Slovenija polarizovana nakon parlamentarnih izbora: Jedna stranka iznenađenje, mogla bi da odluči ko će formirati vladu

U nekim urbanim područjima, kao što su Ljubljana Centar i Bežigrad, dominira levi centar, pri čemu vladajući pokret Sloboda (Gibanje Svoboda) zadržava vodeću ulogu, ali su glasovi raspodeljeni među više stranaka.

U manjim mestima i konzervativnijim regionima, kao što su Celje, Ptuj i Kranj, vidljiva je snaga desnocentrističkog pola, piše Delo.

Ljubljana levog usmerenja, ali veoma fragmentisana

Izborna jedinica Ljubljana Centar potvrđuje karakteristike urbanog izbornog okruženja: izraženu pluralnost i nešto jači levi centar, ali bez potpune dominacije jedne stranke.

Pokret Sloboda (Gibanje Svoboda) je sa 29,11 odsto (46.052 glasova) pobedio i osvojio četiri mandata, ali njegova prednost je znatno manje izražena nego u nekim drugim jedinicama. SDS sa 23,61 odsto (37.345 glasova) ostaje snažan izazivač sa tri mandata, što pokazuje da i u prestonici desnocentristički pol zadržava značajnu podršku.

Posebnost Ljubljane Centar je raspršenost glasova na levom delu političkog prostora. Lista Levica i Vesna sa 9,53 odsto osvojila je jedan mandat, kao i SD sa 6,21 odsto, što znači da se levocentristički glasovi dele između više aktera. Ipak, taj blok zajedno zadržava jasnu većinu.

Na desnocentrističkom delu, lista Nova Slovenija (NSi – hrišćanski demokrati), konzervativna Slovenska ljudska stranka (SLS) i Lista Fokus (slovenačka politička stranka koja se pojavila kao deo novijih političkih inicijativa u Sloveniji, svrstava se u centristički ili blago desnocentristički politički spektar) sa 8,74 odsto osvojila je jedan mandat, dok su Demokrati sa 7,32 odsto takođe osvojili poslaničko mesto.

Pokret Sloboda (Gibanje Svoboda) u izbornoj jedinici Ljubljana Bežigrad dobio je 28,93 odsto (42.051 glas), dok je SDS dobila 26,14 odsto (38.005 glasova), što znači četiri mandata za Slobodu i tri za SDS.

Iza vodećih stranaka glasovi su prilično raspršeni. Lista NSi, SLS i Fokus sa 8,71 odsto osvojila je jedan mandat i ostaje stabilan akter na desnom polu. Na levom delu političkog prostora lista Levica i Vesna sa 6,84 odsto takođe je osvojila jedan mandat.

Demokrati su sa 6,77 odsto takođe osvojili mandat, dok Resni.ca sa 5,33 odsto doduše prelazi prag relevantnosti, ali u ovoj jedinici ostaje bez mandata. Time nijedan blok nema izrazitu prednost, ali blaga nadmoć levocentra, pre svega zbog pobede pokreta Sloboda i dodatnog mandata Levice i Vesne, ipak učvršćuje sklonost ove jedinice ka levoj strani.

Za konačne rezultate parlamentarnih izbora biće potrebno sačekati i rezultate glasanja poštom i na diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ali je već jasno da nekih (poznatih) lica u Državnom zboru neće biti.

Svoj odlazak iz politike je još sinoć, kada je bilo jasno da nije dobila dovoljno glasova, najavila i predsednica Državnog zbora (Narodne skupštine) Urška Klakočar Zupančič inače potpredsednica vladajuće stranke Svoboda – po delimičnim nezvaničnim rezultatima u svojoj izbornoj jedinici Ljubljana Centar dobila je 3.893 glasa.

Među ministarskim imenima, izbor je uspeo samo nekolicini pojedinaca, i to su: ministarka za infrastrukturu Alenka Bratušek, ministar odbrane Borut Sajovic, ministarka poljoprivrede Mateja Čalušić, ministar za Slovence u pograničju i u svetu Matej Arčon, ministar finansija Klemen Boštjančič, ministar za obrazovanje i vaspitanje Vinko Logaj, kao i koordinator Levice, ministar za rad, porodicu, socijalna pitanja i jednake mogućnosti Luka Mesec, te ministarka kulture Asta Vrečko. Glasači su dovoljan broj glasova za ulazak u Državni zbor dodelili i premijeru, odnosno predsedniku pokreta Gibanje Svoboda, Robert Golob.

