Foto: CLEMENS BILAN/EPA

Nije jasno, međutim, ko će osvojiti prestižno treće mesto na izborima, a u konkurenciji su Zeleni, Levica, FDP (Liberali) i Alternativa za Nemačku (AfD). Poslednje dve partije trenutno nisu zastupljene u Bundestagu.

Među preostalim nesigurnostima uoči glasanja 24. septembra je i to kolika će biti razlika između prve dve stranke. Trenutno ona iznosi oko 15 procenata u korist CDU-a. Ali Niko Zigel iz Instituta Infratest dimap, koji je sproveo istraživanje za televiziju ARD, kaže: „Nije verovatno da SPD duplira (svoje glasove), a da CDU (svoje) prepolovi“.

Standard primećuje da se podrške strankama koje tipuju na treće mesto u anketama kreću između 6,5 i 11 odsto, odnosno da je razlika među njima mnogo manja nego među „velikima“. U aktuelnom sazivu nemačkog parlamenta Levica je treća partija po snazi, dok su Zeleni poslednji. List navodi da je gotovo sigurno da će u narednom sazivu, osim CDU-a i SPD-a, Levice i Zelenih biti još i poslanika FDP-a i AfD-a, kao „novajlija“.

„Mali“ u svojoj kategoriji, kao i „veliki“ u svojoj, imaju cilj da doguraju najdalje što mogu, to jest to trećeg mesta. Treće mesto u Bundestagu ima svojih prednosti. Najjača opoziciona partija, na primer, može imenovati predsednika odbora za budžet u Bundestagu. S obzirom na mogućnost stvaranja još jedne velike koalicije, što bi značilo ostanak i demohrišćana i socijaldemokrata na vlasti, treća snaga bi u novom sazivu to mesto mogla i da dobije.

Šef opozicije, takođe, ima pravo da na sednicama govori pošto govor održi predstavnik vladajućih partija. To je posebno važno prilikom velikih rasprava, kao što je ona o budžetu ili posle saopštenja vlade.

„Ali ima i više od toga. Velika koalicija u političkom Berlinu nije popularna. Ako je moguće napraviti drugačiji savez, treća partija igra odlučujuću ulogu u formiranju vlade“, piše Standard dodajući, međutim, da Alternativa za Nemačku kao treća stranka nije poželjan scenario – sa AfD-om niko neće u koaliciju. U toj želji – da AfD ne bude na trećem mestu – su sve druge partije ujedinjene. „To bi bio razarajući signal za zemlju, kako na unutrašnjem, tako i na spoljašnjem planu“, kaže Katja Kiping, jedna od lidera partije Levica (Die Linke).

I dok je ton u odnosima Merkelove i Šulca umeren, među malima leti perje, piše austrijski list navodeći kao primer to što je vodeća kandidatkinja Levice Sara Vagenkneht AfD nazvala „polunacistima“. Liderka AfD-a Alis Vajdel naglašava kako njena stranka ima „najviši akademski nivo“, dok šef FDP-a Kristijan Lindner poručuje da „nije stvar u doktorskim titulama, nego u karakteru“.

S druge strane, Lindnera je poslanik Zelenih Sven Kindler nazvao blažom varijantom AfD-a pošto je ovaj u mnogo komentarisanom intervjuu za tabloid Bild izjavio: „Sve izbeglice moraju natrag“. „Kristijane, liberalizam je super, ali desni populizam donosi mnogo više glasova“, poručio je Kindler Lindneru.

Istraživači javnog mnjenja – Infratest i institut Insa – Alternativi za Nemačku predviđaju 11 odsto glasova, odnosno treće mesto. Zigel kaže da posle izbora za nemačke pokrajine – AfD je ušla u 13 od 16 regionalnih parlamenata – tu stranku više ne treba potcenjivati.

      Merkel neće još jedan TV duel

CDU je juče odbacila ideju o još jednom TV duelu između Angele Merkel i Martina Šulca. „Sve je već rečeno na tu temu. Angela Merkel je rado učestvovala u jednom TV duelu. Taj format se pokazao kao uspešan i takvim ga ostavlja“, rekao je generalni sekretar CDU-a Peter Tauber. Da se održi još jedno televizijsko nadmetanje posle onog 3. septembra predložio je Šulc.