Rusija gradi gvozdeni luk oko Evrope

Nastojanje Rusije da napravi svoje uporište u Libiji prevazilazi razloge kao što su nafta, migranti ili teroristi, rekao je Bineli Manteli u intervjuu za EUObzerver.
Glavni cilj ruskog predsednika Vladimira Putina, prema rečima Binelija Mantelija, jeste da Rusija „igra vodeću ulogu kao globalna sila, da nekako prevaziđe čak i SAD kao lidera poslehladnoratovskog međunarodnog poretka“. On je dodao da Rusija to radi „jačajući svoje strateško prisustvo“ na Arktiku, Baltiku, Crnom moru i na Mediteranu – praveći svoj „gvozdeni luk“.
„Penzionisani admiral je rekao da su to njegovi lični stavovi i da ne predstavljaju zvaničan stav Italije, bivše kolonijalne sile u Libiji“, navodi EUObzerver i dodaje da Italija „predvodi napore EU da se uspostavi poredak u rasparčanoj zemlji (Libiji)“. Gvozdeni luk o kojem govori Bineli Manteli znači da Rusija ponovo otvara baze iz sovjetskog doba na krajnjem severu i da udvostručuje vojne snage u Kalinjingradu, ruskoj enklavi na Baltiku.
Rusija je pre tri godine uzela Krim od Ukrajine i napravila baze na tom crnomorskom poluostrvu. Rusija je takođe poslala dodatne snage u svoju pomorsku bazu u Siriji i dogovorila se s Kinom da podele novu pomorsku bazu u DŽibutiju. Rusija takođe neguje bliske veze sa Egiptom i libijskim gospodarom rata Halifom Haftarom. „Ako pogledate ruske pomorske baze, posebno zajedničku bazu sa Kinom, Evropa je na neki način opkoljena sa svoje istočne i sa svoje južne strane“, rekao je Bineli Manteli.
Ukrajinski sukob je, prema njegovim rečima, dospeo do „pata“, ali je Zapad sada u „otvorenom nadmetanju“ sa Rusijom za uticaj u Sredozemlju. U Libiji Rusija je dala novac, opremu, obuku i diplomatsku podršku Haftaru, bivšem armijskom komandantu koji kontroliše istok te države.
Bineli Manteli je rekao da je Haftar jedini izgledao sposoban da ponovo uspostavi poredak u Libiji. Države EU i NATO-a su podržale vladu nacionalnog jedinstva (GNA) koju priznaju Ujedinjene nacije, ali sagovornik EUObzervera kaže da je GNA „slaba“. „Jedina strana u Libiji… koja ima šanse da povrati jedinstvo ili makar kontrolu nad zemljom jeste Haftar. Vlada u Tripoliju je veoma slaba i podeljena i može se raspasti u svakom trenutku“, kaže Bineli Manteli. On kaže da bi bilo „razumno“ pretpostaviti da bi Putin od Haftara tražio dozvolu da otvori rusku pomorsku bazu u Siriji za podršku koju mu pruža.
Bineli Manteli je dodao da raspoređivanje ruskih snaga ne treba posmatrati „u smislu vojnih operacija“ protiv EU, već „u smislu velike strategije, velike igre“ da Rusija osnaži svoj globalni položaj. On je rekao da je uloga NATO-a, a ne EU, da se protiv Rusije bori za uticaj.
Države EU su skicirale planove za širu vojnu saradnju, ali su oni u ranoj fazi, podseća EUObzerver. Te države ostaju podeljene kada je reč o ključnim pitanjima kao što su dalja integracija i postupanje u vezi sa migrantskom krizom. One takođe nastoje da se izbore sa Bregzitom i okretanjem Amerike samoj sebi posle izbora predsednika Donalda Trampa. „EU, po mom mišljenju, danas nije strateška sila“, rekao je Bineli Manteli.
Zapad je, prema njegovim rečima, pogrešio kada je prebrzo pokušao da napravi savez sa zemljama kao što su Gruzija – koju je Rusija napala 2008 – i Ukrajina. Oprezniji pristup u osetljivoj, nekadašnjoj sovjetskoj sferi dao bi bolje rezultate u ekspanziji zapadnog uticaja, smatra ovaj penzionisani admiral.
Zapad je trebalo da „usvoji oštroumnu i realističnu strategiju sa Rusijom… koja bi podrazumevala saradnju pre nego oponiranje Putinovim potezima“, rekao je Bineli Manteli aludirajući na migrante, borbu protiv terorizma i rekonstrukciju Libije. U isto vreme Zapad bi se „takmičio“ sa Rusijom kujući sopstvene veze sa Kinom, Egiptom, Iranom i Libijom.
Bineli Manteli je rekao da je govorio u kontekstu realpolitike, ostavljajući po strani sopstvena gledišta u vezi sa demokratskim ili humanitarnim vrednostima. „Ne simpatišem Putina, samo sam realističan… Haftar je najbolji realpolitički izbor u Libiji, ne najbolji u smislu demokratije ili humanitarnog prava“, rekao je Bineli Manteli. On je zaključio da Libiji treba „neko jak, poput Gadafija, ko je u stanju da drži u šaci ta naoružana libijska plemena – to nije politički korektno, ali trebalo bi da budemo realistični“.

Putin i Tramp na Arktičkom samitu?

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je spreman da se sastane sa svojim američkim kolegom Donaldom Trampom na marginama Arktičkog samita, koji bi mogao da bude održan u Finskoj, prenosi Sputnjik. O mogućnosti susreta ruskog i američkog lidera govorio je predsednik Finske Sauli Ninisto, rekavši da bi mu bilo drago kada bi ugostio Putina i Trampa nakon što Finska preuzme predsedavanje Arktičkom savetu. „Bilo bi nam drago da organizujemo taj samit i da ugostimo ruskog i američkog predsednika“, rekao je Ninisto na forumu „Arktik – teritorija dijaloga“, koji se održava u Arhangelsku.

Finski predsednik je takođe pozvao regionalne zemlje da povećaju napore kako bi se ojačala prekogranična saradnja zarad kvalitetnijeg očuvanja Arktika. „Arktik mora da ostane zona saradnje i bilo kakve tenzije u tom delu planete ne smeju da eskaliraju“, zaključio je Ninisto.