Tramp ima „nuklearnu opciju“ da smanji cene goriva, ali moglo bi mu se obiti o glavu

Ti američki bareli postali su izuzetno vredni za ostatak sveta otkako je rat na Bliskom istoku „zarobio“ skoro milijardu barela nafte u Persijskom zalivu.

Azijske i evropske zemlje žure da zamene sirovu naftu koja je postala nedostupna zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, što je dovelo do naglog porasta potražnje za američkom naftom.

To, piše CNN, nameće očigledno pitanje: ako Sjedinjene Države imaju dovoljno nafte za izvoz, zašto ne zadržati više sirove nafte, benzina i avionskog goriva kod kuće kako bi se smanjile cene koje brzo rastu?

Na kraju krajeva, SAD izvoze više sirove nafte nego što je uvoze. A neke druge zemlje, uključujući Kinu, počele su da ograničavaju sopstveni izvoz nafte pre nekoliko nedelja.

Stručnjaci iz industrije priznaju da bi kontrola izvoza mogla kratkoročno da obuzda cene. Međutim, dugoročno gledano, strahuju da bi takva ograničenja uništila američke rafinerije i narušila reputaciju SAD kao pouzdanog dobavljača energije, što bi potencijalno gurnulo njene saveznike u recesiju.

Trampova administracija tvrdi da smanjenje izvoza nije opcija koja se razmatra.

Sekretar za energetiku Kris Rajt i sekretar unutrašnjih poslova Dag Burgum više puta su javno i privatno poručili da Bela kuća ne razmatra ograničenja izvoza.

Ipak, neki poslanici se nadaju da će Bela kuća preispitati stav.

Demokratski kongresmen Ro Kana nedavno je ponovo podneo zakon kojim bi se zabranio izvoz benzina u periodima visokih cena goriva.

„To je zdravorazumski“, rekao je Kana za Fox Business prošlog meseca. „Zašto bismo slali našu naftu u inostranstvo dok Amerikanci plaćaju visoke cene na pumpama? Trebalo bi da naša nafta ostane za Amerikance. To bi smanjilo cenu“.

„Loša ideja“

Iako bi zabrana izvoza energije mogla doneti političke poene, neki analitičari upozoravaju da to neće dati željeni rezultat.

Problem je što složen energetski lanac snabdevanja SAD zavisi od kombinacije uvoza i izvoza. Met Smit, glavni analitičar za naftu u kompaniji Kpler, ističe da iako su SAD neto izvoznik nafte, one i dalje uvoze 6,5 miliona barela sirove nafte dnevno.

Američke rafinerije, koje su već zastarele, u potpunosti su iskoristile kapacitete za laku, „slatku“ sirovu naftu koja se proizvodi u Permskom basenu u zapadnom Teksasu i Novom Meksiku.

One često moraju da kombinuju tu američku naftu iz uljnih škriljaca sa težim mešavinama koje dolaze iz Kanade, Bliskog istoka i Latinske Amerike kako bi proizvele benzin i dizel. Viškovi američke sirove nafte se zato izvoze.

Drugim rečima, Sjedinjene Države nisu energetsko ostrvo za sebe.

Zabrana izvoza energije lako bi mogla da se obije o glavu, kažu stručnjaci iz industrije.

Bob Meknali, osnivač i predsednik firme Rapidan Energy Group i bivši energetski savetnik predsednika Džordža V. Buša, rekao je da bi svaki pad cena izazvan ograničenjem izvoza bio privremen. Problem je što bi prisiljavanje rafinerija da rade samo sa američkom naftom moglo da im smanji profitne marže.

„Rafinerije će proizvoditi manje benzina, i to će na kraju dovesti do viših cena“, rekao je Meknali.

Ipak, Meknali ne isključuje mogućnost ograničenja izvoza ako se energetska kriza pogorša, za šta veruje da je verovatno. Njegova firma procenjuje da postoji 35 odsto šanse da cene porastu toliko da Trampova administracija uvede neku vrstu ograničenja na naftu i naftne proizvode.

„Bio sam u Beloj kući kada se situacija potpuno zaoštri. Ovo je loša ideja, ali može biti teško odoleti kako cene rastu“, rekao je Meknali.

„Ne mogu da verujem da ovo govorim“

Zaista, najgori energetski šok u istoriji naveo je neke analitičare da preispitaju dugogodišnja uverenja o kontroli izvoza.

Vikas Dvivedi, globalni energetski strateg u Macquarie Group, rekao je da bi privremena zabrana izvoza nafte i naftnih derivata verovatno dovela do naglog pada cena benzina i nafte u SAD, što bi smanjilo pritisak na potrošače baš pred izbore za Kongres. On je naveo da bi rafinerije mogle da prevaziđu probleme nastale gubitkom pristupa težoj stranoj nafti.

„Ne mogu da verujem da ovo govorim. Tokom cele svoje karijere bih rekao: ‘Zabrana neće raditi. Nemojte to raditi. To je besmislica'“, rekao je Dvivedi.

„Potpuni haos“

Robert Auers, menadžer za rafinisana goriva u RBN Energy, rekao je da bi zabrana izvoza nafte i naftnih proizvoda mogla privremeno da smanji cene goriva – ali uz veliku dugoročnu cenu.

On je tvrdio da bi to bio „potpuni haos“ koji bi naterao rafinerije da smanje proizvodnju, a neke bi čak i trajno prestale da rade.

„Cene biste mogli značajno da smanjite već sledeće nedelje. Ali taj efekat bi vremenom nestao. Za godinu dana, cene možda ne bi bile drugačije nego danas“, rekao je Auers.

I „Velika nafta“ bi se svakako žestoko protivila takvom potezu.

„Ovo bi bila veoma loša politika i industrija bi imala vrlo snažno i glasno protivljenje“, rekao je jedan izvor iz naftne i gasne industrije za CNN.

Izvršni direktor Ševrona Majk Virt upozorio je ove nedelje da zabrane izvoza, ograničenja cena i slične politike neće funkcionisati.

Govoreći na Globalnoj konferenciji Milken instituta Virt je rekao da takve mere mogu biti „dobre namere“, ali istorija pokazuje da imaju „nepredviđene posledice koje mogu da pogoršaju situaciju, umesto da je poprave“.

A šta je sa ostatkom sveta?

Ograničavanje ponude američke nafte ostatku sveta naškodilo bi globalnoj ekonomiji, što bi se zatim kao posledica verovatno vratilo i Sjedinjenim Državama.

Dvivedi je rekao da bi globalne cene nafte, benzina, avionskog goriva i drugih energetskih proizvoda mogle da „odlete u nebo“.

„Odjednom biste mogli da rizikujete globalnu recesiju. A mi ne možemo biti izolovani od toga. To bi se vratilo kao bumerang“, rekao je.

Auers je predvideo ozbiljne odmazde, uključujući potencijalno uvođenje carina protiv Sjedinjenih Država. „Pokrenuli biste potpuno novi trgovinski rat – gori nego prošlogodišnji“, naveo je on.

A deo tih ekstremno visokih globalnih cena plaćale bi i američke saveznice u Evropi i Aziji – zemlje koje se oslanjaju na američku energiju tokom krize.