„Dakle, obostrano laganje“: Sagovornici Danasa o izjavi Milanovića da niko više neće ući u EU, osim možda Crne Gore

Od drugih se, naveo je Milanović, očekuje da svoju spoljnu politiku podrede evropskim interesima, a to je obračun sa Moskvom.

Da li je ova izjava predsednika Hrvatske otrežnjujuće i realno sagledavanje stanja na terenu ili je više odraz Milanovićevog, neretko, kritičkog odnosa prema briselskim institucijama?

Sagovornici Danasa tumače je sa rezervom navodeći, između ostalog, da takvo nešto sa sigurnošću ne znaju ni vodeće ličnosti EU bloka, jer je put u EU kao tobogan.

Đurović: EU  nema alternativu, ali je za tango potrebno dvoje

„Cijenim da je iznijeti stav predsjednika Milanovića da ‘niko više neće ući u EU, osim možda Crna Gora’ dat u kontekstu aktuelnog mandata Evropskog parlamenta i Komisije, te političke podrške briselskih institucija prema Crnoj Gori i njenom ambicioznom planu pristupanja EU u tom periodu“, kaže za Danas Gordana Đurović, profesorica na Ekonomskom fakultetu u Podgorici i bivša crnogorska ministarka Evropskih integracija.

Argumenti se, dodaje, mogu naći u promišljanju da je Crna Gora dovoljno evropska i transatlantska, dovoljno mala i dovoljno dugo u procesu pristupanja, da bi se mogla asporbovati i dokazati da proširenje živi na Zapadnom Balkanu.

To je, ukazuje Đurović, pragmatičan pristup EU koji je Crnoj Gori, početkom 2024. godine, opet otvorio vrata finalizaciji pristupanja i koji predsednik Milanović, često oštri kritičar briselskih institucija, i dalje podržava.

„Problem je međutim, u samoj Crnoj Gori, pa zato ono ‘možda’ u njegovoj izjavi. Naime, pola koalicije na vlasti u Crnoj Gori ne želi da zemlja pristupi EU prije bliskih susjeda, pa se problemi na putu integracija svjesno usložnjavaju, ne samo u bilateralu sa Hrvatskom (koji prije usvajanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu nije ni postojao kao bilateralni spor), već sad i sa (ne)usvajanjem zakona i odlaganjem izborne reforme, postavljenjem savjeta regulatornih tijela mimo EU standarda, najavom starih problema u izboru sudija Ustavnog suda dok se čeka stav Venecijanske komisije, itd“..

Strategija tog dijela vlasti je, pojašnjava naša sagovornica, „da u EU, ali ne prije Srbije“.

„Stoga nam sve češće stižu jasne opomene iz Brisela, vrlo konkretne, ali se one otvoreno ignorišu. Problem je, u stvari, drugi dio koalicije na vlasti, kojoj su usta puna evropskog optimizma, ali koja istovremeno toleriše prethodno pojašnjeno ponašanje prve polovine koalicije na vlasti“.

Ukupan rezulat je, ističe, opstrukcija pristupanja Crne Gore EU do 2028. godine, dok se uživa u blagodetima dodijeljenih fotelja i neprestanih putovanja.

„U takvoj konstelaciji snaga, Crna Gora je opet u problemu sa integracijskim planovima i rizikuje da se ova jedinstvena prilika propusti. Iako proevropska Crna Gora još uvijek sanja svoje brzo pristupanje Uniji (podrška građana za EU ide i do 80 odsto), ako se ovako stvari nastave među koalicionim partnerima, definitivno – neće biti obećanog pisanja Nacrta pristupnog ugovora Crne Gore sa EU na jesen“, uverena je Đurović.

To nas, kaže, dovodi do regionalne slike.

„Sve zemlje trebaju biti dio EU, pa neka to bude i agenda 2030+, ali se mora ozbiljno i kredibilno raditi već danas (po Eurobarometru 2025, povjerenje u EU institucije u Crnoj Gori je čak 83 odsto, u regiji 65 odsto, a u Srbiji svega 37 odsto, dok je podrška proširenju EU u EU27 blago porasla na 54 odsto). Uprkos svim geopolitičkim izazovima i regionalnim turbulencijama, EU  nema alternativu, ali je za tango potrebno dvoje“, zaključuje Đurović.

Minić: Srpskim vlastima je uglavnom svejedno

Jelica Minić, potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji, ocenjuje izjavu Milanovića obeshrabrujućom, pogotovo, kaže, za zemlje kandidate u kojima je podrška integraciji u EU veoma visoka.

„To su pre svega Crna Gora i Albanija, sa podrškom koja se kreće oko 80 posto, ali i u Severnoj Makedoniji i na Kosovu su visoki procenti podrške, kao i u zemljama tzv. Istočnog susedstva – Ukrajini, Moldaviji i Gruziji“, ukazuje Minić za Danas.

Srpskim vlastima je uglavnom svejedno da li će i kada proces pristupanja EU da se ostvari, naglašava.

„Važno je samo povući sve koristi, pogotovo finansijske, koje predpristupni proces povlači. Otuda i toliko zagovaranje da se otvori klaster 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast, u kome je već otvoreno 5 poglavlja, a otvaranje klastera podrazumeva otvaranje još 3 preostala poglavlja. Tako se za EU pokazuje interesovanje i daju obećanja, a građani se sistematski odvraćaju od EU“.

No, kaže, tvrditi kategorično da nema daljeg pristupanja EU u ovakim međunarodnim okolnostima „može da se ispostavi kao netačno“.

Treba ostaviti mogućnost za više scenarija, ukazuje naša sagovornica.

