Zabrana rada nedeljom u Hrvatskoj donela haos: Najviše će stradati male prodavnice

O ovoj zabrani se raspravljalo godinama, a tada su mnogi ekonomisti upozoravali da je ona sama po sebi loša, a zbog strukture hrvatske privrede doći će do većih negativnih efekata nego što se može očekivati u zemljama u kojima jedna od glavnih ekonomskih grana nije turizam.

Očekivano, upozorenja su se pokazala tačnim. Koliko je situacija loša govori i činjenica da su lokalne vlasti u turističkim destinacijama morale da pribegnu pravnim trikovima kako bi delimično ublažile posledice, proglašavajući sajamske dane na određene datume kako bi omogućile radnjama, suvenirnicama, pekarama i drugim objektima da budu otvoreni i nedeljom.

Veliki lanci će se lakše prilagoditi, najviše će stradati male prodavnice

Sasvim je jasno da je to bila politička odluka na uštrb ekonomske logike. Cenu gaženja ekonomske logike uvek neko plaća. U ovom slučaju, najmanju štetu će pretrpeti veliki trgovinski lanci jer se zbog svoje veličine i broja prodavnica mogu prilagoditi. Mali trgovci, koji nemaju kapacitet za takvu fleksibilnost, ne mogu mnogo da urade u vezi sa izgubljenim prihodima.

Iz ove činjenice proizilazi da zabrana rada nedeljom podstiče nelojalnu konkurenciju na tržištu, jer veliki trgovinski lanci imaju nekoliko različitih prodavnica na relativno maloj površini, a zbog ostavljenog prostora za svaku radnju može da se bira 16 nedelja u tokom godine kada može da radi, njima je relativno lako „podesiti“ da jedna radnja na određenom području bude otvorena tokom cele godine.

Potražnja, koja je inače raspršena na nekoliko geografski bliskih lokacija, može se preusmeriti na jednu otvorenu prodavnicu. Ovo stvara veću gužvu i gužve u saobraćaju, i svakako nije idealno rešenje, ali može da minimizira štetu od zabrane.

Dvostruka diskriminacija malih

Male radnje nemaju tu mogućnost i moraju da preuzmu punu štetu od zabrane rada nedeljom, bez mogućnosti da minimiziraju negativne efekte. Što je još gore, kupovine neće biti raspoređene od nedelje do drugih dana u nedelji, već će se jednostavno kanalisati do onih objekata koji su otvoreni. I oni su u rukama velikih trgovinskih lanaca.

Radi se o dvostrukoj diskriminaciji malih, zbog nemogućnosti rasturanja dozvoljenog broja radnih nedelja (što veliki mogu da urade) i zbog gubitka saobraćaja koji će se kanalisati ka velikim trgovinskim lancima. Ovaj problem je odavno upozoren, ali je potpuno ignorisan.

Plate u sektoru trgovine su mnogo važnije u Hrvatskoj nego drugde u EU

Jedan od najpopularnijih argumenata zagovornika zabrane rada nedeljom odnosio se na zemlje EU koje imaju sličnu zabranu, doduše sa dosta izuzetaka, ali tehnički neka vrsta zabrane postoji. Glavni problem ove vrste argumentacije je što ne uzima u obzir specifičnosti hrvatske privrede koja se uveliko razlikuje od prosjeka EU, a posebno zemalja koje su uvele zabranu rada nedjeljom.

Prema udjelu plaća i doprinosa zaposlenima u trgovini na veliko i malo, transportu, hotelijerstvu i prehrambenim uslugama u ukupnim plaćama i doprinosima, Hrvatska je značajnih 6 procentnih poena iznad prosjeka EU.

Konkretno, od ukupnog iznosa koji su poslovni subjekti tokom godine potrošili na plaće i doprinose u Hrvatskoj, oko 26 posto pripada plaćama zaposlenima u trgovini na veliko i malo, transportu, hotelima i prehrambenim uslugama.

U EU je u navedenim delatnostima isplaćeno svega 20 odsto ukupnog iznosa plata i doprinosa, što govori da su one daleko manje važne za nivo zaposlenosti i opšti životni standard nego u Hrvatskoj. Naravno, postoje velike varijacije i među zemljama EU.

Poređenje Hrvatske i Grčke

U Grčkoj se u 2019. godini 27,53 odsto ukupno isplaćenih zarada i doprinosa odnosilo na zarade zaposlenih u trgovini na veliko i malo, transportu, ugostiteljstvu i prehrambenim uslugama. U Nemačkoj je u istoj godini svega 17,1 odsto ukupno isplaćenih zarada dolazilo iz pomenutog sektora, što je veoma velika razlika.

Obe zemlje imaju zabranu nedeljom, ali je efekat te zabrane radikalno različit zbog oblika privrede. Grčka je turistička zemlja u kojoj veliki deo tražnje direktno i indirektno dolazi od turizma, a Nemačka je industrijska zemlja orijentisana na izvoz, pa je zabrana rada nedeljom manji problem. Hrvatska je po ekonomskoj strukturi bliža Grčkoj.

Otprilike svaki četvrti evro svih plata u Hrvatskoj i Grčkoj dolazi iz sektora trgovine na malo i veliko, hotelijerstva, transporta i prehrambenih usluga, a na nivou EU svaki peti evro.

Za Hrvatsku trgovina znači mnogo više nego za zemlje EU koje brane rad nedeljom

Relativno veći značaj navedenih delatnosti, u kojima trgovina na malo čini najveći deo, govore i podaci o učešću u ukupno ostvarenoj bruto dodatoj vrednosti tokom godine u zemlji. U Hrvatskoj je 2019. iznosio 23,34 posto, uz trend rasta (21,59 posto u 2015.). Na nivou EU, navedeni sektori učestvuju sa 19,21 odsto ukupne bruto dodate vrednosti.

