„Ovo je političko pitanje“: Poznati TV voditelj Saša Delić za Danas govori o teškoj situaciju u Javnom servisu BiH

Zbog izostanka sistemskog rešenja finansiranja i dugotrajne institucionalne nebrige, BHRT se suočava s blokadom računa i prestankom obavljanja svoje osnovne funkcije – delovanja kao javni servis u interesu svih građana Bosne i Hercegovine.

Poznati TV novinar i voditelj Saša Delić ukazuje za Danas da je Radiotelevizija Bosne i Hercegovine javni servis koji pokriva celu BiH.

„Mi imamo jedan komplikovan sistem, dakle, sistem javnog emitovanja, koji podrazumjeva tri servisa – Radioteleviziju Republike Srpske za teritoriju entiteta Republika Srpska, radioteleviziju Federacije Bosne i Hercegovine za teritoriju Federacije i imamo radioteleviziju Bosne i Hercegovine, koja pokriva, naravno, teritoriju cjele zemlje. Problem je u tome što se naplata RTV takse, koja je osnovni izvor finansiranja, ne prikuplja se jednako nije na celoj teritoriji BiH, već se prikuplja unekim djelovima, a u nekim djelovima ne“, ukazuje Delić.

Kako dodaje, ono što prikuplja Radiotelevizija RS na teritoriji RS ne uplaćuje se za BHRT.

„I tu nastane problem, dakle javni servis koji pokriva cjelu zemlju prosto nema novca. Postoje međunarodne obaveze, recimo, 22 miliona maraka odnosno 11 miliona evra koje se nama ne uplaćuj, te ukoliko ta suma ne legne na naš račun, on će biti blokiran. A to
Dalje znači da će BHRT lagano da umire, možda za već 12 meseci“, objašnjava Delić.

Upitan koje su opcije da se to ne desi, naš sagovornik odgovara da je državna vlast ta koja bi trebalo da pomogne javnom servisu BiH, što joj je, kako dodaje, zapravo i obaveza.

Prema mišljenju Delića, problem je u tome što je na vlasti „komplikovana koalicijija u komplikovanoj zemlji“.

„Za vladajuću koaliciju je ovo iz domena poštovanja zakona, jer samo da se poštovao zakon sve bi bilo u redu. Ali se zakon ne poštuje otkako je i usvojen 2005. godine. Dakle, za vladajuću koaliciju je ovo političko pitanje zato što pojedini članovi ili žele neki politički poen. Žele neku političku trgovinu. Paradoks je da novac postoji, ali treba da se usvoji formalno odluka u državnoj vladi da bi taj novac bio operativan“, ističe Delić.

Na pitanje kako se osećaju zaposleni u javnom servisu, Delić odgovara da su svi emotivni.

„Svi su sluđeni. Rade u vrlo teškom trenutku. I bez ovoga, možda i više 60 odsto zaposlenih prima minimalni iznos plate što je oko 1.000 maraka, dakle 500 evra. Sledeći procenat, oko 20 njih prima možda 50-ak evra više od te minimalne plate. Što znači da oko 80 odsto ljudi ovde ne može da zaradi ni 500 ili 600 evra“, zaključuje Delić.