Foto: EPA-EFE/Nake Batev

Ali ništa još nije gotovo: sada se oko zaštićenog naziva porekla svađaju vinari i poljoprivrednici. Situacija bi mogla i da eskalira…

Kvart oko pijace Kapani u centru Soluna razvila se u pravu meku za sladokusce. Tu se može naći sve najbolje što grčka kuhinja može da ponudi. Između ostalog i alva – koja jeste došla sa Bliskog Istoka, ali je Grci u međuvremenu smatraju svojim specijalitetom.

Ali i ostale balkanske zemlje alvu tretiraju kao svoj specijalitet. Pa tako i u susednoj Severnoj Makedoniji. Mnogima u Grčkoj to smeta. Pritom se ne radi samo o borbi protiv konkurencije, već o borbi za kulturnu tradiciju. Spor oko imena Makedonije koji je okončan nakon 30 godina Prespanskim sporazumom, ostavio je dubok ponor između dve nacije.

„Oni nemaju pravo da koriste drevni naziv Makedonija na svojim proizvodima“, odlučna je jedna prodavačica u Kapani. Za nju oznaka „makedonski“ znači „grčki“. Osim toga, kaže, žitelji Severne Makedonije dolaze u Grčku da kupe alvu „jer oni ne znaju da je naprave“.

Malo poverenja u politiku

Oko 240 kilometara severnije, u Skoplju se takvim izjavama smeju. „Naravno da i mi ovde proizvodimo alvu“, kaže jedna devojka. I uz osmeh istovremeno priznaje da je „grčka alva ipak malo bolja“. Ali velika svađa se ionako ne vrti oko alve, već oko vina koje je i za jednu i za rugu zelju veoma važan izvozni proizvod.

„Makedonsko vino dolazi iz Makedonije, ne iz Grčke“, odlučna je jedna prodavačica u Skoplju. Ona ima i svoje mišljenje o Prespanskom sporazumu. „Severna Makedonija ne postoji. To nam je nametnuto!“

Iako nisu svi tako radikalni kao ona, ipak, čak i nakon više od godinu dana od potpisivanja Prespanskog sporazuma, građani s obe strane granice još se nisu u potpunosti naviki na novu situaciju. Razlog za to trebalo bi tražiti u dubokom nepoverenju u politiku i političare.

Grčki premijer Aleksis Cipras to je osetio na sopstvenoj koži na prevremenim izborima u julu na kojima je ubedljivo poražen, između ostalog i zbog sporazuma oko imena. Sada i premijer Severne Makedonije oseća da gubi podršku. Zoran Zaev je svoje sugrađane privoleo na sporazum oko imena obećavajući im EU-pasoše. Ali ulazak u Evropsku uniju je na veoma dugačkom štapu.

Padu popularnosti aktuelne vlade doprinosi i skandal oko državne tužiteljke Katice Janeve. Ona je je postavljena kako bi se borila protiv korupcije, a sada i sama sedi u istražnom zatvoru. Mnogi se zato sada pitaju da li je Zaev bio pravi izbor.

Politička ideologija nasuprot poslovne pragmatike

I iz Atine ka Skoplju u međuvremenu stižu oštriji tonovi. Novoizabrani konzervativni premijer Kirijakos Micotakis je početkom septembra na Međunarodnom sajmu u Solunu govorio o problemu označavanja porekla proizvoda i pritom severnogrčki region nazvao „jedinom pravom“ Makedonijom. I prilikom jedinog dosadašnjeg susreta sa Zaevim Micotakis je bio više nego jasan šta misli o sporazumu sa severnim komšijama. „Ja Prespanski sporazum nikada ne bih potpisao, ali ga prihvatam“.

Micotaks zna da mu ništa drugo i ne preostaje. Prespanski sporazum je potpisan i ratifikovali su ga parlamenti obeju država. Sada bi dogovor trebalo implementirati i kada je reč o oznakama geografskog porekla. „Političari su obavili svoj deo posla“, kaže Đorđi Filipov, zamenik predsednika stručnog povereništva koje bi trebalo da trgovinskim komorama pomogne u pronalaženju rešenja za problem oko oznake porekla. U tom telu sede predstavnici obeju država, kao i predstavnici Evropske unije.

„Pozvali smo obe strane da u sledeće tri godine pronađu rešenje. Važno je savladati političke i ideološke barijere“, kaže Filipov. Ne radi se samo o geografskom poreklu, već i o zaštićenim nazivima proizvoda. Ipak, veruje Filipov, poslovni ljudi su deo realnog sveta i možda su mudriji od političara. „Oni će već naći neko rešenje“, zaključuje Filipov.

Konkurencija nakon Prespe

Možda je u pravu. Jer trgovinska razmena između dveju zemalja doživljava procvat. Mnoge prepreke, kada je u pitanju vino, već su prevladane. „Nakon Prespanskog sporazuma, svi proizvođači su promenili etikete na flašama“, kaže Elena Mladenovska Jelenković, direktorka udruženja „Vina iz Makedonije“. Prema dogovoru, obe zemlje smeju da upotrebljavaju pojmove poput „makedonski“ sve dugo dok je na flaši vidljivo istaknuta zemlja porekla.

I na grčkoj strani je uočljiva neka vrsta opuštenog stava po tom pitanju. „Do sada nije bilo problema na tržištu za grčka vina“, kaže Fani Argiropolu iz vinskog podruma „Pieria Eratini“. Na tržištu bi možda moglo da dođe do manjih nesporazuma, ali ona ipak veruje u mehanizme tržišne privrede. „Konkurencija će poboljšati proizvode. A mi u Grčkoj konkurišemo i drugim vinarskim regionima. Zato mislim da bi svaki vinar trebalo da na svoj način bude jedinstven, jer jedino tako može da se bori protiv otežanih i zbunjujućih okolnosti“, zaključuje Fani Argiropolu.


Povezani tekstovi