Litijum u Republici Srpskoj: „Za čije babe zdravlje?“

Na projekat Jadar u Srbiji, odnosno rudarenje litijuma, pre dve godine navodno je stavljena tačka nakon masovnih protesta i pritiska javnosti zbog straha od zagađenja.

Međutim, u trenutku dok je međunarodna kompanija Rio Tinto pripremala teren za izgradnju rudnika litijuma u Srbiji, 60 kilometara zapadno uveliko su vršena istraživanja na Majevici u susednoj Bosni i Hercegovini.

Iako je javnost za njih saznala tek nedavno, građani i ekološka udruženja odmah su digli uzbunu a lokalne vlasti najavile referendum o potencijalnom otvaranju rudnika podno Majevice.

„Ukoliko bi nekada došlo do otvaranja rudnika, moramo znati koja će se tehnologija primenjivati i kako će to uticati na životnu sredinu i zdravlje građana. Mislim da ćemo definitivnu odluku doneti referendumom građana“, rekao je načelnik opštine Lopare Rado Savić.

A u švajcarskoj kompaniji „ArCore AG“, čija je kćerka firma osnovana u Laktašima kod Banjaluke, gotovo 200 kilometara od Lopara, poručuju da je do sada sve rađeno u skladu sa najvišim standardima, te da su sva istraživanja u rejonu opštine Lopare završena.

„Sve je sprovedeno uz striktno poštovanje zakonske regulative i u skladu sa najvišim geološkim i ekološkim standardima koji važe za ovu vrstu istraživanja, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou“, saopštili su iz ove kompanije, najavljujući da imaju sve uslove za prelazak u sledeću fazu.

„Kompanija ispunjava sve uslove za podnošenje zahteva za dodelu koncesije za korišćenje ovog evropskog nalazišta mineralnih sirovina. Licencu za istraživanje nalazišta mineralnih sirovina dobili smo 2018. godine, a u periodu od 2020. do 2022. godine usledile su tri intenzivne faze istraživanja. Mineraloški sadržaj ležišta, koji se istražuje u poslednje četiri i po godine, sadrži značajne količine litijum-karbonata, magnezijuma, kalijuma i bora“, navedeno je u saopštenju.

Čekaju se rezultati

U resornom ministarstvu kažu da još čekaju, s obzirom da nije spremna sva dokumentacija kada je reč o rezultatima istraživanja.

„Oni su u okviru dosadašnje faze istraživanja obavili to i sačinili izveštaj. Sada je na njima dalje da li će se obraćati vladi za dodelu koncesije“, kaže za DW ministar energetike Petar Đokić.

Sirovina budućnosti, kako je mnogi zovu, ima ključnu primenu u proizvodnji baterija za automobile na električni pogon, medicini, farmaceutskoj industriji i drugim oblastima.

Međutim, iskopavanje litijuma i njegova obrada nisu nimalo bezazleni, poručuju iz ekoloških udruženja.

Iskopavanje će raditi privatna kompanija, kaže Tihomir Dakić iz Centra za životnu sredinu. On to naziva „suludim“ jer, kaže, građani od toga neće imati ništa kao ni Republika Srpska, jer su koncesione naknade mizerne.

„Ko kopa? Republika Srpska nema veze sa kopanjem litijuma, već daje dozvolu da se po njoj radi od strane privatnih firmi. Istraživanje se završi, informacije se prodaju, verovatno ulazi druga firma da kopa i to je to“, kaže Dakić, navodeći da je simptomatična i preterana zainteresovanost stranih ambasada u BiH u ovim procesima.

„Naravno, privatna firma ako dobije koncesiju i ispuni uslove, može da radi. Međutim, za čije babe zdravlje? Šta od toga ima budžet Republike Srpske, građani Lopara i svih ostalih sredina u BiH koja je postala rudnik za Evropu?“, pita se Dakić.

On podseća na posetu američkog, britanskog i norveškog ambasadora pre nekoliko meseci kompaniji „Adriatic Metals“, koja se bavi kopanjem rude cinka i olova u opštini Vareš. Posetioci su, kako su preneli tada mediji, „bili impresionirani ekonomskim preporodom Vareša“.

