Mijatović: Bundestag veruje da svaki korak koji produbljuje etničke podele samo pozdravljaju ekstremisti u regionu i u Moskvi 1

Nemački predlog za BiH usvojen je velikom većinom, podsetio je Boris Mijatović, poslanik Bundestaga iz redova Zelenih na nedavno usvajanje u nemačkom parlamentu Rezolucije o Bosni i Hercegovini kojom je data „podrška BiH na putu ka boljoj budućnosti“.

Bundestag veruje, navodi Mijatović, da svaki korak koji produbljuje etničke podele samo pozdravljaju ekstremisti – u regionu i u Moskvi.

“Zato budimo oprezni i odustanimo od brzih dogovora. Nema besplatnog ručka”, napisao je on na Tviteru reagujući na izmene Izbornog zakona BiH koje je predložio Nemac visoki predstavnik Kristijan Šmita a koje se u široj bh. javnosti ocenjene kao diskriminatorke i da idu na ruku HDZ.

Mijatović je podelio tekst Rezolucije o BiH koja je nedavno usvojena u nemačkom Bundestagu a čiji su inicijatori pored njega bili i poslanici SPD-a Adis Ahmetović, Ditmar Nitan i Tomas Haker iz FDP-a.

  1. Nemački Bundestag primećuje:

Dejtonski mirovni sporazum od 14. decembra 1995. pomogao je da se okonča skoro četvorogodišnji brutalni rat u Bosni i Hercegovini. Prema podacima Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTI), najmanje 105.000 ljudi je ubijeno, a još 2,2 miliona ljudi je raseljeno tokom ovog rata.

Počinjeni su brojni najteži zločini protiv čovečnosti i ratni zločini. Najtragičniji trenutak zločina bio je genocid nad Bošnjacima u Srebrenici, koji je bio prvi genocid u Evropi od Drugog svetskog rata.

Rat u Bosni i Hercegovini i genocid u Srebrenici primeri su veoma opasnih posledica nacionalističke i etnonacionalističke politike. Rat u Bosni  i genocid u Srebrenici ne samo da su svedočanstvo neuspeha međunarodne zajednice da se nedvosmisleno suprotstavi takvoj politici.

Posleratni poredak u Bosni i Hercegovini sledio je princip da je suživot svih građana osiguran u zajedničkoj državi kao i trajni mir. Mirovni sporazum, Kancelarija visokog predstavnika, međunarodne mirovne snage i perspektiva članstva u Evropskoj uniji značajno su doprineli da od 1995.  nema više nasilne eskalacije u Bosni i Hercegovini.

S druge strane, Dejtonski sporazum ostavio je državu bez funkcionalnih državnih struktura i sačuvao etničke podele produbljene ratom umesto da ih prevaziđe.

Rezultat je ustav koji je delom nedemokratski, favorizuje klijentelizam i diskriminiše mnoge građane Bosne i Hercegovine.

Kao takva, Bosna i Hercegovina ostaje zemlja koja se suočava sa ogromnim izazovima. Navodne etničke razlike namerno pojačavaju i instrumentalizuju nacionalističke političke elite zemlje u srpskim, hrvatskim i bošnjačkim partijama i iskorišćavaju ih da se obogate i zadrže vlast za sebe.

Reforme su decenijama blokirane da bi se održali povoljni uslovi za korupciju i klijentelizam, politički lideri se sve više pozicioniraju na separatizam, mržnju i huškanje, ne samo da bi skrenuli pažnju sa stagnacije i društvene frustracije nego da bi preuzeli bilo kakvu odgovornost.

Posebno su političke aktivnosti etnonacionalističkih političara poput aktuelnog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika i predsednika HDZ-a BiH Dragana Čovića u interesu da unište Bosnu i Hercegovinu kao državu i dom za raznoliko stanovništvo. Takva politika ugrožava mir u Jugoistočnoj Evropi: neprihvatljiva je i zahteva odlučan i čvrst odgovor Evropske unije, njenih država članica, kao i međunarodne zajednice.

Političko i društveno obračunavanje ratnih zločina u cilju pomirenja i izgradnje poverenja među stanovništvom koje takođe doprinosi da se pokaže da je pravda žrtvama i njihovim rođacima nije podržana od strane političke strane.

Negiranje genocida u Srebrenici, posebno među rukovodstvom bosanskih Srba, kao i veličanje zakonito osuđenih ratnih zločinaca dijametralno su suprotni miru i pomirenju.

