„Tramp je to učinio još gorim“: Analiza „zbrkanih i kontradiktornih“ opravdanja SAD za rat sa Iranom

Međutim, Tramp je u utorak to učinio još gorim – uništivši zbunjujuće objašnjenje administracije od ponedeljka, navodi se u analizi CNN-a.

Samo dan nakon što je državni sekretar Marko Rubio tvrdio da Iran predstavlja neposrednu pretnju – jer će odgovoriti na neposredne napade Izraela udarima na američke snage – Tramp je dao potpuno drugačije objašnjenje – da će Iran sam pokrenuti preventivne napade na SAD.

„Moje je mišljenje bilo da će oni prvi napasti“, rekao je predsednik.

I time trapavo predstavljanje argumenta Trampove administracije za rat ulazi u još jedno poglavlje.

Rubio je već privukao pažnju svojim tvrdnjama u ponedeljak.

„Znali smo da će biti izraelske akcije“, rekao je Rubio. „Znali smo da će to izazvati napad na američke snage i znali smo da ako ne krenemo preventivno na njih pre nego što pokrenu te napade, pretrpećemo veće žrtve.“

Ovo je bilo problematično iz nekoliko razloga.

Prvo, razlikovalo se od objašnjenja zašto Iran predstavlja neposrednu pretnju koja su ponuđena u danima pre početka rata. Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof, koji je vodio pregovore sa Teheranom, prvobitno je tvrdio da je Iran „verovatno nedelju dana udaljen“ od toga da ima materijal za pravljenje nuklearne bombe.

Zatim je Tramp u svom obraćanju o stanju nacije prošle nedelje tvrdio da će Iran „uskoro“ biti u mogućnosti da pogodi Sjedinjene Države interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM).

Ali te tvrdnje nisu se poklapale ni sa američkim obaveštajnim podacima, ni sa prošlim tvrdnjama administracije o „uništenju“ iranskog nuklearnog programa pre samo osam meseci.

Pored toga, Rubiovo objašnjenje je pomalo zvučalo kao da je Izrael „rep koji maše psom“, odnosno da odluke Sjedinjenih Država o tome  hoće li ići u rat diktira saveznik. Trampova administracija je u utorak pokušala da razbije tu ideju, rekavši da Rubiovo objašnjenje nije bilo o tome zašto su SAD ušle u rat, tačka, već zašto su SAD ušle u rat tada kada su ušle.

Ali Tramp se sada ljutito usprotivio toj naraciji, ponovo menjajući poruke svoje administracije. Kada je u utorak upitan da li ga je Izrael naterao na delovanje, tvrdio je da je Iran bio taj koji je bio spreman da izvrši udar.

„Moje mišljenje je bilo da će oni prvi napasti“, rekao je Tramp o Iranu. „Napašće ako mi to ne uradimo. Napašće prvi. Bio sam čvrsto ubeđen u to.“

Dodao je: „I na osnovu načina na koji su se pregovori odvijali, mislim da su nameravali da prvi napadnu, a ja nisam želeo da se to desi. Dakle, ako ništa drugo, možda sam naterao Izrael na akciju.“

Tramp je potom izgleda ukazao na moguća neslaganja unutar svoje administracije po tom pitanju.

„Mislili smo, i mislio sam možda više nego većina – mogao bih pitati Marka – ali mislio sam da ćemo imati situaciju u kojoj ćemo biti napadnuti“, rekao je Tramp. „Spremali su se da napadnu Izrael. Spremali su se da napadnu druge. To sada vidite… Dakle, mislim da sam bio u pravu u vezi s tim.“

Ministar odbrane Pit Hegset se ubrzo nakon toga oglasio na društvenim mrežama, rekavši da je Trampovo objašnjenje „sto posto tačno“.

I nakon Trampovih komentara Rubio je u utorak popodne negirao da je bilo koji deo obrazloženja pripisao praćenju Izraela. Umesto toga, on je stao iza predsednikovog najnovijeg objašnjenja.

„Suština je sledeća: Predsednik je odlučio da nećemo biti prvi pogođeni. To je tako jednostavno, ljudi. Nećemo dovesti američke trupe u opasnost“, rekao je Rubio novinarima na Kapitol hilu.

Teško je preceniti koliko ovo protivreči Rubiovoj verziji događaja i otvara nova pitanja i probleme.

Ideja da će Iran uskoro napasti SAD bila bi najlakše i najčistije opravdanje ako bi se potvrdila. Ali to nije opravdanje koje je Rubio – ili bilo ko drugi – ponudio, barem ne pre utorka.

Rubio je umesto toga izneo mnogo komplikovaniju teoriju, u kojoj je neizbežna akcija Izraela time učinila i iranske napade na SAD neizbežnim. Diskutabilno je da li je to bilo dovoljno opravdanje, ali je barem bilo logički verovatno.

Ali je to takođe rizikovalo učvršćivanje narativa koji je bio veoma antitrampovski – onog u kojem on nije bio glavni, već ga je Izrael vodio ili čak primoravao na rat.

To je već bio narativ koji je izazvao zabrinutost u određenim krugovima. I već smo videli kako Tramp pokušava da preuzme odgovornost za ubistvo iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, čak i dok je njegova administracija nastojala da naglasi da je deo misije preduzeo Izrael.

Dakle, iako nije baš iznenađenje što je Tramp preterao s korekcijama, on je stvorio potpuno novi skup problema.

Sada će pitanje biti koje obaveštajne informacije potkrepljuju Trampovu tvrdnju. Ako ne postoje, to otvara mogućnost da su SAD krenule u rat u osnovi na osnovu Trampove slutnje.

A administracija je sada na najmanje četvrtom različitom objašnjenju zašto je Iran predstavljao neposrednu pretnju za manje od deset dana, uključujući dve najnovije verzije koje direktno protivreče jedna drugoj.

Trampu nije strano da baca stvari na zid i vidi šta će se zalepiti. Ali sasvim je drugo to raditi sa temom ozbiljnom kao što je opravdanje za rat – posebno kada su poginuli pripadnici američke vojske.