Kakav je uticaj izbora nove crnogorske vlade na prilike u regionu: Od straha od povlačenja priznanja Kosova do novog okupljanja radikala

Crna Gora: Bezbednost i spoljna politika se neće menjati

Nakon što je početkom sedmice izabrana nova crnogorska Vlada, uz manjinsku podršku prosrpskog bloka „Za budućnost Crne Gore“ u većini država regiona pojavila se bojazan da će nova crnogorska vlast promijeniti spoljnopolitički kurs države i potpuno pasti pod uticaj susjedne Srbije.

Na Kosovu i u Albaniji zabrinuti su da bi nova Vlada mogla povući priznanje Kosova, a te strahove dodatno je podgrijao izbor jednog od lidera ZBCG Andrije Mandića za predsjednika Skupštine Crne Gore. Ova koalicija u prvoj godini neće imati ministarska mjesta u Vladi, ali će ih dobiti za godinu kada je najavljena rekonstrukcija.

Novu Vladu, na čijem je čelu premijer Milojko Spajić iz Pokreta Evropa sad (PES), čine PES, Demokrate, Socijalistička narodna partija (SNP), CIVIS i albanske partije. Lideri tih partija potpisali su koalicioni sporazum u kojem je navedeno da je jedan od osnovnih principa nove Vlade usklađenost spoljne i bezbjednosne politike Crne Gore sa politikom EU i jačanje partnerstva sa NATO-om i „daljem razvijanju prijateljske saradnje sa svim susjednim državama priznatim od strane Crne Gore“.

Politički analitičar Predrag Zenović ne smatra da će izbor 44. Vlade Crne Gore promijeniti ulogu i mjesto Crne Gore u regionalnom kontekstu.

„Budući da je u pitanju jedna od manjih država, sa visokom spoljnotrgovinskom zavisnošću, Crna Gora ima istinski interes da doprinosi regionalnoj saradnji i povezivanju. Mislim da u ovoj geostrateškoj konstelaciji ne postoji namjera ove ili bilo koje naredne vlade u doglednom vremenu da povuče priznanje Kosova budući da bi to imalo krupne negativne diplomatske i spoljnopolitičke konsekvence za Crnu Goru, a ne bi doprinijelo razrješenju problema između Beograda i Prištine“, rekao je Zenović „Vijestima“.

On kaže da je spoljnopolitički kurs Crne Gore trasiran njenim istorijsko-političkim, vrijednosnim i interesnim opredjeljenjem i u vezi je sa njenim nacionalnim interesom, to su euroatlantski bezbjednosni okvir i članstvo u Evropskoj uniji.

„Ovo su opredjeljenja šireg društvenog konsenzusa i ne mislim da bi se bilo koja vlada usudila da to opredijeljenje mijenja“, rekao je Zenović.

Nova Vlada je izabrana rano ujutro 31. oktobra, nakon sjednice Skupštine koja je trajala cijele noći. Vladu je podržalo 46 poslanika iz Pokreta Evropa sad, ZBCG, Demokrata, Socijalističke narodne partije i albanskih nacionalnih partija. Izborom Vlade je završen je tehnički mandat Vlade Dritana Abazovića, kojoj je u avgustu 2022. izglasano nepovjerenje.

Srbija: Šešelj opet sa Vučićem – test za odnose Podgorice i Beograda 

Milojko Spajić je novi predsednik Vlade Crne Gore. Ranije, on je trebalo da bude kandidat za republičkog predsednika, pre sadašnjeg – Jakova Milatovića, inače stranačkog kolege iz Pokreta „Evropa sad“. Međutim, Spajića su diskreditovali srpski papiri koje je imao, a oko kojih se stvorila pometnja u javnosti. Da je pogodan za mandatara, sad već i premijera crnogorske države, omogućio mu je ispis iz srpskih dokumenata.

Kao i ranijih godina, nakon pada DPS sa parlamentarne vlasti 2020, „građanski“ deo Crne Gore tvrdio je da je svaka vlada prosrpska, odnosno da radi po diktatu zvaničnog Beograda i Srpske pravoslavne crkve (SPC), pod velom Rusije.

Dr Vladimir Božović, bivši ambasador Srbije u Crnoj Gori, novu vladu ocenjuje „bolje i pozitivnije“ nego bilo koju od 30. avgusta.

„Svakako mnogo bolju od bilo koje vlade DPS koja je u osnovi bila antisrpska. Za ovu novu vladu je važno da ona bude crnogorska, demokratska i proevropska“, kaže Božović.

Najvažnije je, nastavlja, da ova vlada odražava demokratski duh crnogorskog naroda, te ističe da se Srbija nije mešala niti da se meša u unutrašnje stvari Crne Gore.

