Saobraćajna buka povećava rizik od demencije

U istraživanjima se saobraćajna buka stalno povezivala sa raznim oboljenjima, uključujući srčana oboljenja, dijabetes i gojaznost, ali su dosadašnje studije o vezi saobraćajne buke i demencije bile oskudne i male, a otkrića protivurečna, piše Gardijan.

Sada je u „impresivnoj“ studiji, u kojoj je učestvovalo dva miliona ljudi, a na kojoj se radilo više od jedne decenije, zaključeno da su ljudi koji žive u područjima gde ima saobraćajne buke izloženi većem riziku od demencije, naročito od Alchajmerove bolesti. Rezultati su objavljeni u medicinskom časopisu BMJ.

Istražitelji su od 2004. do 2017. ispitivali vezu između dugoročne izloženosti u stambenom prostoru buci koju izaziva drumski i železnički saobraćaj i rizika od demencije među dva miliona ljudi starosti iznad šezdeset godina koji žive u Danskoj. Nivo buke se procenjivao na najviše i najmanje izloženim stranama zgrada na svim stambenim adresama u zemlji.

Nakon što je uzet u obzir uticaj potencijalnih faktora koji se odnose na stanovnike i njihovo susedstvo, u studiji je zaključeno da se čak 1.216 od ukupno 8.475 registrovanih slučajeva demencije u Danskoj 2017. može pripisati saobraćajnoj buci.

Od tog broja „dijagnoza kod, kako se procenjuje, 963 pacijenta je pripisana buci koju izaziva drumski saobraćaj, a kod 253 pacijenta buci koja potiče od železničkog saobraćaja“.

„U ovoj velikoj kohortnoj studiji kojom je obuhvaćena cela nacija smo otkrili da postoji veza između buke koju pravi drumski i železnički saobraćaj sa povećanim rizikom od svih oblika demencije, kao i njenih podvrsta, a naročito sa Alchajmerovom bolešću“, napisali su istražitelji.

Oni su naveli da je generalno otkriven obrazac u kojem je rizik za oboljevanje veći ukoliko je izloženost buci veća. „Ako ova otkrića budu potvrđena u budućim studijama, ona bi možda mogla da imaju veliki uticaj na procenu težine bolesti i troškova zdravstvene nege koja se pripisuju saobraćajnoj buci“, rekli su istražitelji.

Demencija predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih problema u svetu. Kako piše Gardijan, očekuje se da na globalnom nivou do 2050. broj ljudi koji živi sa ovim oboljenjem premaši 130 miliona. Pored već utvrđenih faktora rizika, kao što je nezdrav način života, stručnjaci sve više veruju da na pojavu demencije mogu da utiču i faktori povezani sa životnom sredinom.

Rezultati prethodnih istraživanja su povezivali zagađenje vazduha sa rizikom od demencije, ali su istražitelji u ovoj studiji otkrili posebnu vezu između saobraćajne buke i demencije.

Rezultati ukazuju da možda postoji mogućnost da se ublaže tegobe izazvane demencijom tako što će se rešavati pitanje saobraćajne buke, saopštili su istražitelji. „Proširivanje našeg znanja o štetnim uticajima buke na zdravlje je od suštinskog značaja za uspostavljanje prioriteta i primenu efikasne politike i strategija u domenu javnog zdravlja koje su usredsređene na sprečavanje i kontrolu bolesti, uključujući demenciju“, naveli su istražitelji.

Moguća objašnjenja zašto buka može da utiče na zdravlje uključuju oslobađanje hormona stresa i ometanje sna, što može da dovede do srčanih oboljenja, promena u imunom sistemu i upale, a sve se to dovodi u vezu sa početkom demencije.

Timoti Grifits, profesor kognitivne neurologije na Univerzitetu u Njukaslu, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da je ovo „impresivna velika epidemiološka studija“ kojom „se postavlja pitanje zašto je izloženost buci relevantna za demenciju“.

Izloženost buci i ograničena raspoloživa sredstva koja mogu da pomognu ljudima da se zaštite podupiru tvrdnju Svetske zdravstvene organizacije da „zagađenje bukom nije samo neprijatnost u životnoj sredini već i pretnja po javno zdravlje“, napisali su američki istražitelji u uvodniku u časopisu BMJ.

„Smanjenje buke programima o saobraćaju i upotrebi zemljišta ili uspostavljanjem pravila za izgradnju zgrada treba da postane jedan od prioriteta u domenu javnog zdravlja“, naveli su.

Dr Rosa Sančo, koja se bavi istraživanjem Alchajmerove bolesti u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekla je da je najbolji način da se sačuva zdravlje mozga fizička i mentalna aktivnost, izbalansirana ishrana, održavanje telesne težine i držanje holesterola i krvnog pritiska pod kontrolom.