Hrvatski istoričar o novom Vučićevom „potezanju“ Jasenovca: On druge politike nema, Srbiju gura još dublje u rupu

„Političke izjave i postupci predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića kojima svedočimo poslednjih dana i nedelja su u potpunoj suprotnosti sa ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području jugoistočne Evrope. (…) U takvim okolnostima ne postoje uslovi i nije moguć dolazak predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića u Republiku Hrvatsku“, saopšteno je u ponedeljak iz kabineta predsednika Hrvatske, prenosi N1 Zagreb.

Milanovićevoj odluci prethodilo je Vučićevo prozivanje Hrvatske za „divljaštvo“ zbog odluke ovdašnjih vlasti da zabrane ulazak u Hrvatsku srpskom istoričaru Milošu Koviću koji, između ostalog, javno ističe kako je 700.000 žrtava koncentracionog logora u Jasenovcu brojka koja se ne bi smela dovoditi u pitanje.

Ne želi na Brione, nego u Jasenovac

Vučić je na to reagovao kazavši kako je reč o „divljaštvu i arbitrarnosti u donošenju odluka o zabrani ulaska kakvo nije zabeleženo ni u jednoj članici Evropske unije“.

„Ko im padne na pamet, ko god ima mozga i ko god hoće da govore nešto o `Oluji`, Jasenovcu, Jadovnu, Prebilovcima i srpskim stradanjima, ne može da uđe u Hrvatsku“, rekao je Vučić nakon čega je predsednik Zoran Milanović zaključio kako je u tom tonu bolje otkazati sastanak na kojem je srpski predsednik trebalo da bude.

Potom se opet oglasio Vučić poručivši kako „u potpunosti podržava Milanovića“.

„On je apsolutno u pravu, ne pripadam onde. Oduvek sam želeo da odem i položim cveće u Jasenovac kao predsednik Srbije. I to mi je uvek bilo neuporedivo važnije, a na Brione mogu da odem u sklopu svojih profesionalnih obaveza kako bih saslušao i razgovarao s drugom stranom, jer nikada nisam bežao od dijaloga“, rekao je.

„Svakom izjavom pokazuje nemoć“

Nova runda napetosti na najvišim državnim nivoima tako se još jednom sa srpske strane perpetuira na temi Jasenovca.

„Vučić svakom svojom izjavom pokazuje nemoć i zbog toga odlazi, rekao bih, u kojekakve laži i potpuno skretanje pažnje s ozbiljnijih tema. On već mesecima govori ono što deo javnosti, posebno njegovi birači, žele da čuju: da odgovornost za sve što se događa u zadnje dve godine u Srbiji snose hrvatske tajne službe, Hrvatska kao takva i Hrvati kao takvi“, kaže istoričar Hrvoje Klasić.

Još je zanimljivije, dodaje, pratiti „Vučićeve medije“.

„Njihova je priča da nije problem samo u trenutnoj hrvatskoj vlasti, nego u Hrvatima kao takvima. To je mantra koja očito uspeva kod dela javnosti, a Vučić onda po potrebi samo koristi događaje poput `Oluje` i Jasenovca“, ocenjuje Klasić.

„Mimo traženja neprijatelja njegove politike nema“

Klasić napominje da Jasenovac u Hrvatskoj nije tabu tema kako to pokušavaju da prikažu Vučić i njegovi mediji u Srbiji.

„Naravno da i u Hrvatskoj ima onih koji o tome govore na neprihvatljiv način, ali to nije mejnstrim. U Hrvatskoj se zvanično obeležava ono što se dogodilo u Jasenovcu no Vučić ipak svoju priču koristi vrlo svesno“, navodi on.

Klasić u tome vidi znak Vučićeve nemoći.

„Njegova politika svodi se na traženje unutrašnjih i spoljnih neprijatelja, jer mimo toga njegove politike zapravo nema. Njegova spoljna politika je preživljavanje na način da se po potrebi ulizuje ili Rusima ili Makronu ili Americi. Kod jednih on govori protiv drugih i obrnuto“, kaže.

„Srbija je trenutno na dnu Evrope“

Niz tema koji se u poslednje vreme provlače kroz javnost i medije u Srbiji, a tiču se Hrvatske, plasiraju se prema tamošnjem propagandnom obrascu s kraja 1980-ih, uoči ratova u bivšoj Jugoslaviji: od optužbi za stvaranje vojnog pakta Hrvatske, Kosova i Albanije protiv Srbije, proglašavanja Hrvatske nesigurnom zemljom za građane Srbije, pa do potpirivanja ratne atmosfere, doduše obostranog, nakon što je Srbija objavila nabavku kineskih supersoničnih raketa vazduh-zemlja.

„Srbija, nažalost, nije izašla iz spirale neistina, teorija zavera i nemogućnosti suočavanja s prošlošću, a čini mi se da je u proteklih desetak godina sve gore. Krajem 1980-ih, pa čak i u vreme Slobodana Miloševića 1990-ih glasovi otpora u Srbiji bili su i glasniji i konkretniji nego što su danas. Videćemo hoće li ovi studenti kao neka nova snaga moći nešto promeniti. Srbija ne samo da ne pokazuje ikakvu želju za suočavanjem sa vlastitom prošlošću, nego i sa sadašnjošću, pa i budućnošću. U smislu vladavine prava, demokratije i slobode medija, Srbija je trenutno na dnu Evrope. Nažalost, ne vidim kako bi se u bližoj budućnosti to moglo promeniti. Vučićev režim sigurno neće Srbiju izvući iz te rupe, nego je još dublje uvući u nju“, smatra Klasić.