Foto: EPA-EFE/ MAURIZIO BRAMBATTI

Ovo su ocene svetskih medija koje prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Odlukom da za sledeću nedelju odloži debatu o krizi u vladi, italijanski Senat je osujetio zahtev zamenika premijera i ministra unutrašnjih poslova Salvinija da se brzo raspišu novi izbori, ističe agencija Rojters.

Salvini je prošle nedelje objavio kraj vladajuće koalicije s Pokretom pet zvezdica, nastojeći da iskoristi rast svoje popularnosti izazivanjem novih izbora koji bi mu mogli doneti funkciju premijera, ukazuje Rojters uz ocenu da on dominira italijanskom politikom poslednjih godinu dana konstantnom kampanjom, merama protiv ilegalne imigracije i imidžom čoveka iz naroda.

Salvinijevi planovi, dodaje agencija, ne idu glatko pošto pokret Pet zvezdica i stranke levog centra u parlamentu traže način da izbegnu izbore skoro četiri godine pre roka. Liga je tražila glasanje o nepoverenju vladi, ali je Senat odbacio da se o tome raspravlja u sredu i umesto toga odlučio da premijer Đuzepe Konte u gornjem domu o krizi govori 20. avgusta.

Lider Lige je, ipak, neočekivano prihvatio zahtev Pet zvezdica da se glasa o značajnoj meri smanjivanja broja poslanika sa 945 na 600, pod uslovom da posle budu održani parlamentarni izbori. Iako bi usvajanje i sprovodjenje zakona o smanjenju broja poslanika mogli odložiti izbore, Salvini je rekao novinarima da bi oni i dalje mogli biti održani u oktobru.

Posle rasplamsavanja krize vlade, važnu reč može imati italijanski predsednik Serđo Matarela, ukazuje britanski Gardijan.

Ako Konte izgubi poverenje na glasanju 20. avgusta, predsednik će morati da raspusti vladu posle čega slede izbori u roku od 45 do 70 dana, ali Matarela ima mogućnosti i da postavi tehničku vladu.

Prema rezultatima ankete objavljene u ponedeljak, Liga medju potencijalnim glasačima ima podršku od 38 odsto, Demokratska partija 23 odsto i Pet zvezdica 16,5 odsto. Stranka Braća Italije s neofašističkim poreklom i potencijalni partner Lige je na osam odsto, a Forca Italia bivšeg premijera Silvija Berluskonija, još jednog saveznika Lige, na 6,5 odsto.

Salvini je pretrpeo poraz u planovima za prevremene izbore i put do jesenjih izbora sada deluje manje izvesno, budući da jučerašnja saradnja Pet zvezdica i Demokratske partije sugeriše da se alternativna većina za vladu može naći, ocenjuje Fajnenšel tajms.

Bivši premijer Mateo Renci iz Demokratske partije je predložio savez s Pet zvezdica za prelaznu vladu koja bi usvojila budžet s ključnim rezovima u potrošnji, čime bi se izbeglo automatsko povećenje poreza na dodatu vrednost, ali, kako je, ukazuje britanski list, velika prepreka za savez demokrata i Pet zvezdica upravo sam Renci.

Analitičari kažu da u teoriji postoji alternativna većina za vladu, ali da je Demokratska partija podeljena po pitanju prevremenih izbora, pošto Renci želi da se vrati u centar politike postavljajući sebe kao protivnika Salvinija, dok sadašnji lider demokrata Nikola Zingareti želi nove izbore i da reorganizuje partiju, ističe Fajnenšel tajms.

S druge strane, lider Pet zvezdica Luidji Di Majo je rekao da ne želi da „sedne s Rencijem“, ali nije isključio saradnju s krilom demokrata koje predvodi Zingareti.

Salvini je pokušao da predupredi savez protiv njega pre glasanja, nudeći pomirenje „prijateljima iz Pet zvezdica“ i najavljujući da će Liga podržati glasanje o smanjenju broja poslanika pre izbora. Di Majo je prihvatio ustupak, ali je rekao da „više voli prijatelje koji su odani“.

Uz to, kako piše Fajnenšel tajms, Salvini se suočio s dodatnim udarcem kada je Forca Italia odbila da ide u predizborni savez s Ligom, navodeći da želi da zadrži svoj identitet.

Italija je ušla u krizu i haos, čak i po sopstvenim standardima, pošto je Salvini odlučio da obori vladu, ali još nije našao način kako da to uradi, piše Politiko, uz ocenu da i pored najave šefa Lige o raskidu vladajuće koalicije, vlada ne samo da postoji, već bi mogla potrajati neko vreme.

Mnogi su očekivali da lider Lige povuče svoje ministre iz vlade, čime bi glasanje o nepoverenju moglo biti izlišno i što bi ubrzalo raspisivanje izbora, ali on to nije uradio, i, štaviše, rekao da se slaže s Pet zvezdica da ne treba održati izbore dok se ne usvoji zakon o smanjenju broja poslanika.

Takva ustavna reforma bi, podvlači portal, održala vladu duže vreme pošto je reč o dugom procesu, pri čemu je možda potreban i referendum. Salvini tvrdi da parlament može da odobri reformu koja bi se sprovela u sledećem sazivu, ali, kako ističe Politiko, predsednik Matarela ima poslednju reč u raspisivanju izbora i mogao bi da se ne složi sa Salvinijem.

Niz italijanskih vlada nije uspeo da bitnije pokrene osmu svetsku privredu, koja je i dalje manja nego pre globalne finansijske krize i to će pokušati i sledeća vlada, verovatno na čelu s populistom Salvinijem koji obećava oštro smanjenje poreza i veću potrošnju, piše Volstrit džurnal.

Mada mnogi italijanski bizisnismeni podržavaju Salvinijev zahtev da se smanje porezi i obnove oronuli putevi i pruge, povećanje budžetskog deficita je protivno pravilima EU o fiskalnoj disciplini, što, kako ističe američki list, povećava opasnost od sukoba s Briselom koji bi mogao uznemiriti tržište obveznica i povećati troškove zaduživanja italijanskih kompanija i domaćinstava.

Akcije italijanskih banaka pale su u petak posle Salvinijeve najave glasanja o nepoverenju, što je naznaka nekoliko teških meseci za italijanska finansijska tržišta, ocenjuje Volstrit džurnal i ukazuje da je razlika izmedju prinosa na italijanske i nemačke 10-godišnje obveznice, što je važan indikator, imala najveće dnevno povećanje u više od godinu dana, budući da investitori traže veći profit na italijanske dugove.

Italijanske banke su posebno ranjive na produbljavanje političke krize imajući u vidu da su značajno izložene nacionalnom dugu, objašnjava njujorški list i dodaje da bi gubici u bilansima banaka u Italiji mogli smanjiti pozajmice kompanijama, što će otežeti privredni rast.

Finansijska tržista su, ukazuje Volstrit džurnal, već više puta bila zastrašena Salvinijevim planovima za deficit, kao i njegovim poigravanjem s idejom da se snabdevačima u javnom sektoru plaća priznanicama o dugovanjima umesto gotovinom, što bi, prema nekim evroskeptičnim italijanskim političarima, mogla biti osnova za paralelenu valutu i prvi korak ka izlasku Italije iz evrozone.

Povezani tekstovi