magdalena andersonFoto: EPA-EFE/PONTUS LUNDAHL

Švedska premijerka Magdalena Anderson, iz Socijaldemokratske stranke, ističe da se zemlja nalazi u “ključnom trenutku” dok se priprema za predstojeće, najkritičnije izbore u poslednje vreme, na kojima bi desničarski populisti sa neonacističkim korenima mogli da postanu druga najveća stranka.

Anderson, koja je preuzela funkciju od Stefana Levena i u novembru postala prva žena premijer u Švedskoj, je u intervjuu koji je dala za Gardijan za vreme kampanje u blizini Stokholma upozorila da bi “posledice bile znatne” ako desničarske stranke pobede na glasanju na izborima u nedelju.

Kako je objasnila, ako bi Švedske demokrate osvojile dtugo mesto na izborima, to bi moglo da dovede do njihove koalicije sa Umerenima, strankom desnog centra koja podržava populiste.

“Postoje desničarske populističke stranke u mnogim evropskim zemljama, ali Švedske demokrate imaju duboke korene u neonacističkim i drugim rasističkim organizacijama u Švedskoj”, izjavila je Anderson.

“Prošle nedelje jedan zaposleni u njihovom centralnom sedištu je pozvao druge zaposlene da proslave nacističku inveziju Poljske tokom Drugog svetskog rata. To nije nalik drugim strankama”, ističe ona.

“Ako bi takva stranka imala pravo da učestvuje u odlukama vlade to bi dovelo do velikih promena i imalo bi velikog uticaja na Švedsku”, dodaje.

Iako Anderson insistira na tome da su većina onih koji glasaju za Švedske demokrate “pristojni ljudi” koji su razočarani statusom kvo, ona naglašava da postoji “unutrašnji krug” ljudi, uključujući i članove parlamenta, “koji se ponašaju i imaju ideje koje su veoma daleko od onoga za šta se zalaže najveći deo švedskih građana”.

Izbori se održavaju u vreme previranja u Švedskoj, uz sve veće neprijateljstvo Rusije dok se zemlja priprema za ulazak u NATO, energetsku krizu širom Evrope i porast nasilja na ulicama.

Prema policijskim statistikama, od početka ove godine je zabeleženo 273 slučaja pucanja iz vatrenog oružja, od kojih su 47 bili smrtonosni.

Osim toga, pandemija je dovela do velikih nejednakosti u uslovima života imigranata i izbeglica.

Iako Anderson kaže da ne smatra da Rusija predstavlja “direktnu vojnu pretnju”, ona dodaje: “Veoma je važno što imamo bezbednosne garancije koje smo dobili od Velike Britanije, Sjedinjenih Država, Francuske, Nemačke i mnogih drugih zemalja tokom naše aplikacije za NATO”.

“Veoma smo zahvalni, to nam mnogo znači”, dodaje ona.

Pozivajući Evropu da postane manje zavisna od ruskog gasa, Anderson kaže da bi cene gasa i električne energije trebalo da budu “razdvojene”.

“Svi smo pogođeni energetskim ratom koji Putin vodi protiv Evrope pomoću smanjenja isporuke ruskog gasa. Lekcija koju treba da naučimo je da, na duže staze, ne smemo više da budemo toliko zavisni od ruskog gasa, a u kratkoročnom pogledu moramo da u Evropskom uniji razdvojimo cene gasa i cene električne energije, to je apsolutno neophodno”, kaže Anderson.

Kada je upitana zašto želi da nastavi da radi svoj posao sad kada su izazovi – kako u zemlji tako i u inostranstvu – tako veliki, Anderson je rekla da želi da “pomogne zemlji u teškim vremenima”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.