Jednako (ili možda još) zanimljiva su imena koja su ostala „van“ izabranih 88 predstavnika naroda. Pored već pomenute Urške Klakočar Zupančič, premalo glasova za ulazak u parlament – prema još nezvaničnim rezultatima – dobili su, između ostalih, Jure Leben, bivši ministar unutrašnjih poslova Boštjan Poklukar, kao i aktuelne ministarke Ksenija Klampfer i Valentina Prevolnik Rupel.

Prema nezvaničnim rezultatima, pokret Svoboda dosadašnjeg premijera Roberta Goloba osvojio je 29 poslaničkih mandata, jedan manje od SDS-a Janeza Janše.

Slede trojka NSi, SLS i Fokus koja je dobila devet mandata, po šest mandata deliće Socijalni demokrati i Demokrati Anžea Logara, dok su Resni.ca i udruženi Levica i Vesna osvojili po pet poslaničkih mandata.

U stranci SDS, među onima koji nisu dobili dovoljno glasova za ulazak u parlament, nalaze se, između ostalih, Andrej Hoivik, Zdravko Počivalšek, Mojca Škrinjar i Franc Kangler, dok su u NSi kandidati bili Patrik Greblo, Vida Čadonič Špelič, Stojan Auer i predsednica SLS Tina Bregant, ali im birači takođe nisu dali dovoljan broj glasova.

Posle dve decenije, od poslaničkih klupa oprašta se poslanik NSi Jože Horvat.

Irgl nakon 2004. ispala iz parlamenta

Prilično iznenađenje je što se nakon 2004. godine iz poslaničkih klupa povlači Eva Irgl, poslanica sa gotovo najdužim stažom u istoriji samostalne države. Do prošle godine, kada je prešla u stranku Demokrati Anže Logar, predstavljala je stranku Slovenska demokratska stranka (SDS), ali ovog puta nije dobila dovoljno glasova za ulazak u parlament.

U Logarovom štabu sinoć je vladalo veliko razočaranje, jer je stranka osvojila samo šest mandata, dok su pred izbore računali na znatno više. Čak ni predsednik stranke Anže Logar nije dobio dovoljno glasova za izbor u parlament.

Slično se dogodilo i ministarki spoljnih i evropskih poslova Tanji Fajon, bivšoj predsednici Socijalnih demokrata, koja je po broju osvojenih glasova ostala van parlamenta – kao i bivši poslanici Mojca Šetinc Pašek i Jonas Žnidaršič.

Prošle godine u redove SD prešao je i Matej Tašner Vatovec, nekada istaknuti član Levice, koji takođe očigledno nije uspeo da ubedi birače.

Među gubitnicima ovogodišnjih parlamentarnih izbora je i ministar za solidarni razvoj Simon Maljevac, koji nije uspeo da osvoji mandat na zajedničkoj listi Levice i Vesne. Takođe, ulazak u parlament nije uspeo ni predsednicima stranke Vesna, Urša Zgojnik i Uroš Macerl.

Možda će se, nakon prebrojavanja glasova iz inostranstva i onih poslatih poštom, još nešto promeniti, a biće zanimljiva i matematika prilikom imenovanja ministarskih funkcija.

Podaci Državne izborne komisije pokazuju da je do sada prebrojano 99,85 odsto glasova, dok je izlaznost bila 69,32 odsto, odnosno blago niža nego pre četiri godine.

Ko će formirati vladu?

U štabu pokreta Gibanje Svoboda među sagovornicima vladala je velika neizvesnost kako će teći formiranje koalicije.

Iz pregovora isključuju Slovenska demokratska stranka (SDS), a nezvanično neki ne očekuju ni da će pronaći zajednički jezik sa Nova Slovenija (NSi), koja se „u kampanji snažno svrstala uz SDS“, rekao je za Delo jedan visoki predstavnik stranke.

