Kako Trampovi pregovarači Vitkof i Kušner vide svet?

Specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner, zet predsednika, zaduženi su za rešavanje nekih od najtežih svetskih sukoba. Čak i dok se rat protiv Irana širi, predsednik insistira da su njegove vodeće diplomate najbolji ljudi za taj zadatak.

„Mislim da rade sjajan posao“, rekao je predsednik Donald Tramp za Politico u kratkom telefonskom intervjuu u petak. „Takve ljude ne možete tek tako zaposliti“.

Neobična situacija u kojoj dvojica ljudi vode pregovore sa Iranom, Izraelom i Hamasom, kao i između Ukrajine i Rusije – ponekad sve to u jednom popodnevu – pokazuje kako Trampova administracija veruje da treba sklapati mirovne sporazume.

Ona diplomatiju posmatra poput poslovanja sa nekretninama, gde je potreban poslovni način razmišljanja i mali tim koji radi na sklapanju velikog „razvojnog“ dogovora, rekla su dvojica zvaničnika administracije koji su želeli da ostanu anonimni dok objašnjavaju kako predsednikovi najbliži saradnici gledaju na svoju misiju, piše Politico.

A ako pregovori sa jednom stranom propadnu, kao što se dogodilo sa Teheranom, taj neuspeh se koristi kao poluga za sklapanje drugog sporazuma.

Tramp je u petak učinio upravo to, sugerišući da bi rat sa Iranom mogao biti podsticaj za značajno postignuće Kušnera iz njegovog prvog mandata – Abrahamovi sporazumi koji su normalizovali diplomatske odnose između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, Sudana i Maroka.

„Mnogo zemalja će se pridružiti Abrahamovim sporazumima“, rekao je Tramp. „Sada kada je Iran oslabljen, jer znate da je to uvek bio strah u vezi s tim“.

Proširenje Abrahamovih sporazuma na još država dugo je bio cilj predsednika kako bi se postigla veća regionalna stabilnost i mir na Bliskom istoku.

Trampov optimizam dolazi dok kritičari optužuju predsednika da polaže previše poverenja u nedovoljno ubedljive ljude.

Iako su Kušner i Vitkof – investitor u nekretnine iz Njujorka i Majamija – često hvaljeni zbog uloge u sporazumu koji je doveo do oslobađanja izraelskih talaca, prekid vatre koji su posredovali i dalje je krh, a Hamas i dalje ima uticaj u Gazi.

Pregovori o okončanju rata u Ukrajini nisu doveli do primirja, a pokušaji da se Iran ubedi da odustane od programa obogaćivanja uranijuma bili su neuspešni.

Ovakav ubrzan tempo stvara „rizik od preopterećenja“, rekao je bivši pregovarač američkog Stejt departmenta Aaron Dejvid Miler, koji je služio i u republikanskim i u demokratskim administracijama.

Količina detalja potrebnih za vođenje tri pregovaračka procesa istovremeno prevelika je za dvojicu biznismena, a postoji i rizik da vodeći pregovarači administracije nemaju dovoljno razumevanja istorije i psihologije – „što je presudno za razumevanje kako učesnici ovih sukoba zapravo posmatraju situaciju“, rekao je Miler.

Združeni sveobuhvatni plan akcije, sporazum o iranskom nuklearnom programu koji je administracija Baraka Obama ispregovarala, a koji je Donald Tramp često kritikovao, imao je 159 stranica i pregovaran je dve godine.

Ali Trampovo samopouzdanje ostaje nepokolebljivo. „Nemaju oni previše toga“, rekao je. „Zapravo imaju – da budem iskren – imaju kapacitet za više“.

Ideja da se istovremeno radi na tri sporazuma sa samo dvojicom ljudi na čelu bez presedana je. Trampova upotreba „izaslanika za mir“ takođe prevazilazi uobičajenu praksu, jer lično bira svoje glavne pregovarače bez potvrde Kongresa.

Administracija tvrdi da mali tim koji se bavi više kriznih žarišta širom sveta ima veće šanse za uspeh nego veliki broj diplomata i eksperata koji se bave različitim regionalnim sukobima.

Oni visoku diplomatiju porede sa projektima u oblasti nekretnina, kakvima se porodica Tramp dugo bavila.

Stiv Vitkof i Džared Kušner drže svoje timove malim kada pregovaraju o velikim poslovnim ugovorima i na sličan način pristupaju međunarodnoj sceni. Jedan zvaničnik administracije napomenuo je da poslovi sa nekretninama počinju na vrhu, sa malim brojem ljudi koji imaju viziju.

„Posle toga dolaze operativni menadžeri i koordinacija sa inženjerima, arhitektama i drugima“, rekao je taj zvaničnik. „Mislim da smo veoma dobri u razumevanju komplikovanih aspekata jednog dogovora. Razgovaramo o njima, suočavamo se s njima, a zatim smišljamo kako ćemo ih rešiti“.

Globalni pregovori, poput razvojnih projekata, imaju „slične ritmove transakcija“, rekao je drugi zvaničnik administracije.

„Neki od ovih sukoba kreću se na sličan način“, rekao je prvi zvaničnik, dodajući da „plan igre“ dobija input od Trampa, državnog sekretara Marka Rubija, direktora CIA Džona Retklifa i šefice kabineta Suzi Vajls. Postoji i radna saradnja sa potpredsednikom Džej Di Vensom, ministrom odbrane Pit Hegsetom i predsednikom Združenog štaba Den Kejnom.

