Prvostepena presuda u slučaju pokušaja terorizma na dan parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016. četrnaestočlanoj grupi predvođenoj dvojicom ruskih državljana biće doneta sutra nakon godinu i po dana suđenja.
Grupa ruskih i srpskih državljana, zajedno sa liderima crnogorskog opozicionog Demokratskog fronta (DF) Andrijom Mandićem i Milanom Kneževićem tereti se da je u noći poslednjih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, 16. oktobra 2016. godine, planirala upad u Skupštinu, hapšenje ili likvidaciju tadašnjeg premijera Mila Đukanovića i nasilnu smenu vlasti, s ciljem da se Crna Gora spreči da uđe u NATO.
Tužilaštvo je tražilo osuđujuću presudu za čitavu grupu, dok optuženi negiraju postojanje plana nasilne smene vlasti i ocenjuju da je reč o „politički montiranom procesu“.
Kao organizatori su označeni ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov, za koje Tužilaštvo tvrdi da su ageneti ruske obaveštajne službe GRU, i kojima je suđeno u odsustvu. Oni su u junu prošle godine saslušani u Rusiji na zahtev crnogorskih pravosudnih vlasti i odbacili bilo kakvu umešanost u pokušaj terorizma.
Tužilaštvo je za njih zatražilo maksimalne kazne. Za krivična dela za koja se terete je propisana kazna od najmanje pet godina zatvora do maksimalne kazne, koja po crnogorskim zakonima iznosi 40 godina.
Optužnicom su obuhvaćena i devetorica srpskih državljana, lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević i vozač DF Mihailo Čađenović.
Tužilaštvo čelnike opozcionog DF za razliku od optuženih Rusa ne tereti za terorizam u pokušaju, već za organizovanje kriminalne organizacije koja je pripremala osujećenu zaveru.
Za jednog od lidera DF Milana Kneževića Tužilaštvo je predložilo blažu kaznu jer je njegovo učešće bilo ideološke prirode i nije stekao nikakvu materijalnu korist.
Stroža kazna se traži za drugog lidera DF Andriju Mandića i vozača Mihaila Čađenovića.
Za krivična dela koja im se stavljaju na teret zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina. Po Zakoniku o krivičnom postupku, njima nakon izricanja prvostepene presude, dakle pre pravosnažnosti, može ali i ne mora biti izrečen pritvor. Oni se brane sa slobode.
Mandić i Knežević tvrde od početka da je reč o montiranom političkom procesu usmerenom protiv Srba u Crnoj Gori a sa ciljem „rušenja“ Fronta, te da ne poznaju nikog od optuženih.
Optuženi su i srpski državljani Miloš Jovanović, Nemanja Ristić, Predrag Bogićević, Bratislav Dikić, Kristina Hristić, Milan Dušić, Dragan Maksić i Srboljub Đorđević. Srbija je odbila izručenje Ristića i Bogićevića i njima se sudi u odsustvu.
Protiv prevodioca DF Ananija Nikića vodi se poseban postupak dok se Branki Milić sudi u odsustvu.
Ona je u novembru samoinicijativno napustila suđenje nezadovoljna nalazom veštaka koji je procenjivao njeno zdravstveno stanje i odlukom Suda da odbije njegovo izuzeće i utočište našla u ambasadi Srbije u Podgorici, gde se još nalazi. Za nju je Tužilaštvo takodje tražilo maksimalnu kaznu.
Devet srpskih državljana odmah se nagodilo sa Tužilaštvom i priznalo učešće u pokušaju terorizma. Dvojica su postali svedoci–saradnici. Krunski svedok Tužilaštva bio je Saša Sinđelić koji je kao organizatore označio Šišmakova i Popova, koji su, preko njega, pokušali da dostave oružje DF-u.
Drugi svedok-saradnik, Mirko Velimirović, penzionisani pripadnik MUP Srbije, tvrdio je da je bio zadužen da dopremi to oružje ali se predomislio i bacio ga u jezero na severu Kosova. Nakon toga je došao u Crnu Goru i sve ispričao crnogorskim istražiteljima i na taj način im pomogao da otkriju celu akciju.
Specijalni tužilac Saša Čađenović je u završnim rečima kazao da ostaje pri optužnici kao i da je dokazano da je kriminalna organizacija funkcionisala po tačno određenim pravilima unutrašnje kontrole i discipline.
Iz DF je par dana uoči izricanja presude saopšteno da osuđujuća presuda liderima Fronta može „nepovratno destabilizovati Crnu Goru“ i da su mogući etnički konflikti.
Premijer Duško Marković rekao je juče u Budvi da veruje u političku i ličnu zrelost političkih lidera DF i da nije zabrinut u vezi sa nagoveštajima događaja koji će uslediti nakon objavljivanja sudske odluke i procesu za pokušaj terorizma. On je rekao i da nije podignut nivo pripravnosti određenih državnih službi i zaštite najviših državnih ličnosti jer, kako je naveo, nemaju procenu da se u Crnoj Gori može desiti bilo kakva nestabilnost.
Suđenje je prvi put u Crnoj Gori prenošeno direktno na televiziji a u Crnoj Gori se često čuje da je reč o „suđenju veka“. Presuda će biti izrečena sutra u 9 sati u Višem sudu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