„Tesni rezultati znače da nas u narednim danima i nedeljama čekaju teški pregovori između stranaka, jer niko ne želi slabu koaliciju. Međutim, pred nama je mnogo posla u Sloveniji, posebno s obzirom na nepovoljne spoljne okolnosti, na koje moramo brzo i odlučno reagovati, zato nam je potrebna jaka koalicija“, komentarisao je potpredsednik vlade i ministar finansija Klemen Boštjančič.

Politikolog: Iznenađenje prelazak izbornog praga stranke Resni.ca

Politikolog Tomaž Deželan sa Katedre za analizu politika i javnu upravu i Centra za politološka istraživanja Fakulteta za društvene nauke u Ljubljani za N1.slo je komentarisao izborne rezultate.

Prema njegovim rečima iznenađenje ovih izbora svakako je relativno visoka izlaznost, koja je samo blago niža nego na prethodnim izborima, uprkos veoma negativnoj kampanji i porukama koje značajno narušavaju poverenje ljudi u politiku.

To se, kazao je, može pripisati tesnom rezultatu, koji je uvek dobar generator izlaznosti.

Drugo iznenađenje je tesan rezultat, što nije uobičajeno uz visoku izlaznost u Sloveniji, jer je tradicionalno važilo da viša izlaznost favorizuje stranke levog centra.

Takođe je iznenađenje snažna podrška trojcu NSi i učvršćivanje na trećoj poziciji, što se delimično može pripisati nedovoljnoj umerenosti Slovenska demokratska stranka (SDS) za neke desnocentrističke birače, kao i dobrom obraćanju preduzetnicima koji nisu snažno ideološki profilisani.

Iznenađuje i niska podrška Levici, koja nije uspela da kapitalizuje svoje zahtevne projekte, a dodatno su je načele i unutrašnje podele.

„Iako smo to mogli naslutiti iz programa, ipak je iznenađenje i prelazak izbornog praga od strane Resni.ca, jer je reč o anti-elitističkoj i ‘anti-establishment’ stranci koja predstavlja nešto novo u parlamentarnoj areni“, kazao je Deželan.

On smatra da je za očekivati naporan proces formiranja parlamentarne većine i sastavljanja vlade.

„To može trajati najmanje tri meseca, a nužno će obuhvatiti ublažavanje neesencijalnih stavova stranaka, stavljanje u fokus stranke Resni.ca (lider Zoran Stevanović) i zapravo razotkrivanje koalicionog potencijala stranaka, posebno Demokrati Anže Logar, čija je prilika za učvršćivanje na političkoj sceni upravo ulazak u njima neprirodno savezništvo.

Na kratak rok ćemo, međutim, gotovo sigurno videti dosta sumnji u integritet izbora, informacioni sistem i sistem brojanja i unosa glasova, naročito kada je reč o njihovoj stabilnosti i brzini, kao i pravno preispitivanje organizacije biračkih mesta za rano glasanje“.

Polarizacija u društvu i, u užem smislu, u politici svakako postoji i, pre svega zbog promenjenog načina političke komunikacije i tehnologija koje to omogućavaju ili čak nameću, predstavlja jedan od najvećih problema demokratija, pa i kod nas. Međutim, izborni rezultat nije nužno pokazatelj polarizacije. Pre svega se radi o tesnom izbornom rezultatu koji nam daje taj osećaj, iako unutar levice i desnog centra imate dosta umerenih aktera koji negiraju tu polarizaciju, na primer Logar, Prebilič.

Na kraju krajeva, prelazak sedam stranaka preko izbornog praga je dokaz toga. Takođe, Resni.ca, kako po idejama tako i po stavovima svojih pristalica, ne možete jasno smestiti ni na jedan od polova, iako je bliska političkom centru, naveo je slovenački politikolog.

