Foto: EPA-EFE/HELLENIC COAST GUARD Smrt čak 500 ljudi za koje se strahuje da su se udavili kada je pretovareni ribarski brod potonuo kod južne obale Grčke još jednom je usmerila svetlost reflektora na najsmrtonosniju migranstku rutu na svetu – kao i na neuspeh Evrope da se izbori sa jednim od svojih najvećih izazova, piše Gardijan.
Od kada je Međunarodna organizacija za migracije (IoM) pokrenula svoj projekat nestalih migranata 2014. godine, procenjuje se da je oko 27.000 ljudi koji su pokušavali da stignu do Evrope registrovano kao mrtvo ili nestalo dok su pokušavali da pređu Sredozemno more.
Više od 21.000 tih smrtnih slučajeva dogodilo se na takozvanoj centralnomediteranskoj ruti od Libije ili Tunisa ka severu do Grčke ili Italije, što je prelaz koji može da potraje nekoliko dana i često se obavlja u neadekvatnim, opasno preopterećenim čamcima.
Većina migranata u Grčku sada prelazi iz Turske, tako što ili čamcima dođu do istočnih grčkih ostrva ili prelaze reku Evros duž kopnene granice – a njihov broj je naglo opao od kada je Atina pojačala pomorske patrole i izgradila pograničnu ogradu.
Pošto put od Grčke do zapadne ili severne Evrope takođe uključuje često iscrpljujuć prelazak Balkana, mnogi migranti sada nastoje da zaobiđu Grčku.
Umesto toga, velika većina sada ide ka Italiji, koja je zabeležila 55.160 „neregularnih“ ulazaka u Evropu do sada ove godine – što je više nego dvostruko u odnosu na 2022 – većinom iz Egipta, Obale slonovače, Gvineje, Pakistana i Bangladeša.
Centralna mediteranska ruta, u međuvremenu, postaje sve smrtonosnija.
Prema izveštaju IoM iz aprila, najmanje 441 osoba se udavila tokom prelaska ove rute između januara i marta ove godine, što je najsmrtonosniji tromesečni period od 2017.
Za dodatnih 600 ljudi koji su pokušali da pređu u aprilu i maju se zna da su mrtvi ili nestali, čime je ukupan broj od početka ove godine porastao na bar 1.039 pre katastrofalne pogibije u sredu.
Veruje se da je realan broj mnogo veći, s obzirom na to da neka potonuća nisu nikada zabeležena.
IoM je uperio prst – iako bez navođenja imena – u neke mediteranske vlade, gde su operacije potrage i spasavanja (SAR) koje je vodila država odložene, a plovila kojima upravljaju nevladine organizacije ometana.
Italija je uvela stroga ograničenja, pa čak i zaplennjivala humanitarna plovila, dok se Grčka suočava sa višestrukim optužbama da vraća ljude nazad u Tursku, nezakonito ih sprečavajući da zatraže azil, što Atina uporno poriče.
Ukupno, broj ljudi koji pokušavaju da dođu do Evrope ostaje dosta ispod vrhunca 2015-2016, delom zahvaljujući sporazumu EU sa Turskom iz 2016. i mnogo kritikovanom aranžmanu sa Libijom koji zapravo prebacuje odgovornost za spasavanje na libijsku obalsku stražu.
Ali broj raste – a uz antiimigraciono raspoloženje i porast političkog pritiska širom kontinenta, ovo ostaje jedan od najvećih problema EU, čije su zemlje članice duboko podeljene.
Južne države „na prvoj liniji fronta“ dugo su nosile najveći teret; bogatije severne države „destinacije“ često nerado dele ovaj teret; a tvrdolinijske centralne i istočne zemlje (kao što su Mađarska i Poljska) su odbile da uopšte prihvataju izbeglice.
Posle više godina prepucavanja, lideri EU su prošle nedelje najavili napredak u pregovorima o novom paktu o migraciji i azilu, koji uključuje kazne od 20.000 evra po glavi za zemlje članice koje odbijaju da prime izbeglice.
Blok se složio da će zemlje članice, a ne EU u celini, određivati koje zemlje se smatraju „bezbednim“ za migrante koji su odbijeni jer nisu kvalifikovani za azil, dajući državama članicama veću individualnu fleksibilnost.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla i da blok razmatra da obezbedi više od milijardu evra pomoći za Tunis da spase državne finansije i pomogne u rešavanju svoje migracione krize.
Mnogi kritičari, međutim, tvrde da je ostvaren mali istinski napredak u stvaranju bezbednih i legalnih ruta za tražioce azila u Evropu, sa naglaskom na ograničavanju zahteva za azil i kriminalizovanju aktivnosti SAR-a.
„Svaki gubitak života je tragedija“, rekla je Marija Klara Martin, predstavnica UNHCR u Grčkoj.
„Ovi smrtni slučajevi su mogli da budu izbegnuti stvaranjem bezbednijih načina ulaska za ljude koji su prinuđeni da beže od konflikta i progona“, dodala je.
Đanluka Roko, šef misije IoM-a u Grčkoj, rekao je da je „potrebno hitno preduzeti konkretnu i koordiniranu akciju država u cilju spasavanja života na moru i smanjiti broj opasnih putovanja povećavanjem bezbednih i regularnih migracionih ruta“.
Osnovni uzroci koji nagone toliko mnogo ljudi da dođu u Evropu – rat, prirodne katastrofe, klimatska kriza, siromaštvo, nejednakost i nedostatak hrane – neće nestati u skorije vreme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
