Zakon dozvoljava, praksa zloupotrebljava: Kako se imenuju savetnici u vlasti BiH?

Ćosić je od 2022. godine šefica kabineta predsedavajućeg Zastupničkog doma državnog Parlamenta Marinka Čavare dok je decembru 2024. preuzela mandat članice Veća Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH u opštinskom veću u Busovači, u srednjoj Bosni.

Pozivajući se na državni zakon, prema kojem funkcioneri i njihovi savetnici mogu obavljati samo jednu javnu funkciju, Komisija za utvrđivanje sukoba interesa u institucijama BiH izrekla joj je početkom marta novčanu kaznu i zatražila da podnese ostavku.

Dvadesetak dana nakon odluke, Ćosić se i dalje zvanično vodi na obe funkcije, prema podacima na veb-tranicama institucija. Na upite Radija Slobodna Evropa za razgovor o odluci Komisije nije odgovorila.

Predsedavajuća Komisije Ilma Mehić Jusufbašić navela je u odgovoru za RSE da Komisija nema informaciju da li je Ćosić, u međuvremenu, podnela ostavku.

Ćosić je jedna od 15 savetnika koji su angažovani u kabinetima rukovodstva oba doma Parlamenta BiH, prema podacima iz ovogodišnjeg parlamentarnog izveštaja.

Njihova mesečna plata, sa uključenom naknadom topli obrok, prelazi 3.000 maraka (oko 1.500) evra.

To znači da se iz državnog budžeta, samo za njihove plate, izdvaja više od pola miliona maraka (oko 250 hiljada evra) godišnje. Taj trošak dodatno raste kada sa dodaju ostale naknade, poput onih za topli obrok, stanove, putovanja i rad u komisijama.

Istovremeno, u BiH, u kojoj je prema zvaničnim evidencijama nezaposleno više od 300.000 osoba, prosečna plata iznosi nešto više od 1.600 maraka (oko 800 evra).

Zbog obavljanja duplih funkcija, na poziciji savetnice u Parlamentu BiH i članicu Veća  u opštinskom veću, prijavu protiv Ćosić podnela je u julu prošle godine organizacija Transparency International (TI) BiH.

Odluka kojom je utvrđen sukob interesa donesena je tek nakon višemesečnog izostanka konsenzusa među članovima Komisije za utvrđivanje sukoba interesa u institucijama BiH.

Damjan Ožegović, iz organizacije TI u BiH kazao je za RSE da nema informacije šta se dalje događalo i da postoji zabrinutost da bi moglo sve završiti na toj novčanoj sankciji, koja joj je izrečena u iznosu od 5.000 maraka (2.500 evra).

„Vodile su se polemike u Komisiji da li je taj većnićki mandat na puno radno vreme ili ne, ali ne može se sukob interesa svoditi na primanje plate. Oni koji obavljaju duple funkcije mogu da ih koriste za ličnu korist ili za političku, partijsku i drugu korist“, kazao je.

Zakon omogućava pokretanje postupka ukoliko nosilac javne funkcije ne postupi po odluci Komisije. U tom slučaju, Komisija, u roku od 15 dana, pokreće postupak za utvrđivanje povrede zakonskih odredbi, ali nije precizirano o kojim merama se radi.

Zapošljavanje savetnika

Zbog kompleksne strukture vlasti, BiH spada među države sa brojnom i skupom administracijom dok se godinama bori da provede reformu javne uprave, kao jedan od uslova na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

BiH nema jedinstveni registar zaposlenih javne uprave, koja se u izveštajima međunarodnih institucija opisuje kao glomazna i neučinkovita.

Osim državnih službenika koji se zapošljavaju putum javnih konkursa, propisi omogućavaju imenovanje savetnika u institucijama na svim nivoima vlasti – od državnog, preko entitetskih, kantonalnih do lokalnih.

Savetnici, prema domaćoj regulativi, ne spadaju u državne službenike, već ih, bez konkursa, imenuju izabrani zvaničnici i nosioci izvršnih funkcija.

To znači da ih imaju članovi Predsedništva BiH, državni, entitetski i kantonalni premijeri i ministara, te entitetski predsednici i potpredsednici, rukovodstava parlamenata i skupština na svim nivoima, kao i čelnici gradova i opština.

Mogu biti angažovani najduže dok traje mandat funkcionera koji su ih imenovali, bez obaveze raspisivanja konkursa, a njihove plate i drugi benefiti iz budžeta variraju na različitim nivoima vlasti.

Ko ima najviše savetnika?

Među nabrojnijima je, kada je reč o broju savetnika, kabinet člana Predsedništva BiH Denisa Bećirovića. Uz šefa kabineta, Bećirović ima osam savetnika, prema podacima sa veb-stranice Predsedništva BiH.