„Međutim, tačno je da je kapacitet saradnje van pripadajućeg političkog pola u slovenačkoj politici veoma ograničen, zbog čega birači osećaju taj pritisak binarnosti, koji u velikoj meri nameću i algoritmi privatnih platformi. Prilika za prevazilaženje binarnog pogleda na politiku zato postoji upravo sada, kada bipolarna podela ne omogućava politički opstanak aktuelnom sastavu parlamentaraca. Tesan izborni rezultat je tako prilika za depolarizaciju, ali savremeni politički proces stalnih kampanja to zapravo ne omogućava“, zaključio je.

Resni.ca ispostavila ‘spisak želja’

Zoran Stevanović je tokom epidemije kovida osnovao partiju Resnica, uz kampanju protivljenja merama zaštite od pandemije.

Pet godina kasnije, sa pet mandata, može da odluči ko će formirati vladu u Sloveniji.

„Jasno smo stavili do znanja sa kim ćemo sarađivati, a sa kim nećemo i nikada nećemo odstupiti od principa koje smo postavili, posebno od garancija koje smo dali narodu – jednostavno ćemo sarađivati sa onima koji prihvataju naše političke principe“, dodao je on.

Iako stručnjaci ovu stranku najčešće svrstavaju na desnicu, Resnica se od najveće stranke tog dela političkog spektra ogradila kod – notara.

Overena izjava i obećanje biračima da neće sarađivati sa Janezom Janšom sada su na velikom testu.

„Resnica je potpuno populistička i antisistemska partija, stranka koja tvrdi da je suprotstavljena aktuelnim elitama.

Ipak, njihovi birači nisu samo desničari – oni dolaze sa obe strane spektra, pa to partiji omogućava da manevriše kroz teme“, objašnjava tajnu uspeha politikolog Deželan.

Već u izbornoj noći, u Resnici su na talon stavili spisak želja: ministarstva finansija, spoljnih i unutrašnjih poslova, ali su od Roberta Goloba dobili poruku da se pregovori ne vode pred kamerama.

Međutim, upravo ono što se događa daleko od očiju javnosti moglo bi da bude iskušenje za partiju čije ime znači „istina“.

Kada na jesen Slovenci budu redovno izlazili na izbore za lokalne vlasti u opštinama i gradovima, možda se pred njima nađe još jedna biračka kutija – za još jedne vanredne parlamentarne izbore, piše BBC.

SD ostavili slabiji rezultat, Fajon: Neće biti lako

Socijalni demokrati (SD) ostvarili su slabiji rezultat nego na prethodnim izborima.

Šta će preduzeti predsednik SD Matjaž Han i šta o teškom formiranju nove koalicije kaže ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon?

„To ćemo sami u stranci rešiti“, odgovorio je Matjaž Han. Najpre će uraditi analizu, najavio je. „Pogledaćemo šta nije bilo u redu, iako otprilike znam šta se dešavalo. Ponovo se napravio takozvani levk u levom centru“, rekao je za N1.slo.

Time je mislio na to da je najveća stranka u levom centru, Gibanje Svoboda, pokupila većinu glasova, takođe na račun manjih stranaka.

„Tačno je da u poslednjoj nedelji nismo imali toliku podršku kao neke druge levocentrističke stranke“, dodao je on i istakao da je poboljšao svoj izborni rezultat u svojoj izbornoj jedinici.

Poziv na razgovore o novoj vladi, koje je najavio dosadašnji premijer i predsednik Gibanje Svoboda Robert Golob, Han kaže nije još dobio.

„Nema problema, razgovaraćemo“, istakao je.

„Pre izbora sam jasno rekao koga vidim (kao potencijalne partnere u koaliciji). Danas je novi dan, ne bih želeo da spekulišem“, rekao je i naglasio da nije u poziciji da bira. „Ja sam realan političar. U ovom trenutku država je ispred svake pojedinačne stranke“, dodao je Han.

„Neće biti lako“, rekla je Tanja Fajon o formiranju nove koalicije, kao aktuelna ministarka spoljnih poslova u vladi. „U vremenima u kojima živimo potrebna nam je stabilna vlada i politika. Rezultat izbora pokazuje priličnu podeljenost“.

Dodala je da su u stranci Socialni demokrati (SD) zahvalni na svakom glasu.

Na pitanje da li Slovenija za nekoliko meseci može sebi da priušti nove izbore, kazala je da je „sve je moguće“.