Foto: EPA-EFE/MALTON DIBRAPredsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je večeras u Tirani da je na samitu Berlinskog procesa predstavila liderima novi plan rasta za Zapadni Balkan koji ima potencijal da u ovoj deceniji udvostruči obim ekonomija tog regiona.
Na kraju samita Berlinskog procesa u Tirani, prvog koji je organizovan u zemlji koja nije članica Evropske unije, Fon der Lajen je rekla da je predložila paket od šest milijardi evra, čija će realizacija zavisiti od sprovođenja reformi.
„Ovo je bio veoma uspešan samit, ali je potrebno dodatno približiti naše ekonomije i ubrzati reforme u procesu pristupanja EU. Zato sam predstavila liderima novi plan rasta, koji, ako bude primenjen, ima potencijal da udvostruči obim zapadnobalkanskih ekonomija u ovoj deceniji“, kazala je Fon der Lajen.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i premijerom Albanije Edijem Ramom, Fon der Lajen je navela da novi plan rasta za Zapadni Balkan ima četiri stuba – uvođenje Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, uspostavljanje jedinstvenog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana, reforme i investicije.
„Prvi stub je uvođenje Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU. Time zapravo otvaramo vrata jedinstvenog tržišta EU za zapadnobalkanske kompanije u sedam ključnih oblasti, među kojima su saradnja carina, e-trgovina, bezgotovinsko plaćanje, roming“, rekla je Fon der Lajen.
Navela je da drugi stub podrazumeva da entiteti na Zapadnom Balkanu moraju da završe uspostavljanje jedinstvenog regionalnog tržišta, što bi, prema njenim rečima, podiglo bruto domaći proizvod regiona za 10 odsto.
„Treći stub su reforme, koje su neophodne i za ulazak Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU i koje bi pribiližile region članstvu u Uniji i učinile ga privlačinijim evropskim investitorima. Danas su ekonomije Zapadnog Balkana na 35 odsto proseka EU i dosta posla je pred nama“, dodala je.
Četvrti stub, prema rečima Fon der Lajen, podrazumeva povećana izdvajanja EU za Zapadni Balkan, pod uslovom da šest entiteta tog regiona sprovedu potrebne reforme.
„Predložili smo investicioni paket od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde u grantovima, a četiri u obliku zajmova. Sredstva će biti upućena ako reforme budu sprovedene“, navela je.
Nemački kancelar Šolc je pozvao zapadnobalkansku šestorku da se „osposobi“ za ulazak u EU, navodeći da entiteti moraju tešnje da sarađuju između sebe da bi postigli taj cilj.
„Nema puta koji bi vodio mimo regionalne saradnje i trajnog rešavanja konflikata, koji već predugo traju. Budućnost Zapadnog Balkana je u EU. To obećanje važi, i danas važi više nego ikada“, kazao je Šolc.
Naveo je i da „svaka zemlja regiona koja teži u EU drži brzinu tog procesa u sopstvenim rukama“ i ukazao da je u poslednje vreme „ipak bilo i nekih nazadovanja“, navodeći kao primer nedavni napad naoružane grupe Srba na policiju Kosova.
„To najoštrije osuđujemo“, rekao je Šolc.
On je najavio i klimatsko partnerstvo sa Zapadnim Balkanom, rekavši da će Nemačka do 2030. godine pomoći sa oko 1,5 milijardi evra borbu protiv klimatskih promena i korišćenje obnovljive energije u regionu. Uz to, nemačka vlada će obezbediti i 73 miliona evra za novi program obnovljive energije u Albaniji.
Premijer Albanije Rama je rekao da je samit protekao u „istinskom osećaju prijateljstva“ i izrazio zahvalnost Šolcu i Fon der Lajen na svemu što rade za približavanje regiona i EU.
„Imajući u vidu uzastopne krize, od kojih je najnovija rat Izraela i Hamasa, izazovi sa kojima se zajedno suočavamo su ogromni, ali su učvrstili naše prijateljstvo, saradnju i osećaj zajedništva“, kazao je Rama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
