foto EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆDosadašnji makedonski premijer Zoran Zaev možda vam se dopada, a možda i ne, ali on je svojom ostavkom na premijersku i partijsku funkciju, nakon poraza na lokalnim izborima, manifestovao jedan kulturni potez koji nije poznat ni u Makedoniji ni u širem regionu, ocenjuje za Danas Oliver Branković, dopisnik Makedonske radio televizije i agencije MIA.
Naš sagovornik smatra da je poraz od opozicione VMRO DPMNE, bio samo jedan od razloga ostavke Zorana Zaeva. Ostavka je i za predsednika Severne Makedonije Stevu Pendarovskog bila iznenađenje, kao i za predstavnike međunarodne zajednice, jer je Zaev bio prilično pozitivan primer poslednjih godina.
“Zaev jeste bio pozitivan primer kod međunarodne zajednice, ali ne i ona prema njemu, ako isključimo istorijski prijem Severne Makedonije u NATO i Prespanski dogovor sa Grčkom“, ukazuje sagovornik Danasa.
Pre svega EU, koja je u dva navrata, ističe Branković, prvo sa francuskim vetom, a sada i sa bugarskim, izigrala data obećanja za početak pristupnih pregovora, ukočila makedonske evrointegracije i reforme, što se na kraju pretvorilo u bugarske uvrede oko dovođenja u pitanje identiteta i jezika Makedonaca, nesvojstveno za evropske principe i standarde.
„To je, kao drugi razlog njegovog čina, najverovatnije prelilo čašu iskrene želje Zaeva za demokratizaciju i evropizaciju Makedonije, kao i opstrukcije i polovične reforme u pravosuđu, dubokoj državi, korupciji, medijima i druge posledice dugogodišnje vladavine Nikole Gruevskog, o zarobljenoj državi, koji su doveli podeljenosti u makedonskom društvu“, ocenjuje Branković.
Nakon najavljene ostavke, opoziciona VMRO u koaliciji sa tri albanske partije tražila je pad vlade i prevremene parlamentarne izbore, ali nisu imali potrebnu većinu u Sobranju. Zaev je konstatuje naš sagovornik, uspeo da dobije poverenje u Sobranju, zacementirao je vladajuću koaliciju sa partijom Alternativa i još četiri poslanika.
„Tako da je sa većinskih 64 poslanika od 120 obezbedio relativno sigurnu vladavinu i politiku njegove SDSM i sa naslednikom Kovačevski Dimitrom u preostale 2,5 godine, do 2024, kada su redovni parlamentarni izbori“.
Sumirajući zaostavštinu odlazećeg premijera, Branković nabraja: ulazak u NATO, Otvoreni Balkan, dobre odnose sa susedima, evrointegracije, moguće rešavanje bugarskog veta, ekonomija, rešavanje energetske krize, pandemije, dalja demokratizacija i produžetak reforme u pravosuđu, korupciji, zajedničko društvo za sve građane bili su, kaže, osnovni principi vladavine Zaeva.
„Posle izbora dosadašnjeg zamenika ministra za finansije, Dimitra Kovačevskog za lidera SDSM, ove političke prncipe, kako je i sam najavio, teba da produži nova makedonska vlada, sa njim na čelu“.
Kada je reč o promenama u budućoj vladi, naš sagovornik ukazuje da su – ministar zdravlja Venko Filipče, ministarka odbrane Radmila Šekerinska, kao i ministarka prosvete Mila Carovska – nedavno najavili da neće biti deo nove vlade. „Za ostanak Olivera Spasovskog u MUP-u, kao i Jagode Šahpaske u oblasti rada i socijalne politike, novi mandatar Kovačevski tek treba da se izjasni“, ističe naš sagovornik.
Nakon ostavke Zaeva, pojašanjava, Pendarovski bi trebalo da da mandat novom premijeru. Po Ustavu, predsednik je dužan da u roku od deset dana poveri mandat stranci, odnosno strankama koje imaju većinu u Skupštini. Mandatar u roku od 20 dana, od dana poveravanja mandata, podnosi Skupštini program i predlaže sastav Vlade, ukazuje Branković i dodaje da bi vlada Kovačevskog tebalo da stupi na dužnost u drugoj polovini januara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
