Odlazak zbog „američkog čeda“

Neomiljen praktično kod svih strana sem možda kod Hrvata, pošto je u noći izbora 2022. promenio pravila za formiranje vlasti, čime je HDZ u BiH imao značajnu ulogu. Donosio je nepopularne odluke, kojima ni u jednom trenutku nisu bili zadovoljni svi u BiH. Sada je podneo ostavku, navodno je to učinio iz ličnih razloga, ali sve su prilike da je politički uklonjen. Kristijan Šmit odlazi iz BiH.

Šmit, koji je svojevremeno suspendovao Ustav Federacije BiH na samo jedan dan, o svojoj odluci je obavestio Upravni odbor Veća za provedbu mira (PIC), te zatražio da započnu proces imenovanja njegovog naslednika. Naglasio je da će nastaviti da obavlja dužnost visokog predstavnika do izbora njegovog naslednika.

U igri da ga naslede je, navodno, nekoliko imena, poput italijanskih diplomata – Antonio Zanardi Landi i Emanuel Žiofre. S obzirom na to da Evropa očito gubi uticaj u BiH, ne bi iznenadilo da Šmitov naslednik bude neko ko će odgovarati SAD.

Njegovoj ostavci najviše se raduju u Republici Srpskoj, posebno Milorad Dodik koji je, zahvaljujući upravo Šmitu, osuđen zbog nepoštovanja njegovih odluka, a i zabranjeno mu je političko delovanje na šest godina.

Šmit je zbog Dodika često koristio “bonska ovlašćenja” da bi blokirao separatističke zakone koje je promovisao bivši predsednik RS. Podsetimo da je 2022. poništio pokušaj vlasti RS da državnu imovinu prebaci na sebe.

Zašto onda odlazi Šmit?

Izgleda da nije odgovarao Amerikancima. Otkako je Dodik našao zajednički jezik (čitaj: pare) sa administracijom Donalda Trampa, sve se promenilo. Čak je i skinut sa američkih sankcija.

Najverovatnije je glavni razlog Šmitove ostavke projekat gasovoda Južna interkonekcija, prema kome je visoki predstavnik bio rezervisan. A upravo je taj projekat američko čedo u BiH.

Naime, plin iz Hrvatske bi trebalo da prolazi kroz BiH, a u martu su vlasti BiH usvojile zakon kojim je za investitora projekta imenovana kompanija sa sedištem u SAD, a koja je povezana sa Trampovim saradnicima.

E sad, tu je začkoljica. Amerikancima se prilično žuri da krenu sa poslom, ali ne mogu jer deo trase prelazi upravo preko državnog zemljišta. Zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom je 2005. nametnuo tadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun, a 2022. godine je dopunjen Šmitovom odlukom, kojom je još jednom potvrđen i pojašnjen režim zabrane raspolaganja državnom imovinom, uz pozivanje na ranije odluke Ustavnog suda BiH.

Šmit nije ukinuo Zakon o zabrani raspolaganja državnom imovinom niti je nametnuo novi koji bi rešio to pitanje, pa je zato bio pod američkim pritiskom. Verovatno je zbog toga morao i da ode.

Šta će biti sa Kancelarijom visokog predstavnika, odnosno da li ima budućnost, trenutno niko ne zna. Ono što se zna jeste da BiH ponovo očekuje turbulentan period, a u takvoj situaciji, odnosno zbog odluka što domaćih, što stranih političara, mogu samo da ispaštaju građani.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.