"Rusija nema prijatelje, ona ih kupuje mitom": Ruski ekonomista i političar Vladislav Inozemcev o Putinovom režimu 1Foto: EPA-EFE/SERGEI CHIRIKOV

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov boravio je u zvaničnoj prijateljskoj poseti vladaru Kraljevine Esvatini (do 2018. godine – Kraljevini Svazilend) Msvati III. Ova država je jedan od poslednjih preostalih saveznika Rusije, a od 2016. je i njen vojni partner, ukazuje Vladislav Inozemcev, ruski ekonomista, sociolog i političar za Novaja Gazeta Evropa.

U intervjuu za ruski portal koji rade iz inostranstva Inozemcev pokušava da ukaže koliko su lični kvaliteti predsednika Putina uticali na činjenicu da je Rusija ostala sa onim saveznicima sa kojima je ostala i šta će biti sa Rusijom posle vojnog poraza u Ukrajini.

„Rusija je i ranije koristila mito: dovoljno je podsetiti se 2008. kada su ruski predstavnici trčali svuda i pokušavali da pronađu one koji priznaju Južnu Oseciju i Abhaziju.

Nikaragva je tih dana „slomljena“ za milijardu dolara, Nauru je trgovan za milion, ali nije bilo nikog drugog. U tome nema ničeg jedinstvenog, glasovi malih perifernih i ugroženih država kupuju se svuda i u različitim prilikama“.

Kada je reč o odnosu prema Ukrajini, Inozemcev dalje ukazuje da se najčudnija pogrešna procena ruske diplomatije nad Ukrajinom dogodila ne 2013-2014, već tokom izbora 2004. kada se činilo da će Janukovič pobediti, pa je izgubio.

Zatim, u intervalu između prvog i drugog kruga, Kremlj je štošta obvećavao Ukrajini.

Janukovič je izgubio, a početak vladavine predsednika Viktora Juščenka na kraju je obeležio period ruskog gasa po ceni od 50 dolara za hiljadu kubnih metara i druge „prostirke“. To je tako, ideja o podmićivanju je uvek bila u arsenalu ruskih vlasti, uključujući i u vezi sa Ukrajinom.

To kako Rusija vodi svoju spoljnu politiku je posebna tema, smatra on.

Za razliku od mnogih drugih internacionalnih igrača, nikada se ne kladi na autsajdere. Mada je uvek bilo mnogo prilika.

Na pitanje, zašto Putin nije pokušao saradnju sa Viktorom Juščenkom, Inozemcev odgovara da to nije bilo moguće.

„Njegovu pobedu Putin je doživeo kao ličnu uvredu. Putin je i sam nekoliko puta leteo za Kijev u kampanji za Janukoviča; sve je ispregovarano, a sve je na kraju propalo.

I to je bio prvi put kada je Kremlj shvatio da postoji realna opasnost od promovisanja „obojenih revolucija“, koje su počele u Srbiji, a potom došle u Ukrajinu. Juščenko je, u principu, bio užasan iritant za Putina lično.

Na pitanje zašto je Sovjetski Savez tražio različite metode, a moderna Rusija samo „piše čekove“, ruski ekonomista odgovara da je Sovjetski Savez je bio jedna od dve glavne supersile.

„Između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država, konfrontacija nije bila nacionalne prirode. To jest, SSSR je u to vreme imao ideologiju – i nije imao nacionalnu pripadnost. Istovremeno, svaki od njih bio je globalni međunarodni projekat.

Sjedinjene Države su sloboda, ljudska prava, međunarodna trgovina, ekonomski razvoj. SSSR je socijalizam, svetla budućnost, narodnooslobodilački pokret i tako dalje. Istovremeno, Sovjetski Savez je imao prilike ne samo da podmiti, već i da se udruži sa drugim zemljama. Veoma različite mogućnosti. Mogla bi da snabdeva tehnologiju, opremu, sovjetski specijalisti su sedeli u različitim zemljama. I tako dalje. To je bio tako kompleksan sistem.

Sada je sve degradirano. Možemo samo da vičemo: to je bila naša zona interesovanja dok NATO nije došao tamo i možemo da dajemo novac… Jasno je da se zemlja kotrlja unazad. A ko želi da se udruži sa njom? Ko želi da bude saveznik nekome ko je ekonomski degradiran?

„Ne možete više da kupujete zemlju, ne možete drugoj državi ponuditi nešto izvanredno za budućnost, zato pređite na razgovor na ličnom nivou u nadi da ćete kupiti lojalnost nekih ljudi i staviti ih u vašu službu“.

Smatra da se ništa nije promenilo od devedesetih te da bi i uslovni predsednik Aleksej Navaljni bio potpuno isti.

„Zato što je situacija u Rusiji takva da nema zahteva za institucije u zemlji. U svim postsovjetskim godinama, i ne samo za vreme Putinove vladavine, razvio se sistem u kome ljudi shvataju da život unutar njega i nije tako loš. Da biste dobili pošteno suđenje, potrebno je da stvorite mnogo institucija i poštujete zakone.

Ali imamo sve probleme koje imamo, koje u principu možete rešiti uz pomoć mita. Sistem korupcije u Rusiji je stoga neizbrisiv jer su njegovi korisnici većina stanovništva.

Generalno gledano, rešavanje problema uz pomoć korupcije u našoj zemlji je efikasnije nego po zakonu. Putin to razume i on stvara zakone na taj način da pogura sve da se uključe u malu i veliku korupciju. Ovo je odličan mehanizam „ručne kontrole“.

Inozemcov zaključuje da će biti prilično težak zadatak reformisati Rusiju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.