Posebno je zabrinjavajuće predstavljanje ratnih zločinaca kao heroja u školskim istorijskim udžbenicima koje indoktrinira upravo mladu generaciju i time ometa pomirenje.

Parlament entiteta bosanskih Srba Republika Srpska izglasao je u decembru 2021.  povlačenje iz državnih snaga Bosne i Hercegovine, kao i iz pravosudnog i fiskalnog sistema centralne vlade.

Predstavnici Republike Srpske bojkotuju državne institucije Bosne i Hercegovine od jula 2021.

U Banjaluci su se više puta održavale neustavne paravojne parade u prisustvu visokih srpskih i ruskih predstavnika. Stalni i trenutno sve glasniji zahtevi za otcepljenjem entiteta bosanskih Srba pojačavaju unutrašnje tenzije. Separatistička retorika i kontinuirani napadi Vlade Republike Srpske na državne institucije Bosne i Hercegovine neprestano podrivaju Dejtonski mirovni sporazum.

Dalje podrivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i evropskog pravnog sistema, posebno Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 2016. godine, nosi rizike bezbednosne politike za Evropsku uniju.

Ostaje nerešen zadatak da se zemlji obezbedi ustav i pravo glasa koji ne diskriminišu tri etničke grupe.

Evropski sud za ljudska prava je više puta u svojim presudama razjasnio da ne može biti ograničenja za pasivno biračko pravo. Mora se prevazići etnonacionalistička podela i garantovati ravnopravnost svih građana. Mora se sprečiti jednostrana promena biračkog prava bez izmene ustava koja jednostavno prikriva ili čak nastavlja ili produbljuje etničku podelu. Predstojeći izbori u jesen ove godine zahtevaju najveću međunarodnu pažnju i pomoć.

Opstrukcija, bojkot, ili manipulacija izbora od strane navedenih političkih snaga imalo bi teške posledice.

Raširena korupcija širom zemlje i na svim nivoima dovela je do masovne i sve veće emigracije pre svega mladih i dobro obrazovanih građana.

Ovo predstavlja dodatno, teško opterećenje za razvoj Bosne i Hercegovine. U poslednjih nekoliko godina, u proseku je 100.000 ljudi napuštalo zemlju godišnje.

Mora prestati bogaćenje na račun naroda i njegovih budućih izgleda. Bundestag podržava napore države Bosne i Hercegovine da se aktivno bori protiv korupcije u državi i administraciji u ovim najtežim uslovima. Zaustavljanje ovakvog razvoja i podrška zemlji za nove perspektive spadaju u glavne zadatke procesa integracije u Evropsku uniju.

Civilno društvo u Bosni i Hercegovini koje se nije dalo obeshrabriti u svojim neumornim naporima protiv nacionalizma i korupcije, kao i radu na pomirenju i preispitivanja ratnih zločina, zaslužuje najveće poštovanje.

Hrabrost žena koje su razgovarale o seksualizovanom nasilju počinjenom nad njima dovela je do toga da Ujedinjene nacije 2008. godine priznaju silovanje kao zločin protiv čovečnosti i ratno oružje.

Demokratsko građansko društvo i proevropske, demokratske političke snage moraju se smatrati našim najbližim partnerima za reforme i budućnost zemlje kao članice Evropske unije. Moraju se ozbiljno shvatiti njihova upozorenja na naivnost prema namjerama nacionalističkih elita i osjećaj da ih se ne čuje u evropskim pregovorima sa politički odgovornima u Bosni i Hercegovini.

Civilno društvo u Bosni i Hercegovini zaslužuje veću podršku i mora biti mnogo čvršće integrisano u pregovore i procese donošenja odluka nego do sada.

U ovim vremenima mora se voditi računa o upozorenju na rizik da se ozbiljna politička kriza u Bosni i Hercegovini širi do sigurnosne.

Aktuelna politička situacija i postupci delova političke elite su alarmantni i ugrožavaju teško stečeni mir u jugoistočnoj Evropi. Pristalice srpskog političkog vrha ne samo da se ne distanciraju od etnonacionalističke ideje „velike Srbije” već svojim izjavama potpiruju takve ideje.

Takođe, ne sme se potceniti izrazita podrška koju Rusija pod vođstvom Vladimira Putina daje snagama podela u regionu. Rusija ima neskriveni interes da destabilizuje Zapadni Balkan, a time i Evropsku uniju. Kao suverena država, Bosna i Hercegovina ima pravo da slobodno bira svoje saveze. Nemački Bundestag pozitivno konstatuje namere zemlje da se približi NATO-u, što je između ostalog izraženo i prihvatanjem Akcionih planova za članstvo 2019.

