„Današnji svet daleko od mira, a mir je utoliko dragoceniji“: Si Đinping sa liderkom opozicije Tajvana

Poseta Pekingu Čeng Li-vun, liderke tajvanskog Kuomintanga (KMT), bila je prvi takav susret u poslednjih deset godina i dolazi nekoliko nedelja pre nego što američki predsednik Donald Tramp treba da poseti Kinu na razgovore sa Sijem, pri čemu se očekuje da će Tajvan biti na dnevnom redu.

„Današnji svet je daleko od mira, a mir je utoliko dragoceniji“, rekao je Si u Velikoj hali naroda u Pekingu.

Peking odbija da razgovara sa Demokratskom progresivnom partijom (DPP) koja je naklonjena nezavisnosti i koja upravlja Tajvanom već deset godina. Kina smatra ostrvo svojim i nije isključila upotrebu sile da ga jednog dana zauzme.

Poslednjih godina pojačala je pritisak i vojne vežbe oko Tajvana, što izaziva zabrinutost da bi tenzije mogle prerasti u geopolitički sukob.

„Sunarodnici sa obe strane moreuza su Kinezi i jedna porodica“, rekao je Si, dodajući da je Peking spreman da sarađuje sa političkim partijama na Tajvanu „na zajedničkoj političkoj osnovi… protiv nezavisnosti Tajvana“.

Čeng je rekla da se nada da će „kroz neumorne napore naših dveju partija Tajvanski moreuz prestati da bude žarište mogućeg sukoba, niti da bude šahovska tabla za spoljne intervencije“.

Njena poseta Kini dolazi u trenutku kada je vladajuća partija Tajvana pod pritiskom Pekinga, koji pojačava vojni pritisak na ostrvo, i Vašingtona, koji traži usvajanje blokiranog plana od 40 milijardi dolara za odbrambenu potrošnju.

KMT Čengove zagovara toplije odnose sa Pekingom i u tajvanskom parlamentu blokira taj odbrambeni budžet.

Poseta se takođe dešava u trenutku kada analitičari smatraju da Peking pokušava da iskoristi zabrinutost dela javnosti na Tajvanu da Tramp vidi ostrvo kao puku „figuru u igri“ u širem američko-kineskom sukobu i da nije zainteresovan za njegovu dugoročnu budućnost.

Uz tenzije oko trgovine i tehnologije, Tajvan se očekuje kao glavna tema tokom planiranog samita Sija i Trampa u maju.

Peking već dugo smatra Tajvan najosetljivijim pitanjem u odnosima sa SAD i oštro je osudio najavu od decembra o američkom ugovoru o oružju vrednom 11 milijardi dolara sa Tajvanom — jednom od najvećih takvih ugovora u istoriji.

Čeng je svoju posetu Kini opisala kao „istorijsko putovanje mira“.

Jedna od stanica njenog puta bio je Nankin, koji je nekada bio prestonica Republike Kine pod upravom KMT-a. Godine 1949. KMT je poražen od komunističkih snaga Mao Cedunga i povukao se na Tajvan.

Neki u Tajvanu su zabrinuti šta bi Trampov drugi mandat, usmeren na transakcioni pristup i SAD, mogao značiti za njihovu budućnost.

Vašington održava bliske nezvanične veze sa Tajvanom i zakonski je obavezan da mu prodaje oružje za samoodbranu.

Međutim, tokom kampanje za drugi mandat, Tramp je rekao da Tajvan treba više da plaća SAD za „zaštitu“ i tvrdio da je „ukrao“ američku industriju čipova.

Kasnije izjave članova njegove administracije da bi Tajvan trebalo da premesti polovinu proizvodnje naprednih čipova u SAD odbijene su u Tajpeju i kritikovane od strane nekih KMT poslanika. Ipak, Vašington i Tajpej su u februaru postigli dogovor koji otvara put za dodatna tajvanska ulaganja u proizvodnju poluprovodnika u SAD.

Usred globalnog energetskog haosa izazvanog iranskim „stiskom“ nad Ormuskim moreuzom, Peking je u martu ponudio ono što je nazvao energetskom stabilnošću Tajvanu, ukoliko prihvati njegovu vlast.

Tajvanski zvaničnici su taj potez nazvali „kognitivnim ratovanjem“, tvrdeći da potkopava poverenje u energetsku bezbednost.

DPP odbacuje kineski suverenitet nad Tajvanom i ne prihvata „konsenzus iz 1992. godine“, okvir po kojem i Peking i Tajpej priznaju postojanje „jedne Kine“, ali imaju različita tumačenja toga šta to znači.

KMT, međutim, prihvata konsenzus iz 1992. kao osnovu za dijalog, zbog čega njegovi lideri i dalje mogu da se sastaju sa kineskim zvaničnicima.