Bez kritike, molim

„Trideset udruženja je nakon toga poslalo pismo ambasadorima u BiH i još nismo dobili odgovor. U međuvremenu smo od strane norveškog ambasadora dobili prilično otvorene kritike odakle nam pravo da se bunimo kada radimo jedan projekat udruženja za zaštitu životne sredine koji oni finansiraju“, kaže Dakić, navodeći da to baca sasvim drugo svetlo na interese u iskopavanju u BiH.

Potražili smo odgovore u Varešu, gde deluje nekoliko stotina aktivista i već godinama upozoravaju na štetne posledice koje ostavljaju domaće i strane kompanije koje eksploatišu rudu.

Jedna od aktivistkinja je Hajrija Čobo, koju je pomenuta kompanija tužila za povredu ugleda. Tužba je usledila nekoliko dana nakon što je Sekretarijat Bernske konvencije naredio obustavu radova na eksploataciji, a po tužbi koju je ona uputila prošle godine.

„Ako nas Evropa uslovljava da budemo njen rudnik, ja bih onda radije da se pridružim Rusiji, jer nas Evropska unija licemerno siluje svaki dan“, kaže Čobo, ističući da međunarodni predstavnici u BiH ne vrše suptilni nego otvoreni pritisak na domaću vlast.

„Mi smo umorni od tog licemerja i kukavičluka domaćih političara. Kada god se prigovori nekom na domaćem terenu u ovom smislu, vi imate čoporativnu posetu i podršku tim licima“, kaže Čobo.

I za i protiv

Stanovnici Lopara različito gledaju na mogućnost otvaranja rudnika na ovom lokalitetu.

„Protiv sam. Bušotine su duboke 100-200 metara. Dubinska voda, ide do Save i Drine. Zagađeno je. Ako naiđe na olovo ili plin nema više ni ljudi ni životinja“, kaže jedan.

„Trebalo bi da prihvate to svi i da države ide napred. I opština Lopare. Jer mi nemamo drugih prihoda osim rudnika“, kaže drugi.

Naredne sedmice parlament RS će razmatrati izmene Zakona o geološkim istraživanjima tako da za odobravanje istraživanja mineralnih sirovina neće više biti potrebna saglasnost lokalne samouprave, kao ni mišljenje o proceni uticaja na životnu sredinu.

Ministar Đokić kaže da su izmene tog zakona na dugom štapu, s obzirom na potrebnu proceduru i javnu raspravu do konačnog stupanja na snagu. „To je sada malo da čisto propitamo javnost kakve su reakcije na taj zakon. Istraživanja ne smatram štetnim niti ona mogu biti štetna“, kaže Đokić.

Poslanik Liste za pravdu i red Nebojša Vukanović kaže da se sve radilo iza očiju javnosti, da su davali saglasnost bez potrebnih dozvola, a da je narod doveden pred svršen čin.

„Protiv smo, ne zato jer smo protiv razvoja tog kraja, nego što se rudarenje vrši kao u Zimbabveu i Sudanu. Ne interesuju ih posledice, renta je minimalna a korist može imati samo par tajkuna“, kaže Vukanović.

Prerada u Srbiji?

Iz ekoloških udruženja tvrde da je namera da se litijum sa Majevice prerađuje u Srbiji u okviru projekta Jadar, gde očekuju da će Rio Tinto kad-tad nastaviti projekat stopiran pre dve godine.

Iz kompanije koja vrši istraživanje na Majevici poručuju da su dosadašnji rezultati pokazali da postoji mogućnost ekološki opravdanog korišćenja mineralnih sirovina sa fokusom na „zelenu“ eksploataciju, sa smanjenom emisijom ugljen-dioksida i demografski povoljnim uticajem na celokupnu zajednicu Lopara.

Nezvanične informacije govore da je pronađeni litijum kod Lopara vredan oko deset milijardi dolara, te da bi, ako se počne kopati, iskopavanja trajala oko 65 godina, prenosi DW.