Tajvan traži međunarodnu pomoć protiv „agresije Kine“

On je ovo izjavio pred dolazak američkog zamenika sekretara za ekonomska pitanja Kita Krača sa delegacijom u dvodnevnu posetu Tajvanu.

Kako prenosi Gardijan, kineski državni mediji su naveli da Tajvan „uništava strateške manevarske mogućnosti Kine stavljajući se u potpunosti na stranu Sjedinjenih Država“, čime je povećan rizik od vojnog konflikta, kao i da je povezanost sa Tajvanom „najveća promena u statusu kvo“ i rastući izvor tenzija.

Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da smatra da će poseta „produbiti prijateljstvo i ojačati odnose između partnera koji slično razmišljaju“.

Vuovi komentari su odjek ranijih poziva predsednice Cai Ing Ven na koaliciju zemalja koja bi se suprotstavila „autoritarnoj agresiji“ Kine koja pojačava vojni i ekonomski pritisak u regionu.

U medijima su se pojavili izveštaji o nezapamćenoj prodaji američkog oružja Tajvanu, uključujući mine, krstareće rakete i dronove, veče pred Kračovu posetu.

Vu je za TV France 24 rekao da je Tajvan „na prvoj liniji fronta braneći demokratiju od preuzimanja od strane komunističke Kine“ i da mu je neophodna pomoć.

„Tokom poslednjih nekoliko godina veoma smo se trudili da poboljšamo svoje odbrambene sposobnosti i u isto vreme želimo da međunarodna zajednica razume da je Tajvan kao demokratija pod pretnjom Kine, koja je autoritarna zemlja koja pokušava da proširi svoj uticaj“, izjavio je Vu.

On je kao primere naveo akcije Kine u Južnom kineskom moru, Hongkongu i na spornoj granici sa Indijom.

„Smatramo da zemlje koje isto razmišljaju i partnerske demokratije treba da obrate više pažnje na ovaj region i da priskoče jedna drugoj u pomoć kako bi ekspanzionistička motivacija Kine bila zaustavljena“, kaže Vu.

Iako kineska Komunistička partija nikada nije upravljala Tajvanom, Peking smatra da je Tajvan deo Kine i optužuje vladu koju predvodi Cai Ing Ven za separatizam.

Vlada u Pekingu nije nikada isključila mogućnost da će preuzeti Tajvan silom, a tokom poslednjih meseci je naročito primećen porast aktivnosti po pitanju pojačanja odbrambenih snaga i povećan broj vojnih vežbi.

Vu kaže da je više od 30 aviona Narodnooslobodilačke armije u poslednje vreme prešlo u tajvansku zonu identifikacije protivvazdušne odbrane.

Prema njegovim rečima, Tajvan ceni što SAD „nastavljaju da pokazuju svoje prisustvu u regionu“.

„Mislim da to kineskoj strani pokazuje da njena vojna pretnja prema drugim mirovno nastrojenim zemljama neće biti tolerisana“, dodao je Vu.

SAD nemaju zvanične diplomatske odnose sa Tajvanom, ali pod predsednikom Donaldom Trampom veoma podržavaju Tajpej, kako zbog uspešnog odgovora na pandemiju tako i zbog stava protiv kineske agresije.

Agencija Rojters je juče prenela da SAD planiraju da prodaju sedam oružanih sistema Tajvanu, što je neuobičajeno velika količina posle više godina retkih transakcija.

Prema Zakonu o odnosima sa Tajvanom, SAD snabdevaju tajvansku vladu oružjem, u kvantitetu i kvalitetu za koji je tadašnji predsednik Ronald Regan 1982. godine rekao da je određen „u potpunosti pretnjom koju predstavlja Narodna Republika Kina“.

Prema prošlogodišnjem izveštaju Ministarstva za odbranu, SAD su tokom proteklih deset godina prodale Tajvanu oružje u vrednosti preko 23 milijarde dolara.

Kako prenosi Gardijan, tajvansko ministarstvo odbrane je odbilo da komentariše prodaju oružja, uz obrazloženje da se takvi pregovori održavaju u tajnosti i da će se čekati zvanično obaveštenje američkog Kongresa o prodaji.

Ranije ovog meseca kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je optužio SAD da se direktno mešaju u teritorijalne i pomorske nesuglasice u regionu, prikazujući svoju moć i raspoređujući svoje vojne snage.

„Takvi postupci su najjači faktor koji potpaljuje militarizaciju u Južnom kineskom moru“, rekao je Vang.