Špigel o nemačkom čoveku na Andrićevom vencu: Glavni cilj je očito srpski litijum

U avgustu 2020. su tadašnji nemački ministar privrede Peter Altmajer i predsednik Srbije Aleksandar Vučić imali video-poziv. U toku je bila pandemija.

Pred ekranima su potpisali dokument o partnerstvu o „industrijskoj strategiji“ Srbije u skladu sa green dealom Evropske unije.

„Formulacija zvuči kao da je reč o zaštiti klime, o prijateljskoj razvojnoj pomoći evropskim susedima. Tako Nemačka voli da se predstavlja spoljnopolitički“, piše nedeljnik Špigel, pa iznosi ocenu da Vučić razgrađuje demokratiju i medijske slobode, te guši pravosuđe.

„Zapravo se iza sporazuma kriju hladni interesi. Reč je o prednostima za nemačku industriju kako bi se dobio pristup jednom od najvećih nalazišta litijuma u Evropi i postalo nezavisno od Kine“, piše magazin.

Špigel, u saradnji s BIRN-om, otkriva da je u pripremnog brifingu za Altmajera za taj sastanak pisalo da će nemačke interese sprovesti „jedan Vama poznati nemački ekspert“.

U pitanju je Jerg Heskens (49), „izvesno jedini savetnik nekog predsednika kojeg nemačka Vlada plaća u inostranstvu“. U ugovoru tačno piše da Heskens dobija „kancelariju i opremu“ na Andrićevom vencu, te da mu tamo „osoblje“ mora biti na raspolaganju.

Cilj je – litijum

U dokumentima nemačkog Ministarstva privrede su i izveštaji o tome kako se Heskens snalazi u Beogradu. Već u prvom piše da „svakodnevno“ savetuje Vučića, a nedeljno se čuje sa Berlinom.

Predsedništvo u Beogradu je „one-stop shop“ za nemačke firme u Srbiji, ocenjuju u berlinskom Ministarstvu privrede. U prevodu – tamo se završavaju svi poslovi.

Veliki cilj je, piše Špigel, litijum iz doline Jadra. Partnerstvo kreće uspešno – dobavljači auto-industrije Leoni, Brose, Kontinental i Bojsen otvaraju oko četiri hiljade radnih mesta u Srbiji koja „mami subvencijama, oslobađanjem od carina i jeftinom radnom snagom sa medijalnom platom od 780 evra mesečno“.

„To je veliki uspeh za savetnika Heskensa koji sve organizuje i koordinira. A Vučić je u to vreme na svim svečanim otvaranjima nemačkih fabrika“, piše nedeljnik.

To „partnerstvo“ je vrlo povoljno za Nemačku koja godišnje na Heskensovu platu i druge troškove daje svega 210.000 evra. „A za to dobija neprocenjivu blizinu jednom stranom predsedniku.“

„Švaba“ i „divlji Srbin“

Heskens je tu mnogo duže. Još 2009. je postao savetnik Nemačkog društva za međunarodnu saradnju u Subotici, pa onda pri Ministarstvu ekonomije u Beogradu.

Ni Vučić ni Heskens nisu odgovorili novinarima na upit. Ne zna se kako su se upoznali, ali Heskens je uz Vučića barem otkako je on postao premijer 2014. godine.

Uslediće otvoreno interesovanje Nemačke za litijum i tokom mandata Angele Merkel i kasnijeg kancelara Olafa Šolca.

U internom dokumentu Ministarstva privrede se 2022. navodi: „Kancleramt je na stručnom nivou zamolio da se trenutno bude uzdržano oko teme litijuma.“ U Srbiji su naime protesti zbog namere da se kopa litijum, a idu izbori.

Iako su protesti protiv Rio Tinta na površini uspešni, odmah posle izbora u Berlinu beleže da je Vučić spreman da nastavi projekat „uprkos sumnjama srpskog stanovništva“.

U međuvremenu Heskens dobija produžetak ugovora i rada u Beogradu za račun Nemačke. Taj produžetak potpisuje zeleni ministar ekonomije Robert Habek, iako se Zeleni zvanično zalažu za „spoljnu politiku zasnovanu na vrednostima“.

„U međuvremenu predsednik i njegov savetnik deluju kao stari bračni par“, piše Špigel, podsećajući na Vučićevu izjavu da Heskensa zove „moj Švaba“, a ovaj njega „moj divlji Srbin“.

Heskens je, piše Špigel, i u javnosti branio Vučića i njegovu ekonomsku politiku i projekat Beograda na vodi – gde i sam ima stan.

Ništa od Jadra

No, nastavlja magazin, projekat Jadar ne uspeva ponovo da se pokrene jer su protesti sve žešći, a na njih dolazi i pad nadstrešnice u Novom Sadu. „Bes demonstranata usmeren je i protiv Nemačke i EU“, beleži Špigel.

Rio Tinto od Nemačke traži pomoć u „dijalogu sa stanovništvom“, pa nemačkom Ministarstvo za razvoj izdvaja 4,9 miliona evra. U dokumentima se, piše Špigel, navodi da je „smisleno“ bilo jedno putovanje srpskih novinara u Nemačku.

Na kraju, od svega još nema ništa. Rio Tinto je stavio projekat na led u novembru 2025. godine. „Da li je Vučiću stvar postala previše vrela?“, pita se Špigel i izveštava o aktuelnoj situaciji u Srbiji i predstojećim izborima.

S druge strane, nemačka ambasadorka u Beogradu se na leto 2025. interno žali na „netačne optužbe“ – verovatno u medijima bliskim vlastima – da Nemačka podržava proteste. Navodi da ne uspeva da dobije sastanak sa premijerom Đurom Macutom.

„Heskens nema takve probleme“, piše dalje Špigel. On radi dalje – nemačke firme u Srbiji obezbeđuju 80.000 radnih mesta, obim trgovinske razmene je prevalio deset milijardi evra. „Ali po pitanju litijuma je čak i savetnik predsednika nemoćan.“

Magazin ocenjuje da Vučić po pitanju litijuma „namiguje“ ka SAD i Kini, tražeći nove partnere i kritikujući „diktat“ iz EU. Zato naredni izbori u Srbiji stavljaju Berlin pred dilemu:

„Kako bi imala još jednu šansu za litijum iz Jadra, (vlada u Berlinu) bi morala da se nada da će autokrata Vučić ostati na vlasti. Srpska opozicija želi da zabrani kopanje litijuma u celoj zemlji“, zaključuje Špigel.

*Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.