Na upit RSE o njihovom radnom statusu, iz Bećirovićevog kabineta su za RSE naveli da „imaju jasno definisan radni status u skladu s relevantnim propisima i odlukama koje uređuju organizaciju i rad Predsedništva BiH“.

Šef kabineta Alija Kožljak naveo je i da je „popunjen manjim brojem savetnika nego što je predviđeno važećim aktima Predsedništva BiH“, u koje RSE nije imao uvid.

„Radi kompletnije slike i objektivnog informisanja, bitno je naglasiti da kabineti druga dva člana Predsedništva BiH, imaju veći broj savetnika od Bećirovića“, naveo je u odgovoru za RSE.

Prema podacima na sajtu, članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, uz šefa kabineta, ima četiri savetnika, dok podatak o broju savetnika trećeg člana Željka Komšića nije javno objavljen.

Većina institucija na svim nivoima vlasti u BiH, kojima se RSE obratio sa zahtevom za dostavu podataka o savetnicima, nije odgovorila na upit. Odgovor je stigao iz nekoliko ministarstava u Vladi Federacije BiH, a iz njih proizilazi da imaju, uglavnom, između jednog i tri savetnika.

Prema entitetskim propisima savetnici, uz plate, ostvaruju pravo na naknadu za topli obrok, za odvojeni život od porodice, naknadu troškova smeštaja u mestu rada kao i prevoza do mesta prebivališta porodice četiri puta mesečno.

Ekonomistica i nekadašnja ministarka finansija Republike Srpske Svetlana Cenić kaže za RSE da se savetničke pozicije u BiH često koriste za zbrinjavanje stranačkih kadrova, uz izostanak jasnih kriterija i merila efikasnosti rada.

„To je zbrinjavanje i nagrađivanje stranačkih ljudi, rodbine i prijatelja. Dobar savetnik je retkost i taj govori šefu sa stručnog aspekta ono što jeste, a ne ono što bi šef hteo da čuje. Postoje, kao, neki pravilnici o unutrašnjoj organizaciji, ali oni se menjaju kako kome odgovara“, kazala je Cenić.

BiH nema jedinstveni propis koji precizira njihov angažman i ograničava broj, pa je to pitanje obuhvaćeno pravilnicima i drugim aktima, pojedinačno na nivou insitucija.

Institucije vlasti entiteta Republika Srpska nisu odgovorile na upit RSE koji se odnosi na savetnike benefite koji su im omogućeni.

No, na njihov veliki broj upozoravano je, prethodnih godina, u revizorskim izveštajima. Prema izveštaju Glavne službe za reviziju javnog sektora RS za 2021. godinu, u Kabinetu predsednika RS bilo je angažovano 16 savetnika u vreme dok je entitetska predsednica bila Željka Cvijanović.

Savetnici i u kantonima

Pravo da imenuju savetnike u kabinetima imaju i članovi Vlada i rukovodstva skupština u deset kantona u Federaciji BiH.

Zastupnica u Skupštini Zeničko-dobojskog kantona Sanja Renić prošle godine je problematizovala troškove savetnika u Vladi tog kantona u centralnoj Bosni.

Tada je navela da, prema njenim saznanjima, 11 savetnika godišnje košta više od 380.000 maraka (oko 190.000 evra), bez dodatnih naknada poput toplog obroka, prevoza i drugih troškova.

Renić je ove godine ponovo zatražila detaljan pregled troškova za savetnike koji su angažovani po ministarstvima.

„Od tada se situacija promenila. Povećavala im se i plata tako da su i troškovi sada veći. Tražila sam informacije da vidim druge naknade. Tu su upravni odbori, rad u komisijama. Nije redak slučaj da oni posle završavaju na nekim direktorskim pozicijama“, kazala je za RSE.

Politički savetnici postoje i u insitucijama vlasti u zemljama regije i EU, ali se BiH, prema izveštajima međunarodnih institucija, izdvaja zbog višeslojne strukture vlasti i izostanka koordinacije i neujednačene primene propisa između različitih nivoa.

U izveštajima SIGMA-e, zajedničke inicijative Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i EU, upozoreno je i na problem političkog uticaja na zapošljavanje i ograničene profesionalizacije.

Prema principima javne uprave, koje razvija ta inicijativa, prostor za politička imenovanja treba biti ograničen kako bi se osigurala profesionalnost i stabilnost javne uprave.

I iz Evropske komisije je u izveštajima o napretku BiH upozoravano, takođe, da je javna uprava politizovana i da zapošljavanja nisu zasnovana na jasnim kriterijima.

Prema ranijim izveštajima EU, između 17 i 19 odsto  zaposlenih u BiH radi u javnom sektoru dok Svetska banka procenjuje da plate u javnom sektoru iznose u proseku 11,6 posto bruto domaćeg proizvoda.