„Otvorena revizija istorije“: Rehabilitacija četnika i pošta Romanovima u organizaciji SPC

Time se obeležava dan kada je streljan 1946. godine, nakon presude kojom je označen krivim za zločine i saradnju sa okupatorom.

Za istoričara Miloša Vukanovića parastos ne samo u Nikšiću, nego i u jednoj crkvi u okolini Herceg Novog, ukazuje da je reč „otvorenoj reviziji istorije“ četničkog pokreta.

Vukanović navodi da je to pokušaj da se izbriše granica između pobednika i poraženih u Drugom svetskom ratu.

On za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da takve manifestacije imaju za cilj da se na javnu scenu vrati ideologija na kojoj je bio zasnovan četnički pokret.

„Nije pitanje da li je Draža Mihailović kriv, da li je heroj, ili ratni zločinac. Ideja je jedna – da se obnove principi četništva, odnosno da se ožive jednonacionalne etnički čiste državne tvorevine za koje su se zalagali četnici“, kaže Vukanović.

Obeležavanje datuma smrti vođe četnika

Svakog 17. jula u pojedinim verskim objektima SPC u Crnoj Gori održava se parastos vođi četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu, čime se obeležava dan kada je streljan nakon pravosnažne presude kojom je proglašen krivim 1946. godine za ratne zločine i saradnju sa okupatorom.

Ove godine parastos je obavljen u Sabornom hramu u Nikšiću, čemu su prisustvovali predsednik Opštine Marko Kovačević i predsednik lokalne Skupštine Nemanja Vuković.

Na prisustvo čelnika Opštine Nikšić reagovala je opoziciona Demokratska partija socijalista, koja je ponovila zahtev za smenu Kovačevića i Vukovića, nazivajući taj čin skandalom.

„Kakvu poruku šalje rukovodstvo lokalne uprave time što odaje počast ozloglašenom četničkom đeneralu Draži Mihailoviću i saradniku okupatora, neka javnost prosudi“, navodi se u saopštenju DPS-a.

Naknadno je predsednik Skupštine Nikšića Nemanja Vuković saopštio da u pozivu koji je dobio iz SPC, nije stajalo da će parastos biti održan Mihailoviću.

A predsednik Opštine Marko Kovačević je poručio da je njegovo pravo kao vernika da se moli „za duše onih za koje misli da treba“ i da je to pravo garantovano Ustavom.

Protiv Kovačevića je ranije podneta krivična prijava zbog sumnje da je počinio krivično delo povreda ugleda Crne Gore, jer je tokom intoniranja državne himne 3. jula, učinio neprimerenu gestikulaciju – ispružen srednji prst, što su zabiležile kamere.

U mestu Žlijebi kod Herceg Novog je takođe, crkvenom ceremonijom, obeležena smrt četničkog komandanta.

Lokalni sveštenik Nikola Todorović je o Draži Mihailoviću govorio kao o žrtvi, ukazujući da još uvek postoji strah da se kaže „da je Draža bio veliki čovek“.

„Dok god se Draža ne vrati u udžbenike i dok god ne budemo vratili ime našeg đenerala, da učinimo sve kroz molitvu i post i učimo našu djecu. Nema porodice u srpskom narodu koja nije dala jednu žrtvu na strani četnika“, rekao je sveštenik Todorović.

Rehabilitacijom protiv istorijskih činjenica

Istoričar Miloš Vukanović ocenjuje da se revitalizacijom Mihailovića žele opravdati zločini četničkih elemenata koji njemu nisu bili toliko lojalni, kao što je četnički pokret u Crnoj Gori, koji je delovao autonomno i nije imao nikakvo delovanje protiv okupatora.

Govoreći o mogućnosti da se pronađu eventualno argumenti koji bi osporili činjenice na osnovu kojih je Mihailović osuđen na smrt zbog kolaboracije sa okupatorom, Vukanović podseća da su događaji pokazali na kojoj su strani četnici.

„Čak se i kraljevska Vlada u egzilu odrekla Draže Mihailovića i četničkog pokreta. A sa pravnog gledišta, postojao je poziv svim naoružanim kvislinškim snagama da predaju oružje, ili će izgubiti svako moguće pravo na kasnije suđenje i pravično postupanje. Četnici to apsolutno nisu uradili“, navodi Vukanović.

On dodaje da je sama ideja o pokušaju pobijanja činjenica o Draži Mihailoviću neprihvatljiva u savremenoj Evropi:

„Jer onda vi ulazite u priču o toleranciji kolaboracije, a da ne pričamo o zločinima koje je ta frakcija sprovela. U Srbiji su četnici možda i mogli imati neka dejstva protiv okupatora, u Crnoj Gori toga nije bilo.“

Parastos Draži i počast carskoj porodici Romanov

Pre samog parastosa Draži Mihailoviću, u Sabornom hramu u Nikšiću je održana liturgija za carsku rusku porodicu Romanov. Članovi porodice su zarobljeni i ubijeni nakon Oktobarske revolucije 1918. godine, kada su boljševici na čelu sa Vladimirom Iličem Lenjinom preuzeli vlast.

Crkvenoj ceremoniji je prisustvovao i ambasador Rusije u Crnoj Gori Vladislav Maslenikov.

Episkop budimljansko- nikšićki SPC Metodije je u svom govoru naveo „da se Rusija vraća sebi“, da je „fascinacija zapadnim hedonističkim modelom… donela mnogo zla srpskom i ruskom narodu“, konstatovao da „mržnja prema Rusiji traje vekovima“, te zaključio da je „Rusija poslednja tvrđava pravoslavnog sveta“.

Svoj govor episkop Metodije je završio parafrazirajući kletvu, za koju kažu da izvorno pripada Svetom Petru Cetinjskom, a koju je ranijih godina često koristio prethodni mitropolit SPC u Crnoj Gori Amfilohije, a tiče se odnosa prema Rusiji.

„Proklet bio svaki Crnogorac koji se odrekne sebe, a to znači Hrista, pravoslavlja, Rusije, srpstva…“, naveo je episkop Metodije.

Podsećajući da od tridesetih godina prošlog vijeka u SPC postoji jaka antizapadna i nacionalistička nota, istoričar Miloš Vukanović kaže da se sada ta priča obnavlja kako bi Crkva sebe pozicionirala kao institucionalni okvir u državama koje ne funkcionišu dobro po zapadnom modelu.

On ukazuje da ovaj narativ dolazi u trenutku jasne agresije Rusije na Ukrajinu i kada taj ideološki sistem propada.

„Ne postoji drugi mogući zaključak osim onog koji je ranije rečen, da SPC nije bitna Srbija, nije bitna Crna Gora, već je bitan ideološki okvir koji je postavljen od Ruske pravoslavne crkve“, zaključuje Vukanović.

Sporadični pokušaji revizionizma u Crnoj Gori

U Crnoj Gori je bilo više pokušaja postavljanja spomen obilježja komandantima četničkog pokreta.

Pokušaji postavljanja spomenika četničkom komandantu Pavlu Đurišiću u Beranama, rušenje spomenika palim borcima u okolini Podgorice, samo su neki od slučajeva pokušaja rehabilitacije četničkog pokreta.