„Nepriznavanje bosanskog jezka, negiranje genocida u Srebrenici…“: Bošnjački političari iz RS pisali Savetu bezbednosti UN

U pismu upućenom Savetu bezbednosti, koji će 12. maja raspravljati o stanju u BiH, ukazali su na „nepriznavanje bosanskog jezika kao ravnopravnog službenog jezika, diskriminatorske elemente u nastavnim planovima i programima, odsustvo odgovarajućih budžetskih izdvajanja za bošnjačku zajednicu, diskriminatorske prakse zapošljavanja u javnoj upravi, strukturnu nezastupljenost Bošnjaka u policijskim strukturama, kao i na glorifikaciju osoba pravosnažno osuđenih za genocid i ratne zločine, uz negiranje sudski utvrđenih činjenica o genocidu u Srebrenici“.

„Trideset godina posle Dejtona, Bošnjaci u entitetu Republika Srpska i dalje se suočavaju sa strukturnom neravnopravnošću u jeziku, obrazovanju, zapošljavanju i javnom životu. Ovo nije politička izjava, već dokumentovani prikaz kršenja obaveza koje su prihvaćene potpisivanjem mirovnog sporazuma“, navodi se u pismu, koje je objavio potpredsednik RS iz bošnjačkog naroda Ćamil Duraković na Fejsbuku.

Istakli su da se obraćaju Savetu bezbednosti, kao „telu koje ima posebnu odgovornost za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, uključujući i praćenje provođenje mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u BiH“.

„Ljudska prava Bošnjaka u Republici Srpskoj su ozbiljno ugrožena, a sistemsko neprovođenje Aneksa 7 (povratak i integraciju stanovništva izbeglog iz ratom zahvaćenih područja) ostaje jedno od ključnih pitanja mira, povratka i jednakopravnosti“, naglašava se u pismu.

Pozvali su Savet bezbednosti da pozove visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita da, u okviru mandata koji proističe iz Dejtonskog sporazuma i „bonskih ovlašćenja“, preduzme mere kojima bi se obezbedila stvarna ustavna ravnopravnost konstitutivnih naroda u RS, otklonili diskriminatorski propisi i prakse u oblastima obrazovanja, policije i javne uprave, uvele afirmativne mere zapošljavanja i inkluzivna budžetska politika, te uklonile odluke i odredbe koje su suprotne presudama međunarodnih sudova.

U pismu su dodali da su navedene mere neophodni preduslovi za stvarno sprovođenje Aneksa 7 Dejtonskog sporazuma, koji, kako su ocenili, i više od 30 godina posle potpisivanja mirovnog sporazuma suštinski ostaje nesproveden u RS.

Pismo su potpisali potpredsednik RS Ćamil Duraković, poslanik u Predstavničkom domu parlamenta BiH iz RS Edin Ramić, bošnjaki poslanici u Narodnoj skupštini RS Ramiz Salkić, Amir Hurtić i Mirsad Duratović, kao i delegati iz reda bošnjačkog naroda u Veću naroda RS Armin Hamzić, Smail Mešić, Alija Tabaković, Adil Osmanović i Dževad Mahmutović.

Svoj izveštaj Savetu bezbednosti UN prethodno je dostavila i Vlada RS, ističući da je opredeljena za potpuno sprovođenje Dejtonskog sporazuma i iznoseći oštre kritike na račun aktulenog visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, koga je ocenila glavnim krivcem za, kako su naveli, podrivanje vladavine prava, demokratije i suvereniteta BiH.