SE: Severna Makedonija napredovala u pravnoj zaštiti nacionalnih manjina

U mišljenju koje je danas objavljeno navodi se da su međuetnički odnosi poboljšani, ali da veliki problem predstavlja govor mržnje, posebno onlajn.

„Iako su međuetnički odnosi poboljšani, podele po etničkim i jezičkim linijama izlaze na površinu u momentima krize“, navodi se u mišljenju i ističe da je potrebna veća politička podrška na visokom nivou i solidno finansiranje da bi se osigurala održivost strategije „Jedno društvo za sve“.

Zabeleženo je nekoliko slučajeva da su policijske vlasti kršile ljudska prava a sankcije protiv pripadnika policije su retke, naveo je Komitet i pozvao da se zločini iz mržnje i govor mržnje efikasnije istražuju i da se ojačaju mehanizmi za nadzor ponašanja policije.

„Pravni okvir za borbu protiv govora mržnje i zločina iz mržnje je dodatno unapređen, ali je njegova primena i dalje nezadovoljavajuća i govor mržnje, posebno onlajn, ozbiljan je problem“, ocenio je Komitet Saveta Evrope.

Prema mišljenju tog tela, vlasti Severne Makedonije nastavljaju da primenjuju Okvirnu konvenciju prvenstveno na nacionalne manjine navedene u ustavu – Albance, Bošnjake, Rome, Srbe, Turke i Vlahe, uz izvesnu fleksibilnost koja se primenjuje u odnosu na nepriznate grupe.

Komitet Saveta Evrope dao je nekoliko preporuka u cilju veće jednakosti i antidiskriminacije, zaštite nacionalnih manjina od neprijateljstva i nasilja, promovisanja njihove kulture, unapređenja obrazovanja i zastupljenosti u medijima i njihovih jezičkih, radnih i stambenih prava.

Komitet je naveo da su mešovite škole i odeljenja i dalje izuzetak i da je potrebno težiti interkulturalnom pristupu, između ostalog obukama nastavnika i učenika o kulturama i istoriji različitih manjina i redovnijim kontaktima među učenicima različitog etničkog porekla.

U mišljenju se napominje da romska deca i dalje imaju znatno niže obrazovne rezultate i da vlasti treba da povećaju upis te dece u predškolske ustanove i da poboljšaju njihov pristup kvalitetnom obrazovanju.
Komitet je ukazao i na veliki jaz između „ambicija“ Zakona o upotrebi jezika kada je u pitanju albanski jezik i praktične situacije u administraciji i sudovima.