Zašto se 28. novembar obeležava kao Dan albanske zastave? 1Foto: EPA/ARMANDO BABANI

Dan albanske zastave obeležava se svakog 28. novembra, ne samo u Albaniji, već svuda gde Albanci žive. Na Kosovu je ovaj datum pre nekoliko godina proglašen za neradni dan, a velike proslave organizuju se i u delovima Srbije, Crne Gore i Makedonije gde je većinsko albansko stanovništvo.

Na ovaj dan se vidno ističu zastave Albanije na domovima i institucijama.

Dan albanske zastave predstavlja godišnjicu od kada je grupa albanskih prvaka u Valoni 28. novembra 1912. godine proglasila nezavisnost teritorija pod tadašnjom osmanskom vlašću, obuhvativši četiri osmanska vilajeta (Skadarski, Kosovski, Bitoljski i Janjinski), a uoči Londonske mirovne konferencije, od koje su zatražili međunarodno priznanje, pozivajući se na pravo na samoopredeljenje.

Po usvajanju teksta deklaracije, Ismail Ćemali je izašao na terasu zgrade skupštine i pred okupljenim građanima razvio crvenu albansku zastavu sa crnim dvoglavim orlom. Nakon toga su albanski predstavnici uputili telegrame balkanskim susedima:

“Želim da obavestim vaše ekselencije o izuzetnom događaju u narodnom životu Albanaca. Predstavnici svih albanskih oblasti, različitih veroispovesti, koji su se sastali juče u narodnoj skupštiti u gradu Valoni, objavili su nezavisnost Albanije i izabrali privremenu vladu. Albanci su srećni što se pridružuju porodici slobodnih naroda istočne Evrope sa jedinim ciljem da žive u miru sa svim susedima. Nadamo se da će ovu promenu u životu našeg naroda kao i našu privremenu vladu priznati vlade vaših ekselencija, da će svako neprijateljsko dejstvovanje vaše vojske u našoj zemlji prestati i da će sve albanske teritorije koje su sad zaposednute od strane savezničkih vojski, opet biti slobodne“, navodi se u telegramu predsednika albanske privremene vlade ministrima inostranih poslova Crne Gore, Srbije, Bugarske i Grčke 29. novembra 1912. godine-

Dana 4. decembra iste godine, Skupština Valone izabrala je prvu Vladu nezavisne Albanije. Na čelu privremene vlade bio je Ismail Ćemali, koji je uspeo da pridobije podršku Austrije i Italije.

Uspostavljeno je i veće staraca, koje je pomagalo Vladi na dužnosti. Organizovanje narodne vojske povereno je Rizi-beju iz Đakovice i Isi Boljetincu. Skupština je za albansku nacionalnu zastavu izabrala crvenu zastavu sa dvoglavim orlom Skenderbega.

Kako prenose mediji, to nije, međutim, bilo priznato Londonskim ugovorom o miru (potpisan 30. maja 1913). Znatan deo teritorije na koju su albanski prvaci imali pretenzije, Londonskim ugovorom podeljen je između država pobednica u ratu – Srbije, Grčke i Crne Gore.

Ugovorom je potvrđeno postrojanje Kneževine Albanije kao međunarodnog protektorata, sa nemačkim plemićem Vilhelmom Vladom kao vladarom, u granicama sličnim današnjim. Potom, 29. jula iste godine na snažno insistiranje Italije i Austrougarske, u suštinski istim granicama današnje Republike Albanije stvorena je autonomna Albanija.

Ideja o Velikoj, ili kako je Albanci nazivaju etničkoj Albaniji čiju su nezavisnost proglasili u Valoni 1912, potekla je na Prizrenskoj ligi 1878, upravo obuhvatajući prostor tadašnja četiri vilajeta – Kosovski, Bitoljski, Skadarski i Janjinski.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.