Vurušić: Da Crna Gora nije članica NATO-a u njenim lukama već bi bili ruski brodovi, Vučić svestan da može samo da odugovlači i diže tenzije 1Foto: EPA-EFE/MICHAEL KLIMENTYEV

Jedna od taktika Rusije je i konstantan pokušaj da unesu raskol među zemljama članicama NATO-a, a Balkan je mesto koje želi iskoristiti za destabilizaciju, poput BiH, Kosova i Crne Gore.

Kao članica NATO-a Crna Gora im je jako bitna jer ima izlaz na more, dok im trenutna neizvesnost sa Vladom i prosrpskim i proruskim uticajem ide u prilog. Da nije članica NATO-a u crnogorskim lukama bi sigurno već bili ruski brodovi, ocenio je novinar “Jutarnjeg lista” Vlado Vurušić u emisiji “Znam da znaš”, Gradske RTV.

Ruska armija, kako smatra, ne postiže rezultate koje je zamislila na početku rata, pa se odlučila za brutalni način “vratiti Ukrajinu u kameno doba”.

“Krenula su besomučna raketiranja infrastrukture, ali i civilnih ciljeva širom Ukrajine, kako bi ih demoralisali i ostavili u veoma lošim životnim uslovima. To je taktika kojom se rat ne može dobiti, ali strahovito podseća na Nemačku u Drugom svetskom ratu”, kazao je Vurušić.

Tvrdi da je još neizvesno koliko će rat trajati, ali dodaje da je teško poverovati da će završiti na proleće, kako najavljuju neki analitičari.

“Utvrđena koje pokušava postaviti prema Krimu i Donbasu su za Rusiju od presudnog značaja, kako bi zaustavili napedovanje ukrajinskih snaga, koje su nakon Hersona malo oslabile, ali ruska javnost je svesna da oni taj rat ne mogu dobiti, dok Ukrajinci nisu toliko snažni da mogu pobediti. Ukrajina se spominje i u mirovnim pregovorima, ali je sve to na marginama jer oni trenutno nikom ne odgovaraju.

Rusi znaju da Ukrajinci sada imaju puno jaču pregovaračku poziciju, a Ukrajina ne želi pregovarati jer im dobro ide”, kazao je Vurušić i podsetio da se posledice rata u Uktrajini najviše osećaju u zemljama tzv. prve linije, koje su i direktno ugrožene.

Pitanje kosovsko-srpskih odnosa se zateže godinama, i to je, kako smatra, još jedan ruski adut da se destabilizuje ovo područje.

Dodaje da bi Srbija trebala prihvatiti činjenicu nezavisnosti Kosova i ne kočiti njeno učlanjenje u EU, čime se Vučićev manevarski prostor smanjuje, a najvažnije pitanje koje se prikriva i stoji iza priče o registarskim tablicama, je postizanje zajednice srpskih opština.

“EU je rekla da, po briselskom sporazumu treba o tome razgovarati, ali to je trik pitanje jer zajednicu srpskih opština svi doživljavaju drugačije. EU se boji kako to iščitava Beograd, da ta zajednica ne bude neka Republika Srpska, odnosno federalizacija Kosova, koja bi učinila Kosovo nefunkcionalnom državom.

Srbi na Kosovu već i sada imaju mogućnost da važne odluke mogu obustaviti, jer za mnoge Kosovska skupština nema dovoljan broj glasova, ali je to svakako manja opasnost od “bosnizacije” Kosova. Ukrajina je takođe odbacila takve predloge za Donbas”, objašnjava Vurušić.

Prostora za dogovor bi, po njegovom mišljenju, trebalo biti, ali je pitanje na koji način su i jedna i druga strana spremne na kompromis.

“I ako dođe do odlaganja pitanja registarskih tablica, to neće doneti konkretna rešenja, dok je Vučić svestan da trenutno može samo da odugovlači stvari i diže tenzije. Što se tiče Kosova, on je tu pod dodatnim pritiskom zbog odlaganja uvođenja sankcija Rusiji, ali u tome ga sigurno podržava i dobar deo javnosti jer su njegovi mediji proruski”, ističe on.

Vurušić zaključuje da zamrzavanje pitanja sa Kosovom ne bi uticalo na njegov položaj u Srbiji, koji bi se mogao promeniti jedino ukoliko bi joj EU uskratila silne donacije, a Rusija sad ima previše svojih problema i gubi uticaj na svim područjima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.