Srbija živi na lignitu: Gde je još ovaj ugalj bitan? 1Foto M.Pudar/Danas

Rajniše post podseća da je od 1990. Nemačka na prvom mestu u svetu kada je reč o eksploataciji lignita ili „smeđeg uglja“. Pre ponovnog ujedinjenja prednjačila je Istočna Nemačka. Godišnja količina uglja koju iskopa Nemačka konstantna je – između 160 i 180 miliona tona.

Ali Kina je Nemačkoj za petama, napominje autor, jer je u poslednje dve decenije utrostručila količinu iskopanog lignita. Pošto je Nemačka donela odluku da potpuno prestane sa eksploatacijom uglja 2038, sigurno će izgubiti vodeću poziciju.

Trenutno Nemačka ima tri velika rudna područja, rajnsko u kojem iskopava 80 miliona tona godišnje, drugo je u regionu Lužica sa četiri kopa i 60 miliona tona uglja godišnje. Treće područje je južno od Lajpciga koje daje 20 miliona tona lignita godišnje. A četvrto lignitno područje u Donjoj Saksoniji zatvoreno je 2016.

„Širom Nemačke je uništeno 300 sela, a preseljeno 100.000 ljudi radi eksploatacije lignita“, piše u tekstu. Inače se poslednjih dana vode borbe policije i demonstranata u seocetu Licerat, koje treba da padne pred kopom uglja.

Poljska i Češka

„Ako zanemarimo Tursku i Rusiju, koje su delimično evropske zemlje, ali lignit sada eksploatišu isključivo u svojim azijskim delovima, onda je Poljska sa 60 miliona tona uglja godišnje drugi po veličini proizvođač lignita na kontinentu. Dve trećine od te količine otpada na Belhatov, jedan od tri velika površinska kopa. U blizini je istoimena najveća evropska termoelektrana. Drugi po veličini kop Turov je postao poznat 2019. kada je Poljska nastavila sa eksploatacijom lignita uprkos odluci Evropskog suda“, piše Rajniše post.

Autor objašnjava pozadinu poljske svađe sa Evropskom unijom navodeći da se četvrtina struje u Poljskoj proizvodi upotrebom lignita, a na osnovu mrkog uglja Varšava proizvodi skoro polovinu električne energije. U Poljskoj se planira da se svi rudnici zatvore najkasnije 2049.

Češka proizvodi oko 35 odsto potrebne energije na osnovu lignita, te je to, posle atomske energiji, drugi izvor po važnosti. „U Češkoj je liberalno-socijalna manjinska vlada 2020. donela odluku o prestanku eksploatacije uglja 2038., a sledeća vlada, sačinjena od dotadašnjih pet opozicionih partija pomerila je datum čak na 2033. Oko 40 miliona tona uglja se iskopa godišnje u Češkoj.“

Autor navodi podatak da je Most sa 50.000 stanovnika do sada verovatno najveći grad u svetu koji je žrtvovan uglju, a da je tamošnja crkva premeštena na šinama.

Srbija, Bugarska, Rumunija, Grčka

„U Srbiji se godišnje iskopa 37 miliona tona lignita u područjima južno i istočno od Beograda. Postoji i niz manjih kopova u centralnoj Srbiji, ali na njih otpada svega dva odsto od ukupne količine uglja“, nastavlja list.

„Oko 70 odsto električne energije u Srbiji se proizvodi na bazi lignita. Nacionalno-konzervativna vlada je 2021. objavila da želi dugoročno da podigne udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije na 50 odsto, kako bi najkasnije 2050. prekinula eksploataciju lignita.“

„Bugarska proizvodi 45 odsto energije u zemlji na osnovu 30 miliona tona iskopanog lignita godišnje. Lignit se dobija u deset površinskih kopova na jugu i jugoistoku zemlje“, piše dalje diseldorfski list.

Autor napominje da je bugarski parlament pre nekoliko dana velikom većinom doneo odluku o obustavljanju eksploatacije uglja 2038. Time je parlament odustao od prvobitnog termina 2026. jer bi to značilo nedovoljnu energetsku bezbednost i gubitak hiljada radnih mesta. Autor teksta napominje da politička nestabilnost u Bugarskoj, gde od 2021. ne postoji stabilna parlamentarna većina, ne pogoduje formiranju dugoročne energetske politike.