„Jer, međunarodne okolnosti se menjaju takvom brzinom, a to se dešava čak i na domaćem planu u nekim zemljama kandidatima“.

Tako da, zaključuje Minić, “ vidljivi trud EU i Albanije da i ona sa Crnom Gorom bude do kraja dekade nova članica ukazuje na potrebu zaokruživanja Jadranskog mora NATO članicama i temeljnijom konsolidacijom novih članica unutar EU“.

Numanović: Dakle, obostrano laganje

Sead Numanović, urednik portala Politicki.ba, u izjavi za Danas nema dvojbe – Zoran Milanović jednostavno ne zna da li će i ko će i kada ući u Evropsku uniju.

„Mislim da to niko živ ne zna, uključujući i vodeće ličnosti ovog bloka. Jednostavno, EU je u fazi iznuđene tranzicije“, kaže Numanović.

Birokrate to preziru, ali su svjesni da je tranzicija neminovnost, ukazuje naš sagovornik, inače, vrlo upućen u politiku briselskih krugova.

„Šta će od svega na kraju ispasti – opet – niko živ ne zna.
Prema najavama zvaničnika EU, Crna Gora, pa Albanija, trenutno su najbliže ulasku u EU. Mislite da će to dopustiti Orban, Fico pa i Plenković? Put u EU je kao tobogan. Čas ste na vrhu, čas u slobodnom padu“, ističe.

Kriza proširenja je permanentna, dodaje naš sagovornik. „Jer se ono radi ipak birokratski. I stabilokratski. Zapadni Balkan čeka na ulazak u EU već tri decenije. I sada su dalje od toga nego li su ikada bili, bez obzira na izjave. Zašto? Zato što se i EU i mi ponašamo u skladu s onim što je još davni Kris Paten, tadašnji komesar za proširenje rekao: „Oni se prave da se reformiraju, a mi se pravimo da im vjerujemo“. Dakle, obostrano laganje“, zaključuje Numanović.

Kostić: Politički defetizam koji ne nudi rešenja

Mijat Kostić, istraživač organizacije Novi treći put, ocenjuje za Danas da je izjava Zorana Milanovića samo nastavak njegovog dugogodišnjeg evroskepticizma, koji je posebno došao do izražaja od početka rata u Ukrajini 2022. godine.

„Iako Milanović s pravom upozorava na duboku razjedinjenost Evropske unije i njenu nesposobnost da se izdvoji kao nezavisna globalna sila u odnosu na SAD i Rusiju, njegov pristup je kontraproduktivan i doprinosi učvršćivanju takvog stanja stvari“, navodi Kostić.

Širenjem defetizma povodom evropskih integracija, dodaje naš sagovornik, on podriva političku volju unutar Unije i obeshrabruje zemlje kandidatkinje, čime objektivno slabi evropsku perspektivu i geopolitičku koheziju.

„Ovakav otpor evropskoj konsolidaciji ne šteti samo EU – već ide u korist ‘velikim silama’ kao što je Rusija koja lakše može da ostvari neoimperijalističke ciljeve situaciji razjedinjene i obeshrabrene Evrope“.

Slaba EU manje je sposobna da se odupre agresivnim spoljnopolitičkim agendama, a Zapadni Balkan koji ostaje izvan evropskog okvira postaje lakša meta za projekciju ruskog (ili kineskog) uticaja, naglašava sagovornik Danasa.

U tom kontekstu, Milanovićevo ponašanje povodom rata u Ukrajini dodatno pojačava sumnje u njegovu političku agendu.

„Iako je Hrvatska, kao članica NATO-a i EU, učestvovala u isporuci vojne pomoći Ukrajini, Milanović se dosledno protivio učešću hrvatskih vojnika u misijama podrške Kijevu i odbio je da omogući obuku ukrajinskih snaga na hrvatskoj teritoriji.

Njegovi nastupi povodom Ukrajine često su se kretali u zoni relativizacije ruske odgovornosti i izbegavanja direktne osude Kremlja, što je izazvalo optužbe da zapravo igra u korist ruskih interesa. Mnogi ga već otvoreno nazivaju ‘glasnogovornikom Kremlja’, pogotovo od kad je njegovo ime završilo i na crnoj listi ukrajinskih vlasti“, ukazuje Kostić.

Njegova retorika, dodaje, sve više podseća na narative Viktora Orbana i Roberta Fica – lidera koji sistematski blokiraju evropski konsenzus i promovišu izolacionističke modele suverenizma.

Suprotno toj logici, evropski komesar Antonio Košta i nemački kancelar Fridrih Merc insistiraju na dubljoj političkoj integraciji, jačanju institucija i proširenju Unije kao odgovoru na izazove koje predstavljaju Rusija, Kina i globalna nestabilnost.

U momentu kada se Evropa konačno ‘probudila’ i shvatila da je neophodno da postane jedinstvena geopoliticka i vojna sila, Milanovićeve izjave deluju i subverzivno, konstatuje naš sagovornik.

„Milanović delimično jeste u pravu kada upozorava da EU nema dovoljne kapacitete da funkcioniše kao jedinstveni geopolitički igrač – što potvrđuju i nalazi iz izveštaja bivšeg italijanskog premijera Marija Dragija.

Međutim, njegov politički defetizam ne nudi rešenja, već dodatno demorališe proevropske snage unutar Unije i među zemljama kandidatima“, ocenjuje Kostić.

U regionu Zapadnog Balkana, gde su procesi pristupanja već predugo zamrznuti, takve izjave dodatno podstiču apatiju i otvaraju prostor za jačanje alternativnih geopolitičkih narativa, zaključuje naš sagovornik.