Osim toga, ruski agresorski rat protiv Ukrajine i akcije predsednika Vladimira Putina pokazuju da su ciljano izazivanje ogromne humanitarne katastrofe, velikih razaranja, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, nažalost, deo evropske realnosti u 21. veku i da ostaju zamislivi u neposrednoj blizini budućnost.

Evropska unija stoga mora da mobiliše sve svoje moći i mogućnosti da se suprotstavi svakom pokušaju destabilizacije i odbrani demokratiju i mir u svom susednom području.

  1. Nemački Bundestag izjavljuje:

Kao Savezna Republika Nemačka, potvrđujemo našu istorijsku i evropsku odgovornost za očuvanje mira, stabilnost i jačanje regije Zapadnog Balkana, posebno u Bosni i Hercegovini. Saradnja sa demokratskim, legitimnim institucijama i jačanje pluralističkog, demokratskog civilnog društva podstiču mir u zemlji i regionu.

Štitimo međunarodno pravo i njegove institucije u Bosni i Hercegovini. Nemački Bundestag bi stoga pozdravio da Savezna vlada uzme u obzir obnovljenu podršku operaciji EUFOR Althea kao doprinos stabilizaciji Bosne i Hercegovine, kao i implementaciji Dejtonskog sporazuma.

Savezna Republika Nemačka i Evropska unija su posvećene pouzdanom članstvu u EU za sve države regiona Zapadnog Balkana.

Bundestag potvrđuje svoj interes za dalju integraciju Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju i nastaviće aktivno da podržava zemlju u njenim naporima.

Dodatno podstičemo implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 2016. i korišćenje postojećih instrumenata za postizanje dugoročnog očuvanja stabilnog mira u Bosni i Hercegovini, kao i njenog pretvaranja u snažnu, pluralističku demokratiju.

Podržavamo sprovođenje 14 reformskih prioriteta Evropske unije. To je neophodno za dobijanje statusa kandidata za EU.

Bosna i Hercegovina dobija značajnu, uslovnu podršku EU iz Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027 i može imati koristi, između ostalog, od Ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan koji je usvojila Komisija EU u ukupnom iznosu do 9 milijardi evra. Separatistički pokušaji su nespojivi sa ovom finansijskom podrškom.

Evropska unija snosi istorijsku odgovornost za prevazilaženje nepotpunog ustava Bosne i Hercegovine. Donošenje ustava zasnovanog na demokratskim principima, u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, i u okviru inkluzivnog procesa uz učešće civilnog društva i opozicije, neophodno je za približavanje zemlje EU.

Potrebna promena ustava i biračkog prava u Bosni i Hercegovini mora imati za cilj prevazilaženje etničke podele zemlje.

Relevantne presude Evropskog suda za ljudska prava (pre svega slučajevi Sejdić i Finci, Zornić, Pudarić, Šlaku i Pilav) moraju se sprovesti u potpunosti i materijalno.

Bundestag sa velikom zabrinutošću posmatra porast negativnog uticaja susednih država na moguću izbornu reformu.

Takozvani „princip legitimnog predstavljanja“ treba pobiti. Po mišljenju nemačkog Bundestaga, to je, između ostalog, suprotno ravnopravnom učešću svih građana u političkom procesu i nije u skladu sa vrednostima i standardima Evropske unije, dodatno bi produbilo podele u Bosni i Hercegovini i učinilo otežano sprovođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava.

Stvaranje trećeg entiteta, pored sadašnje Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, ugrozilo bi teritorijalni integritet Države Bosne i Hercegovine i opstruiralo bi cilj pluralističkog građanskog društva.

Delovaćemo sa uverenjem za istorijsku i evropsku odgovornost za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Oni politički odgovorni pojedinci na lokalnom nivou određuju budućnost svoje zemlje.

Ipak, ne možemo i nećemo dozvoliti ponovnu nasilnu eskalaciju u regionu. Takođe, kategorički odbacujemo svaki oblik etnonacionalizma i sugestije za pomeranje granica na liniji većinskog lokalnog stanovništva. O integritetu Bosne i Hercegovine se ne može pregovarati.

Nemački Bundestag pozdravlja zakon koji kriminalizuje negiranje genocida u Srebrenici, ratnih zločina, kao i veličanje osuđenih ratnih zločinaca, stoji, između ostalog u usvojenoj rezoluciji o BiH.

 

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.