„Oko 24 miliona tona lignita godišnje se iskopa u Rumuniji, a to pokriva oko 20 odsto energetskih potreba zemlje“, navodi se u tekstu i dodaje se da je retko gde rudarstvo tako rascepkano kao u Rumuniji, jer se lignit dobija na 30 manjih kopova širom zemlje.

Rumunija je prema navodima iz teksta 2021. odlučila da prestane sa eksploatacijom uglja 2032. „To bi trebalo kompenzovati obnovljivim izvorima energije i nuklearnom energijom, koja je već sada, posle energije vode, drugi najvažniji izvor energije.“

Grčka je prvobitno nameravala da prekine upotrebu uglja 2028. Ali sada je doneta odluka da to bude već 2025. Trenutno skoro pola energije Grčka dobija iz lignita. Planira se da se na mestima površinskih kopova naprave solarni parkovi.

Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija

„Bosna i Hercegovina proizvodi 14 miliona tona lignita godišnje – time je količina izvađenog lignita za jednu deceniju skoro udvostručena. Značaj uglja kao energenta je velik, on pored vodene snage, pokriva polovinu energetske potrebe zemlje“, piše dalje u tekstu.

Dodaje se da bi do 2050. trebalo da se završi sa eksploatacijom uglja. Izgradnja obnovljivih izvora energije, kao i modernizacija postojećih hidroelektrana otežani su političkim okolnostima, pošto dve sastavne republike slede različite energetske ciljeve.

„Smatra se da na području Kosova postoje najveće rezerve lignita na svetu, kojima bi Kosovo moglo decenijama da snabdeva i sebe i susedne zemlje. Trenutno se na Kosovu iskopa sedam miliona tona lignita godišnje, koji skoro sam snabdeva strujom dva miliona stanovnika, mada energetske potrebe jedva da mogu biti pokrivene, pa se planira proširenje termoelektrane u Obiliću“, dodaje list.

„Na osnovu značaja koju lignit ima za dobijanje energije na Kosovu, ne može ni da se pomisli na prestanak eksploatacije uglja. Siromašna zemlja je za prelazak na druge izvore energije upućena na investicije iz inostranstva. A one su otežane kroz trajni sukob sa Srbijom, koja još uvek posmatra Kosovo kao svoju teritoriju.“

U tekstu se navodi da Severna Makedonija pokriva čak 80 odsto potreba za energijom na bazi lignita, pa bi svako smanjivanje tog procenta značilo i sve veći uvoz energije. „Zemlja je, međutim, kako kandidat za prijem u EU, dužna da usmeri buduću energetsku politiku prema prestanku korišćenja uglja.“

Autor navodi da otvaranje solarnog parka na jednom bivšem površinskom kopu u Severnoj Makedoniji zapravo ima simbolično značenje.

Od Mađarska do Španije – Crna Gora vodi

Iz teksta se saznaje da je planirano da poslednje termoelektrane budu ugašene u Mađarskoj već 2025. Godišnja proizvodnja iznosi osam miliona tona lignita. Mađarska pola energije dobija iz nuklearnih elektrana, a planirano je sve intenzivnije korišćenje energije Sunca i vetra.

Slovenija proizvodi tri miliona tona lignita godišnje za jednu termoelektranu kod Velenja, a vlada je donela odluku da se prekine sa eksploatacijom lignita 2033. Nedostajuća energija će biti nadoknađena atomskom energijom i energijom iz obnovljivih izvora. Problem u Sloveniji je – zaštita prirode jer „40 odsto zemljišta je zaštićeno i ne može se koristiti ni za solarne parkove ni za vetroparkove“.

Autor navodi primer Crne Gore gde postoji jedna jedina termoelektrana na lignit koja pokriva 45 odsto energetskih potreba zemlje. „Sa 33 odsto sledi iza toga miks obnovljivih energija, čime Crna Gora zauzima prvo mesto u Evropi.“

Autor navodi i primer Slovačke koja je siromašna sirovinama i pokušaće da izgradi mešavinu atomske i obnovljive energije, ali i Albanije koja je prestala sa eksploatacijom lignita, a ionako je vadila manju količinu.

„Španija je od 2018. sprovela izuzetno brz prestanak korišćenja uglja i ponovo dovela u prirodno stanje svoje površinske kopove. Austrija je 2020. ugasila svoju poslednju termoelektranu, još 2007. je zatvorila svoje poslednje nalazište lignita.“


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.