Foto: EPA-EFE/ANTONIO BATGeopolitičke tenzije u regionu ponovo su u fokusu nakon oštrih poruka iz Zagreba i Beograda i sve češćih upozorenja o brzom naoružavanju susednih zemalja.
Dok hrvatski zvaničnici govore da se vojska mora pripremiti za „prvi dan sukoba“, javnost sve češće postavlja pitanje – da li se Hrvatska suočava sa stvarnom bezbednosnom pretnjom i od koga?, piše net.hr.
U intervjuu sa vojnim analitičarem Marinkom Ogorcem analiziramo vojnu snagu Mađarske i Srbije, stanje hrvatskih oružanih snaga, ali i širi geopolitički kontekst u kojem međunarodno pravo sve više ustupa mesto logici sile. Koliko su realne pretnje iz susedstva, gde Hrvatska ima prednosti, a gde ozbiljne slabosti – posebno u segmentu protivvazdušne odbrane – i da li živimo u periodu novih bezbednosnih dilema na Balkanu?
Ogorec kaže da Hrvatska treba posebno da prati dve susedne zemlje – Srbiju i Mađarsku, koje se intenzivno naoružavaju.
On objašnjava: „Mađarski premijer Viktor Orban je već nekoliko puta jasno pokazao određene apetite (prema delovima hrvatske teritorije, prim. aut.) svojim čuvenim šalovima i karticama. Ovo treba tretirati kao ozbiljnu stvar. Političar i državnik njegovog ranga ne bi trebalo sebi da dozvoli da ovo radi olako.“
Podsetimo se da je Orban još 2022. godine nosio navijački šal sa velikomađarskom kariranom figurom.
I to nisu bili jedini incidenti u kojima su Mađari koketirali sa prisvajanjem hrvatske teritorije.
Ništa od toga nije izazvalo ozbiljnu uzbunu, a sve je uvek bilo izglađeno između Hrvatske i Mađarske na „džentlmenski“ način. Šta se od tada promenilo i zašto je sada ukazivao na Mađarsku kao nešto što bi trebalo da „imamo na radaru“, pitali smo Ogoreca.
Koliko je Mađarska vojno moćna ili jaka u poređenju sa Hrvatskom? Ogorec kaže da Mađari imaju solidnu i dobro organizovanu vojsku.
„Imaju sve sisteme potrebne za vođenje odbrambenih operacija. Vojska je strukturirana na uravnotežen način i u tom kontekstu ima adekvatne snage za svoje potrebe“, ističe on.
S obzirom na to da Mađarska zapravo nije bila vojno aktivna od Drugog svetskog rata, i da je po toj logici Hrvatska možda korak ili dva ispred zbog svog ogromnog iskustva u Domovinskom ratu, na pitanje da li je Hrvatska vojno „spremnija“ u tom pogledu, on ukazuje na detalj koji u početku može promaći ispod radara:
„Svi ti ljudi koji imaju ratno iskustvo u Domovinskom ratu sada su stariji i ne mogu da ratuju. Dakle, to iskustvo možemo da ostavimo po strani jer se danas više ne primenjuje na isti način. S druge strane, Mađarska ima uravnotežene oružane snage. Hrvatska čak ni u ozbiljnom segmentu – u protivvazdušnoj odbrani – nije dovoljno konsolidovana, a to je struktura koja se u savremenim sukobima pokazuje kao možda i najvažnija.“
Ovo je otvorilo novu temu – protivvazdušnu odbranu, koju je Srbija nedavno znatno unapredila. U intervjuu za net.hr, bivši ministar odbrane Ante Kotromanović je ranije izjavio da Srbija ima ruski sistem kratkog dometa Pancir S-1, kao i kineski FK-3 – sistem srednjeg dometa. Kupili su i izraelski sistem dometa od oko 300 kilometara.
Ogorec navodi detalje: „Srbija ima sisteme protivvazdušne odbrane za male i srednje visine, pa čak i u određenom segmentu za veće visine. Pitanje je koliko su integrisani jer su to različiti sistemi – kineski, domaći, ruski, pa čak i francuski. Problem je sve to uvesti u jedan integrisani sistem protivvazdušne odbrane. Nisam siguran koliko je to moguće za njih, ali ti sistemi postoje.“
Iako Srbija ima sisteme protivvazdušne odbrane iz različitih zemalja, što može biti ogromno opterećenje u operativnom smislu, Hrvatska, s druge strane, nema takvu protivvazdušnu odbranu osim sistema za male visine.
Kada upoređuje vojnu spremnost Hrvatske i Srbije, Ogorec kaže: „Srbija trenutno ima više tehnologije, veće oružane snage i veću vojnu proizvodnju. Što se tiče borbene motivacije, želim da verujem da je naša motivacija i dalje jaka kao devedesetih godina prošlog veka.“
Na pitanje da li je mogao uopšte da zamisli pre godinu ili dve takav razgovor u kojem „pretražujemo“ koliko i kakvog oružja ima svaki sused, ovaj vojni analitičar kaže: „Zašto da ne? Uvek sam sklon da kažem da ako nam nešto preti, to dolazi od naših suseda. Nećemo ratovati sa Rusima, Amerikancima ili Kinezima. U istoriji su nas napadale naše komšije – sa severa, juga i istoka. Govorim u tim terminima.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
