Vučiću ističe vreme, ostao je sam i nema kud: Hrvatski novinar nakon sastanka u Briselu

Formalni povod bio je zahtev da se prvo formira zajednica opština sa srpskom većinom na severu Kosova, za koju se Beograd nada da će postati nova Republika Srpska.

Nakon toga, predlog sporazuma je prvi put objavljen na zvaničnom sajtu Evropske komisije. Čak i letimično čitanje postaje jasno zašto Vučić nije mogao da ga potpiše. U prvom članu se pominje međusobno priznavanje svih dokumenata i nacionalnih simbola, uključujući pasoše i registarske tablice. Član 4. kaže: Strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Član 5 kaže isto o članstvu u Evropskoj uniji. A član 8 kaže: Strane će razmeniti stalne misije. Oni se osnivaju u sedištu dotične vlade. Praktična pitanja u vezi sa uspostavljanjem misija biće obrađena posebno. U praksi to znači otvaranje ambasada.

Onog trenutka kada Vučić potpiše sporazum, „de fakto i de jure“ će priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Stoga ne čudi što srpski mediji nisu požurili da objave sporazum.

Vučiću ističe vreme

Međutim, Vučiću vreme ističe. Izjava ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Bocan-Harčenka od 9. februara da će „konačni status Kosova i Metohije biti definisan u drugim geopolitičkim uslovima, nakon okončanja sukoba sa Zapadom na teritoriji Ukrajine, u kojoj Rusija će sigurno pobediti“, zaslužuje da bude upisan u anale diplomatske gluposti.

Poziv Beogradu da sačeka rasplet rata u Ukrajini, kojem ne samo da se ne nazire kraj, već je i ruska pobeda vrlo malo verovatna, više je politički spin nego ozbiljna diplomatija. Uostalom, Putin je „izigrao“ sve svoje adute (gas, naftu, metale, hranu) i ništa nije postigao, a međunarodne sankcije sve teže pogađaju rusku ekonomiju.

Vučić je svestan da od Moskve ne može da očekuje efektivnu pomoć, već samo prazne poruke podrške. S druge strane, Peking apsolutno nema interesa da dalje zaoštrava odnose sa Evropom zbog Srbije i Kosova, jer je srećan što evropski lideri (za sada) ne pokazuju previše entuzijazma da se pridruže ekonomskim merama koje traži Vašington.

Tako je Vučić ostao sam na vetrometini bez kuda. Iz Brisela, Berlina, Pariza i Londona jasnije nego ikada ranije poručuju da će Srbija biti suočena sa sankcijama EU ako odbije da prizna nezavisnost Kosova. Sankcije bi se kretale od smanjenja ili potpunog prestanka finansiranja EU do ukidanja bezviznog režima. Tako su Srbi mogli da putuju bez viza samo u BiH, Crnu Goru, Albaniju i Makedoniju. I naravno na Kosovo.

Uslediće neminovno

Zbog toga Vučić može samo da kupi vreme i da se pripremi za ono što će uslediti kada neminovno potpiše sporazum i kada postane žrtva sopstvene nacionalističko-populističke retorike koja ga tako dugo drži na vlasti. Događaji od pre mesec dana, kada je Vučić u Skupštini Srbije obrazlagao francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, samo su najblaža najava onoga što sledi. Potom su predstavnici opozicije iz desnog bloka razvili veliki transparent na kojem je pisalo „Ne kapitulaciji“. U jednom trenutku došlo je do svađe i guranja predstavnika pozicije i opozicije ispred klupe u kojoj sedi Vučić.

A onda i nasilni desničarski protesti ispred zgrade Predsedništva Srbije, koje je policija morala da uguši. Isti desničari koji su odlično poslužili Vučiću da u julu 2020. mirne proteste opozicije pretvori u nasilne i onemogući ih, sada će ga napasti.

Svestan neminovnosti sukoba, Vučić je odlučio da formira ličnu gardu koja će ga štititi do kraja.

Promene u vojsci

Ta „čast” pripala je specijalcima Vojske Srbije, koji će zbog toga sa 1.600 biti povećan na čak 5.000 ljudi. Punjenje će vršiti civili, po svemu sudeći članovi i simpatizeri Vučićeve Srpske napredne stranke. S obzirom na to da su uslovi za prijavu veoma liberalni, tako da ne morate imati završen vojni rok ili srednju školu, očigledno je da je glavni uslov politička lojalnost. Za spremnost da brane život, imidž i dela predsednika Vučića, novi specijalci će primati platu od 2.000 evra ili više (plata običnog vojnika je 500 evra) i tako biti bolje plaćeni od tamošnjih hirurga.

Ali Vučić je dobro svestan da će tih 5.000 „pretorijanaca” biti dovoljno da ga odbrani od pobesnelih desničara. Međutim, stvari bi se mogle prilično zakomplikovati ako se protestima pridruži vojska. Vučić ima rešenje i za to – stavljanje srpske vojske pod potpunu političku kontrolu, onako kako je Komunistička partija upravljala i nadzirala JNA u Jugoslaviji.

A kako je poznato da je kadrovska politika najvažnija, Vučić je odlučio da od sada o svim predlozima za školovanje, napredovanje, imenovanje i razrešenje u vojsci odlučuje novoformirani Savet za upravljanje ljudskim resursima, u kome je većina ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci.

Savet će se, između ostalog, baviti i pitanjima „prestanka službe po potrebi vojske“. Drugim rečima, moći će sumarno da izbace sve nepoželjne i ostave samo „proverene kadrove” lojalne partiji i Vučiću.