„Ljudi nas pitaju: ‘Kako možete imati tako mali tim?’ Pa, početna faza donošenja odluka o strategiji ne zahteva veliku grupu“, rekao je prvi zvaničnik.

Pristup „jedno rešenje za sve“ koji koriste Vitkof i Kušner bio je najvidljiviji prošlog meseca u Ženevi, kada su se njih dvojica istog dana sastali sa Ukrajincima, Rusima i Irancima, pokušavajući da obezbede odvojene sporazume za okončanje četvorogodišnjeg rata u Ukrajini i zaustavljanje iranskog nuklearnog programa.

Prema rečima drugog zvaničnika administracije, sa Irancima su razgovarali od 9 do 12.30, sa Ukrajincima od 13 do 17.30, a potom su razgovarali sa Rusima. Nakon toga usledila je večera sa Ukrajincima i regionalnim partnerima, uključujući Nemačku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Italiju i Švajcarsku. Posle večere usledio je još jedan sastanak sa Rusima od 21.30 do 23 sata.

Vitkof i Kušner „pokušali su da pristupe koji su funkcionisali (u Gazi) primene i na druge sukobe. Naravno, morali su da ih prilagode ličnostima i dinamici“, rekao je drugi zvaničnik administracije.

Države i akteri mogu biti različiti, ali je osnovna ideja ista – da je sve to slično poslovnom dogovoru.

Takav poslovni pristup ne dopada se svima, posebno onima koji su navikli na tradicionalnu diplomatiju sa stručnjacima i ustaljenim administrativnim kanalima.

„Poslovni način razmišljanja može biti poželjan u diplomatskim pregovorima – trezven, bez besmislica, usmeren na rezultate“, rekao je jedan zvaničnik Stejt departmenta iz prvog mandata Donalda Trampa, koji je želeo da ostane anoniman.

„Ali to bi trebalo da znači i razumevanje s kim poslujete. Poslovno iskustvo nije zamena za razumevanje regiona, islama i interesa Hamasa i Irana onako kako ih oni sami vide“.

Dvojica zvaničnika administracije tvrde da mali tim smanjuje rizik od štetnih curenja informacija i odbacuju tvrdnju da Vitkof i Kušner ne koriste stručnjake. Osoblje Saveta za nacionalnu bezbednost radilo je na pregovorima između Izraela i Hamasa, dok su zvaničnici Stejt departmenta uključeni u pregovore oko rata između Rusije i Ukrajine.

„Uvek se konsultujemo sa Rubiom i njegovim timom, kao i sa zamenikom savetnika za nacionalnu bezbednost Robertom Gabrijelom o tome koji je pravi tim u vladi da podrži ove napore“, rekao je drugi zvaničnik administracije.

Za pregovore sa Iranom, Vitkof i Kušner su se konsultovali sa stručnjacima za nuklearnu energiju iz CIA, Pentagona i Stejt departmenta, rekao je prvi zvaničnik.

Ali u nekim trenucima to su samo dvojica Trampovih bliskih prijatelja koji „sede za tastaturom nekoliko sati“ i pišu poverljive dokumente, poput mirovnog plana od 20 tačaka za Izrael i Gazu, rekao je drugi zvaničnik.

„Njihova glavna prednost, koja je neophodna ali ne i dovoljna, jeste njihov odnos sa predsednikom, a kao posledica toga i njihova sposobnost da prevaziđu sve birokratske prepreke koje postavljaju naši partneri“, rekao je Aaron David Miler, sada viši saradnik u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir.

Jedan zvaničnik administracije Džo Bajdena, koji je takođe želeo da ostane anoniman, složio se da Kušner i Vitkof imaju prednost jer svi znaju da spadaju među retke ljude koje Tramp zaista sluša.

Savremena geopolitička scena bolje reaguje na pregovarače koji imaju bliske veze sa predsednikom i koji mogu da razmišljaju izvan ustaljenih okvira, rekao je taj izvor, nego na čisto „školsko“ stručnjačko znanje o nekoj temi – koje se uvek može dobiti od eksperata koji rade za njih.

Administracija tvrdi da su Vitkof i Kušner postigli više uspeha nego što im se priznaje – posebno kada je reč o Gazi. Prošle nedelje je takođe obavljena velika razmena zarobljenika između Rusije i Ukrajine, za koju je Vitkof rekao da je rezultat njihovih dugotrajnih diplomatskih napora.

Kada je reč o Iranu, administracija navodi da Teheran jednostavno nije želeo da pregovara.

„Rekli su:’Imamo neotuđivo pravo na obogaćivanje uranijuma'“, rekao je Vitkof u subotu uveče u avionu Air Force One. „Hvalili su se da imaju gorivo obogaćeno na 60 odsto, dovoljno za 11 bombi. Rekli su meni i Džaredu: ‘Nećemo vam diplomatski dati ono što uzmete vojno'“.

Kada je reč o Ukrajini, zvaničnici tvrde da je proboj samo pitanje vremena, a ne toga da li će se uopšte dogoditi, jer nepredvidivi događaji mogu postati prelomni trenutak za postizanje sporazuma.

„Ove stvari su veoma promenljive. Situacija se stalno menja“, rekao je prvi zvaničnik, objašnjavajući da je „prelomni trenutak“ u pregovorima između Izraela i Hamasa bio izraelski napad na Katar – nešto što SAD nisu planirale niti odobrile.

To im daje veru da postoji šansa, makar i mala, da se nešto slično dogodi i u odnosima Rusije i Ukrajine i natera Vladimira Putina ili Volodimira Zelenskog da promene svoju političku računicu.