Foto: (BETAPHOTO/HINA/ADMIR BULJUBAŠIĆ/EV)Raketa koja je pogodila selo Pševodov na istoku Poljske, na pet kilometara od ukrajinske granice, usmrtrivši dvoje ljudi, o čijem se poreklu i dalje raspravlja, nije jedina koja je zalutala od početka rata u Ukrajini.
Naime, pre osam meseci, tačnije 10. marta bespilotna letelica pala je na Zagreb.
Hrvatski premijer Andrej Plenković naveo je tada da je letelica u Hrvatsku došla iz pravca Mađarske, a u Mađarsku iz Rumunije.
„Bespilotna letelica vojnog karaktera koja je, prema saznanjima koje imamo, ruske proizvodnje, a u ovom trenutku ne znamo tačno je li bila u posedu ruske ili ukrajinske vojske“, rekao je Plenković sutradan u izjavi za novinare u Parizu, gde učestvovao na neformalnom samitu Evropskog saveta vezanog za Ukrajinu.
Hrvatski zvaničnici navodili su da se letilica kretala brzinom od 700km/h na visini od 1.300 metara.
„Zašto se to dogodilo, je li neka greška, izgubljena kontrola, to u ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću tvrditi, ali znamo da je letela nekoliko minuta iznad Hrvatske i srušila se u Zagrebu“, rekao je Plenković u prvim izjavama. On je izrazio zadovoljstvo što nije bilo povređenih i što letelica nije pala na stambene objekte, navodeći da nadležne službe istražuju taj slučaj.
Prema rečima predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, objekat je leteo iznad Mađarske više od 40 minuta, manje od sedam minuta u Hrvatskoj i srušio se na području parka Jarun.
Policijska uprava Zagreba primila je tada više dojava ljudi da su na Jarunu osetili detonaciju.
Na mestu pada letelice pronađena su i dva padobrana, naveli su iz policije.
Bespilotna letelica „Striž Tupoljev 141“ proizvedena u SSSR, široka 14 metara i teška šest tona, srušila se u četvrtak uveče u neposrednoj blizini zagrebačkog studentskog doma „Stjepan Radić“ u kojem je oko 4.500 studenata. Nije bilo povređenih, ali je oštećeno 40-tak automobila.
Plenković je narednih dana tvrdio da je na bespilotnoj letelici bio eksploziv, neka vrsta avio-bombe, kao što je govorio i ministar odbrane Mario Banožić, i da je došlo do eksplozije, ali su vojni stručnjaci govorili da je to nemoguće.
Sa druge strane, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg navodio je da je na Zagreb pala nenaoružana letelica i da se srušila pošto je ostala bez goriva.
Bomba u bespilotnoj vojnoj letelici koja se srušila u Zagrebu bila je teška do 120 kilograma i eksplodirala je ispod zemlje, javila je Hrvatska radio-televizija (HRT), pozivajući se na izvore iz Ministarstva odbrane (MORH) koji je tvrdio da bi posledice bile katastrofalne da je letelica udarila u asfalt ili beton.
U Hrvatskoj je već 15. marta izdato naređenje da se najstrože zabranjuju preleti vojnih aviona iznad Zagreba i svih drugih gradova, a Milanović je naložio načelniku GŠ OSRH da se „odmah istraži i utvrdi odgovornost za uznemiravanje građana Zagreba“.
Milanovićevo saopštenje objavljeno je nakon što su francuski piloti rafalima preleteli iznad Zagreba između 16:45 i 17:45 sati u okviru planiranih bilateralnih aktivnosti Hrvatske vojske i francuske ratne mornarice.
Šta je pokazala istraga
Bespilotna letelica sovjetske proizvodnje koja je prošlog meseca pala u Zagrebu nosila je avio-bombu, ali bez vojnog eksploziva poput TNT-a, pokazali su rezultati istrage, koji su objavljeni 13. aprila ove godine.
Avio-bomba OFAB 100-120 imala je upaljač AVU-ET 350F sa ćiriličnim oznakama postavljen na prednji deo, a eksplodirala je pri udaru u tlo. Na njoj je bila „visokoenergetska, ali nekonvencionalna tvar koja je u eksploziji u potpunosti razgrađena, što onemogućava njenu identifikaciju“, rečeno na konferenciji za novinare županijskog državnog tužilaštva.
Glavna veštakinja Centra za forenzička ispitivanja i veštačenja „Ivan Vučetić“, Ivana Bačić, rekla je da nisu uočeni tragovi vojnog ni privrednog eksploziva, dok originalna avio-bomba sadrži četrdesetak kilograma vojnog eksploziva TNT-a.
Zvaničnici su rekli da je uzrok pada drona kvar pri automatskom sletanju, ali nisu objasnili zašto je došlo do pokretanja sistema automatskog sletanja.
Na pitanje novinara znači li to da nije reč o padu već o sletanju, šef Komisije za istragu pada bespilotne letelice, brigadir Mario Počinok, odgovorio je da se uobičajeno taj sistem aktivira „u zavisnosti o količini goriva i o zadanim parametrima kad da se aktivira, odnosno pređenim kilometrima“.
„Komisija je zaključila da je uzrok pada narušen sled automatskog sletanja u delu kod aktiviranja glavnog padobrana zbog nepostojanja kompletnog sistama veza između tela letelice i glavnog padobrana“, dodao je on.
Državni tužilac Jurica Ilić rekao je da je reč o teškom krivičnom delu protiv opšte bezbednosti. Procenjena šteta je oko 600.000 kuna i to uglavnom na više desetina automobila parkiranih u blizini mesta pada u širem centru Zagreba.
Zvaničnici na konferenciji za novinare nisu želeli da odgovore na pitanja je li potvrđeno da je dron lansiran iz Ukrajine i je li Zagreb bio njegov krajnji cilj, rekavši da je to predmet drugog dela istrage.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