„Odnose Srbije i Crne Gore vidim mnogo boljim i čvršćim. Vidim ih jačim nego što je Đukanovićeva antisrpska DPS vlada kreirala, naročito u zadnjoj fazi negde od 2016. godine“, kaže Božović.

On dodaje da je rat u Ukrajini i na Bliskom istoku stavio u fokus veće međusobno razumevanje u regionu, i potrebu našeg međusobnog dijaloga i traženja kompromisnih rešenja.

„Svakako da rat, sukob i nesporazumi nisu ono što je interes građana regiona i nije ono što građani žele da vide. Građani žele da vide mir i dijalog. Svako ko odstupa od toga biće prepoznat kao remetilački faktor i neće dobiti podršku“, zaključuje Božović.

Sofija Popović, novinarka portala European Western Balkans, kaže za Danas da je stvoren utisak u kom se zaboravlja da Crnogorci nisu predstavljeni samo kroz DPS.

„To što DPS nije na vlasti ne znači da vlast ne drži neka crnogorska partija ili da vlada nije (pro)crnogorska“, kaže Popović.

Naša sagovornica kaže da je koalicija „Za budućnost Crne Gore“ (ZBCG) shvatila da na vlast neće doći ukoliko budu zastupali prosrpske stavove, te da su se u tome povukli.

„Mislim da se neće promeniti strateška orijentacija Crne Gore zbog toga što je ZBCG u vladi. Niti će Crna Gora povući priznanje Kosova, niti će izaći iz NATO“, kaže naša sagovornica dodajući da je, verovatno, prosrpska struja odustala od stavova koje je ranije zastupala.

Popović je mišljenja da su vlasti nakon 30. avgusta 2020. pokazale nastojanje da odnose sa Beogradom ponovo uspostave, mada su, kako kaže, ti odnosi opterećeni teškim pitanjima poput izručenja bivšeg predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića.

„Mislim da je insistiranje na tako teškim pitanjima test za buduću vladu – da li će oni zaista zastupati interese koji su važni za građane Crne Gore u odnosima sa Srbijom ili će ta pitanja da drže negde podalje“, kaže naša sagovornica, dodajući da Podgorica nema bilateralnih problema sa ostalim zemljama kao i da je Spajić u svom ekspozeu insistirao na „dobrosusedskim odnosima“.

Vlatko Sekulović, advokat, komentarišući novu crnogorsku vladu kaže da „ima nade da Crna Gore neće skrenuti sa puta evropskih integracija i da će ostati solidan partner u okviru NATO“.

Sekulović se nada da će doći do približavanja u kontekstu evropskih integracija koji su nemogući bez dobrih regionalnih odnosa. Pitanje je, kaže za Danas Sekulović, kakav će odnos biti prema Srbiji jer će on zavisiti pre svega od političke dinamike u okviru same Srbije. Naš sagovornik podseća da Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, entiteta u BiH, predlaže ukidanje Crne Gore, Srbije i Srpske, te formiranje Velike Srbije.

„To je ono za šta se zalaže Dodik. Na osnovu toga može se zaključiti da je pitanje da li će vlada sprovoditi srpski nacionalistički projekat ili ne, koji je lapidarno izrazio Dodik“, kaže Sekulović i dodaje da ukoliko Srbija bude skretala ka nacionalizmu, ovim priključivanjem jednog od glavnih ideologa srpskog nacionalizma Vojislava Šešelja vladajućoj stranci u Srbiji – Srpskoj naprednoj stranci, to će delovati udaljavajuće na sve u regionu uključujući i Crnu Goru. Takođe, kaže naš sagovornik, ne smemo da zaboravimo da se Vojislav Šešelj u Saveznoj Skupštini SRJ odnosio nipodaštavajuće prema svemu što je crnogorsko, pljujući, psujući, polivajući crnogorske poslanike.

„S jedne strane, situaciju u Crnoj Gori će determinisati ukoliko Srbija bude jedna država koja vodi politiku koja nije nacionalistička. S druge strane, što Crna Gora bude više odbijana od srpskih nacionalista, to će se više okretati ka drugima. Tu može da dođe do određenog disbalansa upravo iz tog razloga nepoštovanja različitosti“, kaže Sekulović.

BiH: Zaokreta neće biti, integracije su realnost   

Hoće li doći do promjene odnosa sa Crnom Gorom, nakon izbora nove Vlade te predsjednika crnogorskog parlamenta pitanje je na koje se čeka odgovor u Bosni i Hercegovini. Razlog više za to je imenovanje za predsjednika Skupštine Andrije Mandića – lidera Nove srpske demokratije, članice nedavno rasformiranog proruskog Demokratskog fronta (DF) – deklarisanog negatora genocida u Srebrenici. U augustu 2016. odlikovan je poveljom vojvode Milana Dobrašinovića, koja se dodjeljuje isključivo četničkim vojvodama.

