Šta je „Inicijativa tri mora“ kojoj su se pridružile Crna Gora i Albanija?

„Inicijativu tri mora“ čine 14 zemalja Baltičkog, Jadranskog i Crnog mora a 2015. su je zajedno pokrenule Poljska i Hrvatska.Tada su poljski predsednik Andrzej Duda i tadašnja hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović objavili „rađenje“ nove inicijative, koja je izvorno kao infrastrukturni projekt trebala da (o)jača saradnju zemlja istočne i srednje Evrope.

Prvi susret na vrhu Inicijative tri mora održan je 2016. u Dubrovniku.

To je međunarodna ekonomska i politička inicijativa, koju čine Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Grčka, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Albanija i Crna Gora.

Cilj ove Inicijative je saradnja u oblastima energetike, logistike, transporta, ali i IT-a kao i telekomunikacije u centralnoj Evropi.

Najvažniji dokumenti su deklaracije iz Dubrovnika (2016.), Varšave (2017.), Bukurešta (2018.) i Ljubljane (2019.) U deklaraciji potpisanoj u Bukureštu 2018. godine tri glavna cilja bila su jačanje ekonomskog razvoja, jačanje političke stabilnosti EU i obogaćivanje transatlantskih veza.

Inače, na samit u Varšavu je 2017. došao tadašnji predsednik SAD i sada aktuelni Donald Tramp. Zajedno sa Japanom, Nemačkom, Evropskom unijom (EU) strateški partner te grupe je i SAD.

Trenutno Inicijativa tri mora ima 143 projekta saobraćajne, energetske i digitalne infrastrukture medju kojima su prioritetni gasni interkonektor sa Litvanijom i Slovačkom, put Via Karpatija i železnički koridor Baltik – Jadran.

Najvažnije energetske projekte, kao što su terminali za tečni gas u Hrvatskoj i Poljskoj finansirala je EU.

Kako se finansira inicijativa?

Utemeljen je investicijski fond iz kojeg bi trebalo da se finansiraju zajednički projekti, piše Al Džazira.

U fondu ne učestvuju direktno države, nego njihove razvojne banke.