Izveštaji su različiti, a iz Boinga nisu potvrdili navode: Od „trgovinskog odbora“ do aviona, šta su zapravo dogovorili Si i Tramp?

Tokom vikenda, izjave obe strane počele su da razjašnjavaju rezultate sastanka koji je u velikoj meri bio usmeren na resetovanje odnosa između dve najveće svetske ekonomije, nakon burne godine koja ih je dovela na ivicu raskola.

Sada su SAD i Kina spremne da osnuju dve nove institucije – „trgovinski odbor“ i „investicioni odbor“ – kako bi upravljale tim ekonomskim vezama, potvrdile su u nedelju izjave Bele kuće i kineskog Ministarstva trgovine.

Bela kuća je takođe saopštila da će Kina kupovati najmanje 17 milijardi dolara američkih poljoprivrednih proizvoda godišnje i izvršiti početnu kupovinu 200 aviona američke proizvodnje „Boing“.

Peking u svom izveštaju nije direktno potvrdio ove dogovore, već je naveo da će obe strane „promovisati proširenu dvosmernu trgovinu“ u poljoprivrednim proizvodima i da su postignuti dogovori o kupovini američkih aviona.

Obe objave su oskudne u detaljima i ne predstavljaju veliki iskorak u uravnoteženju trgovine.

Ipak, one učvršćuju signale koje su i Tramp i Si poslali tokom samita – da žele da izbegnu nestabilnost i povećaju saradnju, postavljajući svoje odnose na predvidljiviju osnovu.

Prošle godine dve strane su bile uvučene u trgovinski sukob koji je poremetio lance snabdevanja, uključujući i strateški važne retke zemne metale na kojima Kina ima gotovo monopol u preradi.

Si i Tramp su se dogovorili o jednogodišnjem primirju tokom sastanka u oktobru prošle godine, a njihov najnoviji samit postavio je novi cilj za odnose: postizanje onoga što obe strane nazivaju „konstruktivnim odnosom strateške stabilnosti“.

Do sada objavljeni rezultati takođe pokazuju gde i dalje postoje razlike i tenzije. Malo je, takođe, naznaka kako će sarađivati po jednom od najtežih pitanja – tehnologiji.

Sa svoje strane, Peking naglašava da tek predstoje dodatni pregovori, nazivajući sadašnje rezultate „preliminarnim“.

Da li je ovo pobeda od 17 milijardi dolara?

Glavna brojka koju je Bela kuća istakla nakon razgovora jeste 17 milijardi dolara – minimalni iznos koji, prema Vašingtonu, Kina pristaje da godišnje kupuje američkih poljoprivrednih proizvoda do 2028.

Tih 17 milijardi dolara dolazi povrh obaveza kupovine soje koje je Peking preuzeo u oktobru 2025. tokom samita dvojice lidera u Južnoj Koreji, što je dovelo do trgovinskog primirja.

Takav nivo kupovina bio bi znatno veći nego prošle godine, kada je američki izvoz poljoprivrednih proizvoda u Kinu iznosio samo 8,4 milijarde dolara, prema podacima američke vlade. Ali nije daleko od nivoa iz 2024. godine, poslednje godine administracije Džoa Bajdena i pre Trampovog carinskogh rata.

Dogovor o kupovini američkih poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 17 milijardi dolara, zajedno sa postojećom obavezom kupovine 25 miliona metričkih tona soje, iznosiće ukupno oko 27 milijardi dolara godišnje, prema CNN-ovoj računici zasnovanoj na cenama soje izvezene u Kinu prošle godine.

To je nešto više od 24,4 milijarde dolara vrednosti američkog poljoprivrednog izvoza u Kinu u 2024. godini, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede.

Bela kuća u svom informativnom sažetku nije pružila dodatne detalje o onome što je nazvala sporazumom Kine o „početnoj kupovini“ 200 aviona kompanije Boing, što američki vazduhoplovni gigant do sada nije javno potvrdio.

Kinesko Ministarstvo trgovine je samo potvrdilo dogovore o nabavci aviona i obezbeđivanju kineskog snabdevanja avionskim motorima – tehnologiji u kojoj Kina i dalje zaostaje za SAD.

Obe strane su takođe navele smanjenje barijera za ostalu poljoprivrednu trgovinu, dok je Peking saopštio da će promovisati proširenu trgovinu poljoprivrednim proizvodima, uključujući „međusobno smanjenje carina“.

Tarife i „trgovinski odbor“

Pominjanje „smanjenja carina“ primetno je izostalo iz sažetka Bele kuće o nedavnim razgovorima. Tramp je rekao novinarima da o pitanju carina nije razgovarao sa Sijem.

Američke carine su prošle godine pokrenule trgovinski rat između dve zemlje, ali su kasnije smanjene kroz pregovore i privremeno primirje.

Ipak, pitanje i dalje ostaje otvoreno: SAD trenutno istražuju da li da uvedu dodatne carine na određenu robu iz Kine i drugih zemalja, nakon što je Vrhovni sud ukinuo neke postojeće tarife Trampove administracije.

Kako će i da li će novouspostavljeni „trgovinski odbor“ uticati na ta pitanja, ostaje nejasno, jer detalji još nisu poznati.

Kinesko Ministarstvo trgovine je „trgovinski odbor“ predstavilo kao forum za razgovor o spornim pitanjima, uključujući i carine. Navelo je da su dve zemlje „u principu saglasne“ da uzajamno smanje carine na određene proizvode.

U intervjuu za emisiju CBS-a, koji je emitovan u nedelju, američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir opisao je taj odbor kao „formalizovan način“ da dve vlade razgovaraju o nizu carina, uvoznih kontrola, izvoznih ograničenja i necarinskih barijera koje utiču na trgovinu između dve strane.

„Razmišljamo o tome kako da upravljamo ekonomskim odnosima između SAD i Kine. To su dve ekonomije koje se prilično razlikuju, a mi smo fokusirani na trgovinu u neosetljivim robama“, rekao je Grir o odboru, navodeći da „neosetljive robe“ mogu da uključuju poljoprivredne i energetske proizvode, avione Boing i medicinsku opremu.

On je dodao da je „investicioni odbor“ način da se „iznesu problemi kada se pojave između dve zemlje“.

U kineskim državnim medijima tokom vikenda, stručnjaci i komentatori su izneli slična zapažanja, sugerišući da bi ovi odbori smanjili mogućnost pogrešnih procena i poboljšali stabilnost trgovine i investicija.

Još jedno otvoreno pitanje jeste kako će se dve strane baviti drugim napetim pitanjem – tehnološkim rivalstvom. Kina već dugo nastoji da SAD ublaže ograničenja na izvoz visokotehnoloških proizvoda, uključujući opremu za proizvodnju čipova.

Bela kuća je u svom izveštaju pomenula i još jednu temu koja se smatra ključnom za prošlogodišnje pregovore: kritične minerale.

Kina će „odgovoriti na zabrinutosti SAD“ u vezi sa poremećajima u lancima snabdevanja retkim zemnim elementima i drugim kritičnim mineralima, kao i ograničenjima prodaje opreme i tehnologija za njihovu preradu, navodi se.

Iako je Peking pristao da odloži primenu nekih svojih opsežnih kontrola nad retkim zemnim elementima uvedenih u oktobru, industrije i dalje imaju probleme sa nestašicama.

Kineske izjave nisu eksplicitno pomenule ova pitanja.

Međutim, navedeno je da će dve strane nastaviti da „sprovode rezultate“ prethodnih razgovora.