eu zastavefoto EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ POOL EPA

 Uzavreli odnosi i nepoverenje podstakli su česte eskalacije i dodatno pogoršali političke podele, uključujući i unutar vladajuće većine, a neslaganja izvršne i zakonodavne vlasti usporila su rad na reformama, navodi se u Izveštaju Evropske komisije za Crnu Goru i dodaje da nema napretka u oblasti pravosuđa kao i da je korupcija i dalje raspostranjena u mnogim oblastima.

U izveštaju čije delove prenosi Radiotelevizija Crne Gore (RTCG), navodi se da su izveštajni period u Crnoj Gori obeležile tenzije i nepoverenje među političkim akterima.

„Duboka polarizacija između nove vladajuće većine i opozicije trajala je tokom 2020. godine i pojačala se u postizbornom periodu. Uzavreli odnosi i nepoverenje podstakli su česte eskalacije i dodatno pogoršali političke podele, uključujući i unutar vladajuće većine“, navodi se u dokumentu i ističe se da su neslaganja izvršne i zakonodavne vlasti usporile reformski rad.

Kada je reč o izbornoj reformi, izveštaj konsatuje da je napredak bio spor zbog početnih odlaganja i periodičnih bojkota.

U dokumentu koji će evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varheji predstaviti danas članovima Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), piše da je nedostatak konstruktivnog angažovanja svih parlamentarnih aktera sprečio smislen politički dijalog, dodatno polarizujući politički pejzaž.

Vladajuća većina je, kako se dodaje, često inicirala ili donosila zakone po ubrzanoj proceduri, bez neophodnih javnih konsultacija i bez odgovarajućeg uzimanja u obzir uslova za pristupanje EU.

Navodi se da je sastav sadašnjeg parlamenta „bez presedana“ u istoriji Crne Gore.

„Parlament do sada nije mogao osigurati potrebnu dvotrećinsku većinu za važna imenovanja sudija, pa su ključne funkcije pravosudnog sistema i dalje popunjene na osnovu vršilaca dužnosti“,  primećuje se u izveštaju.

Kaže se i da je pregovaračka struktura značajno oslabljena ostavkom ili razrešenjem 110 njenih članova, uključujući 16 pregovarača za poglavlja i 24 šefa radnih grupa, dok neka ključna ministarstva „nisu pokazala dovoljno posvećenosti i konstruktivnog angažmana u procesu pristupanja EU pod svojim novim rukovodstvom“.

Crna Gora je i dalje umereno spremna za primenu pravnih tekovina EU i evropskih standarda u oblasti pravosuđa i osnovnih prava i uopšteno je postigla ograničen napredak, sa ograničenim rezultatima u pogledu odgovornosti.

Međutim, ističe se da nije postignut napredak u oblasti pravosuđa, a implementacija ključnih pravosudnih reformi stagnira.

„Odlučna politička posvećenost potrebna za deblokiranje važnih segmenata tih reformi još je neispunjena, a brojna imenovanja u pravosuđu su na čekanju u Parlamentu zbog nemogućnosti osiguranja kvalifikovane većine“, piše u dokumentu.

Kapaciteti za rešavanje krijumčarenja duvana i pranja novca nisu na očekivanom nivou.

Izveštaj navodi i da je Crna Gora umereno pripremljena u borbi protiv organizovanog kriminala.

Konstatuje se da je broj predmeta organizovanog kriminala koji su istraženi i procesuirani nastavio da raste, a broj predmeta o kojima je presuđeno na sudovima se skoro utrostručio.

Međunarodna policijska saradnja je dobro uspostavljena i nastavlja da daje rezultate, sa nezapamćenim zaplenama droga u inostranstvu.

Međutim, kapaciteti za rešavanje krijumčarenja duvana i pranja novca još nisu na očekivanom nivou. Kaže se da Crna Gora još mora rešiti neke sistemske nedostatke u svom sistemu krivičnog pravosuđa, uključujući i način na koji se predmeti organizovanog kriminala rešavaju na sudovima.

U dokumentu se ističe da uprkos proaktivnijem pristupu Agencije za borbu protiv korupcije, korupcija je i dalje rasprostranjena u mnogim oblastima i izaziva zabrinutost.

„Postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rješavanje ovog pitanja, kao i snažnim odgovorom krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou“, istaknuto je u dokumentu.

Što se tiče osnovnih prava, Crna Gora je nastavila da ispunjava obaveze iz međunarodnih instrumenata i zakona o ljudskim pravima, ali i dalje postoje izazovi u osiguravanju efikasne primene nacionalnog zakonodavstva o ljudskim pravima. Ostvaren je ograničen napredak u oblasti slobode izražavanja.

Izveštaj o naprteku konstatuje da je bilo nekih novih pomaka u istrazi o pucanju na istraživačkog novinara 2018. godine, ali ostaje da se osigura potpuno i efikasno sudsko praćenje ovog slučaja i drugih važnih starih slučajeva.

Ističe se da su potrebni dodatni napori da se ograniče efekti dezinformacija i internetskog uznemiravanja i govora mržnje, uz osiguranje da takve mere ne ograničavaju nesrazmerno slobodu izražavanja.

Konstatuje se da je parlament imenovao novi Savet RTCG u junu 2021. godine bez široke podrške među strankama, te da je nakon te promene i naknadnih promena rukovodstva RTCG, javni servis počeo prikazivati politički raznolikije sadržaje.

„Medijska scena je i dalje visoko polarizovana, često obeležena politički pristrasnim i neuravnoteženim izveštavanjem, uključujući veliko učešće stranih medija iz regiona, što je bilo posebno zapaženo tokom izbornih perioda. Mehanizmi samoregulacije su i dalje slabi“, ocenjeno je u dokumentu koji prenosi portal RTCG.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.