Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji je u riziku od siromaštva

Istraživanje predstavljeno na Regionalnom forumu „(Ne)Zapošljivost mladih u vreme kovid pandemije“ u Tirani, pokazalo je i da je 54,7 odsto mladih u Srbiji u 2020. godini bilo uključeno u sistem tercijarnog obrazovanja, dok je procenat onih koji su 2020. godine diplomirali na nekoj visokoj školi 17,6 odsto.

Generalni zaključci istraživanja koje je, osim Srbije, uključilo i Albaniju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Tursku pokazuju da je učešće mladih u tih pet država u društvenoj, političkoj i društvenoj sferi javnog života značajno niže od proseka Evropske unije (EU).

U društvenoj sferi indeks za Srbiju je 11,1, za Crnu Goru 10,3, za Albaniju i Severnu Makedoniju 9,5, a za Tursku 9,4, dok je indeks EU 81.

U sferi ekonomije indeksi za te zemlje su između 5,1 i 5,5 u odnosu na indeks EU koji je 43,5, a najznačajnija odstupanja su vidljiva u političkoj sferi jer je indeks participacije mladih u EU 43,5 dok je u Srbiji 4,44, u Crnoj Gori 4,32, u Severnoj Makedoniji 3,37, u Albaniji 2,81, a Turskoj 2,77.

Koliko su mladi malo uključeni u politička odlučivanja govori i podatak da nijedan ministar ili ministarka u zemljama WBT nema manje od 30 godina.

Na predstavljanju Indeksa posebno je istaknuta zabrinutost zbog visokog procenta mladih koji pripadaju takozvanoj NEET (not in education, employment or training) kategoriji koji je u zemljama WBT u proseku 24 odsto, i neprestano raste, dok je EU prosek dvostruko manji.

To znači da četvrtina mladih u zemljama WBT niti se školuje, niti ima posao niti ima neku neformalnu obuku ili je u procesu procesu prekvalifikacije.

Zajedničko za sve zemlje WBT je da u NEET kategoriji dominiraju mlade žene što, ocenjeno je, jasno ukazuje na rodnu neravnopravnost.

Dodatno zabrinjava i prosečna nezaposlenost mladih koja je u zemljama WBT prosečno 31,4 odsto, dok je prosek u EU 17, 1 odsto.

Kao moguća rešenja, institucijama zemalja WBT preporučuje se da počnu da prikupljaju podatke o problemima sa kojima se susreću mladi u političkoj, ekonomskoj i društvenoj sferi javnog života jer su trenutno veoma šturi i slabo dostupni.

Preporučuje se i povećanje transparentnost informisanja mladih i uspostavljanje bolje komunikacije između njih i državnih institucija, i veće učešće mladih na lokalnom, ali i državnom nivou.

Posebno je naglašena potreba da se poveća broj mlađih od 30 godina u državnim parlamentima i hitno donošenje mera koje bi smanjile broj nezaposlenih i mladih bez obrazovanja.

Jedan od osnivača Omladinskog haba zemalja WBT je Fondacija „Ana i Vlade Divac“, čija je direktorka Ana Košel na prezentaciji istraživanja istakla da je za smanjenje nezaposlenosti mladih neophodna široka saradnja institucija i da je posebno važno podržati one mlade koji pripadaju NEET kategoriji.