam je potrebna simbolika i na Balkanu ako želite da naterate ljude da EU gledaju sa oba oka, a ne samo jednim okom. “

Ijan Bond se slaže da EU mora pokazati znake stvarnog napretka u članstvu, ali zemlje kandidati takođe moraju da rade više kako bi ispunile neophodne kriterijume.

On priznaje da je u slučaju Bosne ovo težak zadatak, jer ustav koji je proizašao iz Dejtonskog mirovnog sporazuma sprečava zemlju da ide napred, a ova stagnacija ide na ruku Dodiku i drugima, poput Dragana Čovića, lidera HDZ-a u Bosni, koja takođe želi veća ovlašćenja.

“Ima dosta loših glumaca na Balkanu i Dodik je svakako jedan od njih. Ali ako imate realne izglede da napredujete ka tome da postanete ‘normalna’ evropska država, ako ne i članica EU ili u svakom slučaju na putu ka članstvu, onda to pruža barem privremeni podsticaj za dobro ponašanje, “, kaže Bond.

Postoji potencijal za dalju nestabilnost u Bosni: predsednički i parlamentarni izbori zakazani su za 2.oktobar uz najavljene izborne reforme koje će podsticati tenzije između rivalskih etničkih lidera

Ilazi kaže da kosovske vlasti treba da deluju kako bi integrisale etničke Srbe, na primer uspostavljanjem dugo odlagane poluautonomne opštinske asocijacije za srpsku manjinu koja će upravljati obrazovanjem, zdravstvenom zaštitom i socijalnom zaštitom. Ali EU takođe treba da da postane aktivnija u traženju sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma koji bi barem mogao da vidi da Srbija prećutno prihvati nezavisnost Kosova.

„Ove tenzije će se vraćati i ponavljati sve dok Srbija negira pravo Kosova da postoji kao nezavisna država“, rekao je on. „EU treba da promeni svoj pristup sa pacifikacije na posredovanje ili arbitražu… mora da bude čvršća, odlučnija, ne samo da bi pružila podsticaje stranama, već i da se fokusira na posledice izostanka sporazuma ili nastavka status kvo.“

Postoje neki pozitivni znaci. U svom govoru u septembru, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je Zapadni Balkan – zajedno sa Ukrajinom, Moldavijom i Gruzijom – deo porodice, „budućnost naše unije“.

Takođe postoji potencijal za dalju nestabilnost u Bosni: predsednički i parlamentarni izbori zakazani su za 2.oktobar uz najavljene izborne reforme koje će podsticati tenzije između rivalskih etničkih lidera.

Mandat EUFOR-a takođe treba da obnovi Savet bezbednosti UN u novembru i postoji zabrinutost da bi Rusija mogla staviti veto na taj potez.
Reputacija EU i budući globalni položaj su u pitanju.

“Ako EU nije u stanju da se okupi i reši problem Kosova i Srbije, poruka koju šaljete Rusiji je pogrešna“, rekao je Ilazi. „Mi nismo u dvorištu ili na periferiji EU. Kosovo je okruženo državama članicama EU. Tu smo u EU. Ako ne možete sami da rešite svoje probleme, na svojoj teritoriji, poruka koju šaljete Rusiji je da je EU vrsta aktera koji ne može da se suprotstavi ruskom uticaju na sopstvenom području”, zaključuje Ilazi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.