„Tramp previše priča“: Gardijan analizira izjave predsednika SAD, koje su „zasebna prepreka“ rešenju za Iran

Koliko god iransko ministarstvo spoljnih poslova tvrdilo da neće odgovoriti na svaku izjavu američkog predsednika na društvenim mrežama o Iranu, a ponekad ih ima i sedam dnevno, Teheran ih ne može sve ignorisati, čak i ako protivreče onome što se Irancima govori u privatnosti o Trampovim pravim namerama.

Zaista, Trampova nestrpljivost i grub diplomatski stil postali su zasebna prepreka rešenju, piše u analizi za Gardijan Patrik Vintur.

Glavni iranski pregovarač Mohamed Bager Galibaf, upozorio je da „nametanjem opsade i kršenjem primirja“, američki predsednik „nastoji da ovaj pregovarački sto – u svojoj mašti – pretvori u sto predaje ili da opravda obnovljeno ratno huškanje. Ne prihvatamo pregovore pod senkom pretnji, a u protekle dve nedelje smo se spremali da otkrijemo nove karte na bojnom polju.“

Iranski ambasador u Pakistanu Reza Amiri Mogadam izneo je sličnu tezu, pozivajući se na Džejn Ostin, rekavši: „Istina je opšteprihvaćena da jedna zemlja koja poseduje veliku civilizaciju neće pregovarati pod pretnjom i silom.“

Baš kao što Tramp mora da se nosi sa svojom kukavnom političkom bazom i berzom, tako i iransko rukovodstvo mora da ulije poverenje kod domaćeg biračkog tela tako što će se suprotstaviti Trampovim tvrdnjama o iranskom poniženju i očaju, ili njegovom insistiranju da je Iran popustio po pitanju ključnog pitanja svojih zaliha visoko obogaćenog uranijuma.

Tramp je, na primer, prošlog petka odgovorio na tvit Abasa Aragčija, iranskog ministra spoljnih poslova, da će Iran ukinuti neka od ograničenja u Ormuskom moreuzu tako što je efikasno pozdravio iranski poraz, umesto da uzvrati ukidanjem američke blokade, kako je Iran očekivao.

Kasnije, u jednom od mnogih telefonskih intervjua tog dana Tramp je rekao: „Oni [Iran] žele da ga otvorim. Iranci očajnički žele da se otvori. Neću ga otvoriti dok se ne potpiše sporazum.“

U drugom nefiltriranom intervjuu, rekao je: „Složili su se oko svega“, posebno dodajući : „Složili su se da nikada više ne zatvore Ormuski moreuz.“

Dan kasnije, Iran je zatvorio moreuz, ostavljajući utisak da je Tramp, ne po prvi put, potcenio iransku odlučnost.

Jedna iranska diplomatska ispostava u Gani je u utorak istakla: „U protekla 24 sata predsednik Sjedinjenih Država je zahvalio Iranu za zatvaranje Ormuza; pretio Iranu; krivio Kinu; hvalio Kinu; proglasio blokadu uspešnom; potvrdio da je Iran obnovio zalihe kroz blokadu; obećao dogovor sa Iranom; obećao da će bombe pasti na Iran.“ Ambasada je opisala Trampa kao WhatsApp grupu za ćaskanje sa jednim čovekom.

„Previše priča“, rekao je o Trampu tokom vikenda zamenik ministra spoljnih poslova Irana Said Hatibzadeh.

Do utorka, u nizu kontradiktornih izjava, Tramp je rekao: „Očekujem bombardovanje“, dodajući da se vojska sprema da počne, govoreći o skorem isteku roka koji neće produžiti. Ipak, dve rečenice kasnije, rekao je da će Iranci prisustvovati razgovorima koji počinju u sredu.

Kroz suprotstavljanje kontradiktornih osećanja, istovremeno je hvalio i sahranjivao Iran.

„Iran može da se postavi na veoma dobru osnovu, jaku naciju, divnu naciju. Imaju neverovatan narod“, rekao je, pre nego što je dodao: „Čini se da su krvožedni i vode ih neki veoma, nažalost, teški ljudi i to ne na lep način. Mi smo mnogo teži od njih – ni blizu – ali oni moraju da koriste razum, a ne da budu zemlja zasnovana na smrti i užasu“.

Sve ovo je možda imalo za cilj da poremeti iranski diplomatski radar, ali do sada je jedini efekat bio da zemlja postane opreznija i odlučnija da pristane na sporazum samo ako on uključuje jasan nepovratan mehanizam sprovođenja koji zahteva od Trampa da se drži svakog sporazuma koji potpiše.