Politički analitičar Žarko Papić smatra da crnogorsku situaciju treba posmatrati u historijskom kontekstu.

– U istorijskom smislu reči mislim da prethodna pobjeda nacionalističke struje putem onih čuvenih litija nije isključivo bila nacionalistička, mada je imala jako naglašene komponente, ona je bila između ostalog izraz nezadovoljstva i otpora 30-godišnjem autoritarnom režimu Mila Đukanovića. Prethodna vlada formirana je zbog otpora prema Đukanovićevom režimu, a taj otpor je odista efikasno iskoristio srpski nacionalizam i pravoslavna crkva prije svega. Sad smo došli u situaciju u kojoj jesmo, kaže Papić.

Podvlači da je ovo neka vrsta kombinovanih političkih opcija u Crnoj Gori.

– Mislim da je veoma važno shvatiti da je realnost takva da tzv. srpski faktor, dakle najveća manjina – namerno govorim manjina – u Crnoj Gori mora imati učešće u Vladi na normalan politički način u okviru onoga što se zove uslovno rečeno građanskim društvom i državom. S tog stanovišta, ja sam beskrajno razočaran što je situacija takva da četnički vojvoda ima istaknutu funkciju u vlasti Crne Gore. Jako bih voleo lično da se to nije desilo. Sabrane su sve greške Đukanovićeve vlade i vlasti u ovom režimu sada. Kako iz ovoga izaći? Ključno je da je Crna Gora već članica NATO-a, naglašava Papić.

S druge strane, dodaje, ključna će stvar biti ubrzavanje procesa integracije i ulaska u EU čime bi se situacija u Crnoj Gori mogla stabilizovati.

– Činjenica da se na temi proširenja EU na Zapadni Balkan ništa nije radilo posljednjih pet godina rezultiralo je krizama na Zapadnom Balkanu – i ovoj u Crnoj Gori o kojoj govorimo, dobrim dijelom latentnom krizom u Sjevernoj Makedoniji gde se Bugarska i Grčka ponašaju na neprihvatljiv način, tome dodajte krizu u odnosima Beograda i Prištine, i na kraju krajeva Dodika kao faktora krize u BiH, rekao je Papić.

Smatra da će za novu crnogorsku vladu, koja će ideološki nesumnjivo biti podijeljena, biti veoma važno da se vodi jedna nezavisna politika i minimizira svaki uticaj Srbije.

– Jer uticaj Srbije u Crnoj Gori, sem ogromnog broja ličnih, porodičnih veza, istovremeno govorimo istočnoj Hercegovini, jednostavno treba kroz proces evropskih integracija minimizirati, kaže Papić.

No, smatra da ne treba očekivati promjenu kursa Crne Gore spram Bosne i Hercegovine.

– Jedino što je u pitanju je hoće li tzv. remetilački faktor u BiH koji se zove SNSD i Dodik pokušati da na svoj neki način remeti ili gradi odnose koji bi bili remetilački Crnoj Gori. Što se tiče Crne gore tiče mislim da ne, naglašava Papić.

Slučajno ili ne uoči imenovanja nove vlade i izbora šefa parlamenta, Milorad Dodik, lider SNSD-a i predsjednik Republike Srpske, ponovo je prizivao prekrajanje granica na Balkanu – poželio je da se u jednu državu ujedine svi Srbi sa ovih prostora. Dodikove snove urušio je odgovor američkog ambasadora u BiH Michaela Murphyja.

– Sjedinjene Države su odlučno i neskriveno probosanskohercegovačke, poručio je Murphy, dodavši da je, s druge strane, „predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik isključivo pro-Dodik i nema mnogo obzira ni prema kome, pa ni prema građanima ove zemlje, ni stanovnicima Republike Srpske“.

– Nedavne nepromišljene izjave gospodina Dodika u kojima poziva na rušenje državnih granica na Zapadnom Balkanu kako bi se stvorila jedinstvena srpska država to jasno pokazuju. Takve izjave, ne samo da destabilizuju Bosnu i Hercegovinu, već prijete i sigurnosti i stabilnosti regije, jasan je Murphy.

Papić ističe da su Dodikove izjave radikalna obnova koncepta velike Srbije što je neprihvatljivo i veoma opasno.

– A s druge strane to jednostavno pokazuje potpunu izgubljenost Milorada Dodika koji radikalizuje stvari ne bi li promijenio dnevne redove svih tema na kojima jesmo, kaže Papić.