U Nemačkoj je udeo 16,03 odsto, u Grčkoj 26,36 odsto, u Češkoj 18,53 odsto, u Italiji 19,29 odsto, u Španiji 23,75 odsto, u Mađarskoj 18,42 odsto itd. Okvirno, primetno je da trgovina na veliko i malo, transport , ugostiteljske i prehrambene usluge predstavljaju veći deo ukupno ostvarene bruto dodate vrednosti u zemljama sa većim učešćem turizma.

Razlog je, dakle, što hotelijerstvo i slične delatnosti predstavljaju veći deo privrede, kao i trgovina. Potrošnja stranih turista se ne prenosi samo na hotele i restorane, već i na prodavnice, suvenirnice, pekare i druge prehrambene usluge.

Pad prihoda za više od 500 miliona evra

Prema podacima statističke agencije EU Eurostat, u Hrvatskoj je 2019. godine samo 7,3 odsto radnika redovno radilo nedeljom. To je među najnižim procentima među državama članicama, dok je prosek EU bio 13,5 odsto. U zemljama koje tehnički zabranjuju rad nedeljom, učestalost je mnogo veća, pa tako 12,8 odsto radnika u Nemačkoj radi nedeljom, 10,7 odsto u Norveškoj, 14,7 u Austriji.

S druge strane, procenat radnika koji povremeno rade nedeljom je drugi najveći u EU, čak 26,2 odsto. To je daleko više od proseka, a u velikoj meri se može objasniti potrebom za više posla tokom sezone.

Istraživanje ekonomiste Vuka Vukovića iz oktobra 2021. godine pokazalo je da se u slučaju uvođenja neradne nedelje može očekivati pad maloprodaje između 7,4 odsto za onaj deo industrije koji karakteriše mali broj prodavnica i velika izloženost. za turizam, a 1 odsto za najveće trgovinske lance. U proseku za celokupnu maloprodaju to znači pad prometa od 3,1 odsto, ali mnogo više za male trgovce u turističkim centrima nego za velike trgovce.

Prema podacima Fine, u 2021. godini 9.077 poduzetnika u sektoru trgovine na malo ostvarilo je 114,3 milijarde kuna prihoda. S obzirom na poskupljenje koje je uticalo na povećanje prihoda, kao i činjenicu da je 15 najvećih trgovinskih lanaca u 2022. godini ostvarilo 6,9 milijardi evra prihoda, realno je očekivati pad prometa zbog zabrane nedeljom tokom cele godine u ukupna industrija od više od 500 miliona evra.

Biće otpušteno između 5 i 7 hiljada radnika

Analiza Vuka Vukovića predviđa nekoliko scenarija, od kojih je jedan da se efekat zabrane rada nedeljom u potpunosti prenese na radnike. Ovo je verovatniji scenario nego što trgovci prihvataju sve troškove zabrane, ukupan pad prometa uz zadržavanje istog broja radnika, pri čemu dobrovoljno prihvataju pad profita i profitabilnosti.

Logično, manji broj radnih sati tokom cele godine nužno pretpostavlja i manju potrebu za radnicima. Većina „viška radnika“ može da se preraspodeli na druga radna mesta, ali će od 15 do 20 odsto od procenjenih 35.000 radnika koji rade nedeljom, njih 5 do 7.000 dobiti otkaz, navodi Vuković u svom istraživanju.

Uz to, efekat će biti „neravnomerno raspoređen i mnogo će teže pogoditi manje gradove i turističke regione, posebno ostrva. Radnici koji su otpušteni u velikim gradovima relativno brže mogu da nađu novi posao, dok radnici u manjim turističkim mestima ili ostrvima nemaju previše alternativa i imaju veći rizik da ostanete dugotrajno nezaposleni van sezone“.

Davana su upozorenja o negativnim posledicama, ali se niko nije obazirao na analize

Uprkos makroekonomskim podacima koji pokazuju da su argumenti poput „tako je i u Nemačkoj“ loši zbog činjenice da je u pitanju drugačija vrsta privrede od hrvatske i analiza nezavisnih stručnjaka koje su pokazale da uticaj zabrane rada nedeljom može biti samo negativan na hrvatsku ekonomiju, vlast je sve ignorisala.

Haos koji je nastao nije neočekivan za one koji su pratili debatu, a negativni ekonomski šok je tek počeo. Nažalost, privreda je šuma različitih podataka i kretanja, pa se neupućeni mogu predstaviti elementarni zakoni kao rezultat nečeg drugog.
U Mađarskoj su zabranili rad nedeljom, pa odustali posle godinu dana

lada će ovom logikom svoju odluku da zabrani rad nedeljom opravdati drugim događajima koji nisu u njihovoj nadležnosti i sakriti negativne efekte u šumi podataka, iako je jasno da je to štetna odluka. Ali u Hrvatskoj su politika i politički stavovi važniji od istine, posebno ekonomski, pa ne treba očekivati situaciju kao u Mađarskoj, kada je zabrana nedeljom uvedena nakon godinu dana i ukinuta zbog negativne reakcije javnosti.

Njegove troškove će platiti oni koji su spremni da snose negativne posledice i oni koji nisu, oni koji mogu da minimiziraju negativne posledice i oni koji ne mogu, a u svojoj suštini je diskriminatorski bez opravdanog razloga.

Reč je o poslovnoj diskriminaciji malih radnji i kršenju slobodnog tržišta, te diskriminaciji onih zaposlenih koji ne rade u potrebnim delatnostima (policija, hitna pomoć, vatrogasci itd.), a na koje se zabrana ne odnosi (konobari, radnici u kladionicama itd.)