Jasmin Mujanovic– Sa političke tačke gledišta ovo je najozbiljnija kriza u Bosni i Hercegovini nakon rata. Pri tom, ni međunarodni faktor nije što je nekad bio. Sada na terenu imamo i Rusiju i donekle Tursku, taj cjelokupni koncept se totalno pokvario, kaže u razgovoru za Danas Jasmin Mujanović, politikolog koji je doktorirao na Univerzitetu Jork u Torontu sa specijalizacijom u oblasti politike postautoritarnih režima i postkonfliktne demokratizacije. Naš sagovornik je i autor knjige „Glad i bes: kriza demokratije na Balkanu“.
*Kakva je pozicija SAD prema BiH i regionu?
Sa jedne strane, ova administracija ima na terenu veoma iskusne ljude koji svi pojedino i kolektivno dijele višedecenijski angažman i u BiH i na području cijelog regiona. Sa druge strane, očigledno je da administracija ima značajno važnijih prioriteta i u Evropi i širom svijeta koji su nekako umanjili kapacitet da bude nešto posebno aktivna na području regiona i BiH i s time još uvijek nekako imaju tu tendenciju da tu primarnu ulogu prebacuju na EU.
A naravno, EU nema kapacitet da bude nešto više aktivna. Baš naprotiv, njena pozicija je katastrofalna.
*Milorad Dodik je pretio i blokirao institucije više puta do sada. Ipak, ovoga puta prevazilazi sve okvire. Da li postoji mogućnost nekih novih sukoba?
Moj je stav da Milorad Dodik nije lud i da on ne bi radio ovo što radi u ovom momentu da nema neku vrstu ozbiljnog očekivanja da u kritičnoj situaciji on neće dobiti značajnu podršku sa strane – zvaničnog Beograda i Rusije. On je svjestan da u situaciji gdje bi došlo do bilo kakve vrste značajnog sukoba u BiH, ako bi to ekluzivno ostalo u okviru BiH, to bi se za njega veoma loše završilo.
Koliko god da je podijeljen državni aparat BiH on još uvijek ima dovoljno moći da se, narodski rečeno, kotariše Milorada Dodika i tog režima. To uopšte nije upitno. Jedina situacija gdje Dodik dovede BiH do ruba svake krize pa čak i sukoba i gdje se to završi u nekom pozitivnom scenariju za njega i njegov režim može se dogoditi ako se Srbija i Rusija udruže u taj poduhvat.
I on je svjestan toga, mislim da su svjesni i u zvaničnom Sarajevu a sad i konačno jedna kritična masa stranih analitičara i ljudi u različitim glavnim gradovima su takođe svjesni toga. Vidimo čak i da su spremni da „izglasaju“ neke zakone o državnoj policiji, vojsci, odnosno oružanim snagama… Očigledno hoće da izazovu veoma značajnu državnu krizu.
*Ostavljaju prostor od šest meseci za, kako kažu, predlaganje „normative“. Šta treba da se desi u međuvremenu?
Njegova strategija je da uplaši primarno strance, pa čak i donekle Sarajevo i da vide na kakav „kompromis“ su spremni. Mislim da bi to bilo katastrofalno ne samo za BiH već i za cijeli region ako bi se dozvolilo da takva strategija bude ostvarena tj. da Dodik dobije ono što on želi. Takva vrsta kompromisa bi totalno upropastila ono što je ostalo još od države BiH.
Zato smatram, i apelujem na svaki mogući način, da on treba da dobije jedan veoma snažni i debeli šamar zbog svega ovoga. To mora značiti sankcije, ali veoma ozbiljne sankcije.
Ako Evropljani nisu spremni, kao što se čini da nisu, da njemu uvode sankcije onda te sankcije moraju doći iz SAD i Velike Britanije i moraju biti na nivou onih koje su stavljene na režim u Iranu koje bi faktički same po sebi spriječile evropske firme i vlade da sarađuju dalje na bilo kakav ozbiljan način sa režimom u Banjaluci, koje bi takođe spriječile ne samo Dodika i vladajući SNSD već cijeli kosmos ljudi oko njih i njihove različite biznis interese da oni takođe budu faktički izbačeni iz evropskog finansijskog sistema.
To bi izvršilo i jednu vrstu ogromnog pritiska pa čak i na pojedine države EU poput Slovenije i Austrije gdje mi svi znamo da oni drže jedan ogroman dio svog novca. To je neki primarni odgovor koji bi morao da dođe.
