Strah od rata u EU: Tramp igra poker, Iranci šah

„Tramp igra poker, a Iranci šah“, smatra komentator španskog lista Periodiko, koji navodi da je naredba američkog predsednika da se likvidira jedan od najmoćnijih ljudi u Iranu general Kasem Sulejmani bila kao u pokeru „udarac izveden sticajem okolnosti, a ne potez duže i pažljivo planiran“, dok Teheran sad „šahovski“ osmišljeno sprema odmazdu.

Britanski list Fajnenšel tajms kaže ono što jako brine i EU, isto kao i Rusiju, Kinu i ceo svet, a to je da je „Trampov ‘odbrambeni’ udar grunuo bez razrađene strategije“.

Pravi „trust mozgova“, grupe analitičara, u italijanskom listu Republika zaključio je da su mnoge svetske sile osetile da su i same ugrožene, Evropa jako teško može bitnije uticati, dok bi „(ruski predsednik Vladimir) Putin hteo da bude smirujući posrednik, a Kina više misli na poslove i, uz poziv da se izbegne zaoštravanje, ima na umu ključnu nagodbu o trgovini s Vašingtonom“.

Mediji i zvaničnici u EU su predočili da je kovitlac pretnji, osvete i odmazde teško zaustaviti jer Teheran govori da će vojno udariti na američke ciljeve, dok Tramp uzvraća da će u tom slučaju Amerika brzo i odlučno uzvratiti teškim udarcem na 52 cilja u Iranu.

Iranska revolucionarna garda je poručila da su na njenom nišanu „pored Tel Aviva još 35 američkih ciljeva u regionu… uključujući Ormuski moreuz kojim prolaze desetine američkih vojnih brodova“, što bi bio težak udarac za svetsku proizvodnju i dotur nafte.

Ipak komentator lista italijanskih poslovnih krugova „Il sole 24 ore“ je uveren da „postoje dva ključna elementa koji su rat Amerike i Irana sprečavali i pre ubistva Sulejmanija, a to je da Tramp ne želi rat u izbornoj godini, dok Iran za sukob takvih razmena nema para“…

Jer, iranska privreda je teško pogođena američkim sankcijama zbog kojih je pretrpela gubitke od preko 200 milijardi dolara, što je izazvalo i socijalnu krizu i velike demonstracije koje su iranske vlasti ugušile u krvi.

Evropska unija je uložila veliku energiju da očuva medjunarodni sporazum kojim se Iran obavezao da neće proizvesti nuklearno oružje, što sada praktično gubi svaku osnovu, iako je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel telefonom od šefa iranske diplomatije Mohamada Džavada Zarifa upravo to tražio i naglasio da rat svima nanosi ogromnu štetu i smrt.

Borel je ponudio sve moguće usluge EU da se zaustavi dalje zaoštravanje sukoba Irana i Teherana i pozvao Zarifa da dodje u Brisel da o tome razgovara s čelnicima Unije.

Istovremeno je Dominik Rab, šef diplomatije Velike Britanije, ključnog američkog saveznika, izjavio da će s američkim kolegom Majkom Pompeom razgovarati o krizi, i mada je rekao da je Vašington imao pravo na odbranu, predočio je da bi „pravu korist od sukoba imali teroristi i tzv. Islamska država“.

Ministri inostranih poslova Francuske, Nemačke i Kine su razgovarali o zajedničkoj inicijativi da se spreči ratni požar, ali jedino što su javno poručili jeste da se „zaoštravanje mora preduprediti“.

U velikom kovitlacu krize se našao i dosad potpuno nestabilni Irak, gde stalno tinja sukob ne samo izmedju sunitskog življa, već i proiranskih šiita i šiita koji su protiv velikog dosadašnjeg upliva Irana u toj zemlji.

Ali američki udar i ubistvo Solejmanija i jednog proiranskog šiitskog iračkog vodje su do usijanja zaoštrili zahteve šiitskih proiranskih snaga da se iz Iraka izbace 5.200 američkih vojnika.

Paradoks cele situacije jeste da kurdska manjina i suniti ipak nastoje da se sačuva prisustvo američkih trupa da bi se osujetio sve veći uticaj Irana u Iraku.

Mediji u Zapadnoj Evropi su preneli i izjavu šefa Spoljnopolitičkog odbora ruskog senata Konstantina Kosačova da ubistvo Solejmanija liči na osvetu zbog napada na američku ambasadu u Bagdadu.

Kosačov je dodao da je velika pretnja da sve to krene u nove sukobe SAD i Irana i šiita u Iraku, uz napomenu da bi „voleo da greši, jer je ratove lako pokrenuti, ali teško zaustaviti“.