Rekordna godina po broju pucnjava u SAD

Prema istraživanjima, u SAD je ove godine 211 ljudi izgubilo život u 41 slučaju masovnog ubistva, piše Gardijan, ističući da je broj žrtava masovnih ubistava bio veći samo 2017, kada su ubijene 224 osobe.

Prema bazi podataka koju su napravili Asošiejtid pres, Ju-Es-Ej tudej i Univerzitet Nortistern, u 33 incidenta masovnih ubistava – koji su definisani kao slučajevi u kojima su ubijene četiri ili više osoba, isključujući počinioca – korišćeno je vatreno oružje.

Podaci o broju masovnih ubistava objavljeni su u vreme predizbornih rasprava o kontroli oružja, ukazuje Gardijan, dodajući da je većina demokratskih kandidata za predsedničke izbore 2020. pozvala na strože provere kupaca oružja.

Baza podataka pokazuje da je u 2019. godini bilo više masovnih ubistava nego bilo koje godine od 70-tih godina prošlog veka, ukazuje Asošiejtid pres dodajući je drugi najveći broj incidenata masovnih ubistava zabeležen 2006. kada je registrovano 38 slučajeva.

Većina slučajeva masovnih ubistava nije poznata široj javnosti jer nisu bila u vestima, pošto se nisu desila na javnim mestima poput masakra u El Pasu u avgustu, kada su u tržnom centru ubijene 22 osobe ili u Virdžiniji u maju, kada je na radnom mestu ubijeno 12 ljudi.

Džejms Densli, kriminolog i profesor na Univerzitetu Metropolitan u Minesoti, kaže da je neobično što se broj masovnih ubistava povećava, dok se istovremeno smanjuje ukupan broj ubistava. Veruje da je to delomično posledica „ljutog i frustriranog vremena u kojem živimo“.

Uprkos povećanom broju incidenata masovnih ubistava i pucnjava, američki zakonodavci nisu uspeli da uvedu reforme o kontroli oružja u SAD, čiji drugi amandman ustava štiti prava vlasništva vatrenog oružja, ističe BBC.

Predsednik Donald Tramp rekao je posle dva masovna ubistva u avgustu, da će lideri u Kongresu održati ozbiljne rasprave o „smislenim“ proverama vlasnika oružja.

Tramp je, ukazuje BBC, tiho odustao od tog obećanja, navodno posle dugog telefonskog razgovora s Vejnom Lapierom, izvršnim direktorom Nacionalne asocijacije za oružje (NRA) – moćnom lobističkom grupom koja se protivi merama kontrole oružja. Posle tog razgovora Tramp je rekao da se u SAD „već sprovode snažne provere“ dodajući da su masovne pucnjave pitanje „mentalnih problema“.

Dosad je broj masovnih pucnjava širom SAD u 2019. premašio broj dana u godini, ističe Si-Bi-Es njuz.

Do 25. decembra, 359. dana u godini, u SAD je zabeleženo 406 incidenata masovnih pucnjava, pokazuju podaci neprofitne organizacije Arhiva o nasilju oružjem (GVA), koja beleži svaku masovnu pucnjavu, odnosno svaki incident u kojem su najmanje četiri osobe upucane, isključujući napadača.

Prema podacima GVA, do 25. decembra je od upotrebe oružja poginula 38.631 osoba, što uključuje ubistva, samoubistva i nesreće, dok je 28.895 osoba povredjeno.

Do poslednjeg meseca, 2019. je već postala rekorder po broju masovnih pucnjava od 2014, kada je Arhiva o nasilju oružjem počela istraživanja, ukazuje CBS njuz dodajući da je nadmašen dosadašnji rekord od 382 masovne pucnjave u 2016. godini.