Zalažem se i za to i da rezervne snage EUFOR-a koje su na terenu, njih oko 600 vojnika, da bi trebalo da se strateški lociraju odnosno premjeste u Brčko da se faktički odmah tu prekine bilo kakva ozbiljna mogućnost otcepljenja entiteta.
Uvijek napomenem ljudima da, hajde da kažemo, zapadna polovina entiteta Republike Srpske uopšte ne dijeli granicu sa Srbijom. I cjelokupna politička i da kažemo ekonomska baza tog entiteta je locirana u Banjaluci. I ako vi spriječite tu Banjaluku da uradi šta ovaj režim hoće da uradi to je gotova priča.
*Verujete li da je akcija od pre neki dan kada su pripadnici Žandarmerije RS došli u kasarnu u Rajlovcu kod Sarajeva pod izgovorom da treba da hapse jednog vojnika bila proba?
Apsolutno, to je bila probna akcija. Vrlo opasno. Mislim da bi najopasniji scenario sada u Bosni bio da se dogodi situacija gdje recimo ajde da kažemo policajac iz RS kaže nešto ovom drugom, dođe do svađe, potezanja pištolja i gotovo.
Moramo se podsjetiti da iz svih tih jugoslovenskih ratova 1990.tih od tih 140 do 150 hiljada koji su ubijeni u svim sukobima zajedno 100.000 je ubijeno u BiH. Nemojte pogrešno da me shvatite, ali sa jedne strane raspad Jugoslavije se faktički svodio na rat u BiH a sve ostalo su bile neke vrste fusnote.
Iskreno se bojim. Ove scene koje mi viđamo između Srbije i Kosova to se u Bosni ne bi tek tako smirilo.
*Da li Zapad podržava Vućića dok se ne reši pitanje Kosova, i da li će eventualno rešenje tog pitanja povući i ostala pitanja?
Iskreno mislim da niko u tom smislu ne drži Vučića na vlasti. Način na koji Evropljani i Amerikanci gledaju na tu situaciju donekle oni preferiraju da imaju odnose sa tim čvrstim liderima, jakim liderima, pa čak iako su oni autokrate kao što su Vučić pa donekle i Edi Rama to je njima poželjno jer oni još uvijek smatraju Balkan kao divlji istok, jer smo mi maltene barbari.
I to što je nama potrebna sa njihovog pogleda jeste takva vrsta rukovodstva jer mi kao nismo spremni za stvarnu demokratiju.
Iskreno mislim da kada bi došlo do neke situacije da se pitanje Kosova i Srbije riješi i dođe do neke vrste relativne normalizacije ne mislim da bi došlo do značajne promene evropske pa niti američke politike prema Srbiji odnosno prema Vučiću.
Onda bi se naravno prebacilo pitanje na to kakvi su odnosi sa Rusijom, kakvi su odnosi sa Kinom, Balkan nastavlja biti geopolitički osetljiv…. To je, nažalost, ta neka tendencija koja se još uvijek nije promijenila i mislim da, nažalost, u Srbiji ne postoji neka stvarna alternativa.
Na primer, ako pogledamo gospodina Vuka Jeremića u suštini koja je razlika u stavovima što se tiče konkretno rata u Bosni, rata na Kosovu…
Među građanima Srbije mislim da ima nekih različitih stavova i neke vrste zrele perspektive što se tiče našeg kolektivnog istorijskog iskustva. Međutim, to još nije isplovilo na političku scenu u smislu neke relevatne opcije.
1/1 odnos između revizionizma i revanšizma
Jedna stvar koja je meni izuzetno zanimljiva i prosto mi je neverovatno da to ljudi nisu shvatili jeste da tu postoji 1/1 odnos između revizionizma i revanšizma što se tiče dešavanja 1990.tih godina i da kažemo kraha i raspada srpske demokratije. Nije moguće imati revizionistički stav prema raspadu Jugoslavije, ratu u BiH, genocidu u BiH i sa druge strane očekivati da ćete imati demokratsko društvo u Srbiji. To se ne može razdvojiti. Mislim da je u prvih pet- šest godina režima Vučića i vladavine njegove partije SNS preovladavao stav, koji sam stekao među građanima u Srbiji pa čak i strancima, da su nekako mislili da je ipak to moguće. Da Vučić ima neki svoj revizionistički stav prema raspadu Jugoslavije i ratovima 1999.tih ali da će imati neku vrstu stabilne demokratije. To se, međutim, ispostavilo da je suludo očekivanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
