Nema izlaznu strategiju“: Svojim ultimatumom Tramp sam sebi postavio novu „crvenu liniju“

Takve nedosledne poruke postale su obrazac u ratu koji ulazi u četvrtu nedelju, a najnoviji ultimatum — da Iran u roku od 48 sati ponovo otvori prolaz Ormuz ili će se suočiti sa napadom — naglašava ključnu važnost tog prolaza, piše CNN.

Njegovo zatvaranje blokiralo je desetine naftnih tankera, izazvalo krizu cena energenata i zapretilo guranjem globalne ekonomije u recesiju koja bi mogla pogoditi milione ljudi.

Trampova nova crvena linija

Predsednik Tramp sada se nalazi u situaciji u kojoj retorička zbrka i protivrečne pretnje više ne mogu sakriti posledice njegovih odluka. Uskoro bi mogao testirati da li će eskalacija sukoba ponuditi izlaz ili će samo pogoršati ekonomske i političke posledice koje već sada teško kontroliše.

Svojim ultimatumom sam je sebi postavio novu „crvenu liniju“, bez ikakvih naznaka da će Iran popustiti i odustati od pretnji napadima na brodove koji prolaze moreuzom, što je njegova glavna poluga u sukobu.

Ako naredi napad na iranska energetska postrojenja, verovatno će izazvati najžešću iransku odmazdu do sada i uzdrmati globalna tržišta nafte. Ako pak ne učini ništa i moreuz ostane zatvoren, dopustiće iranskim vođama da pokažu kako mogu prkositi američkoj i izraelskoj vojnoj moći.

Napad na energetska postrojenja takođe bi mogao izazvati humanitarnu krizu u zemlji koja se već suočava sa nestašicama, jer bolnice, kao i sistemi za vodosnabdevanje i sanitaciju, zavise od stabilnog snabdevanja energijom. Cela situacija podstiče kritike da Trampu nedostaje strategija ili jasan cilj za rat koji je pokrenuo bez konsultacija sa Kongresom.

Bez plana

„Nemaju viziju, nemaju plan, nemaju izlaznu strategiju. Očigledno nisu predvideli neke od događaja, poput zatvaranja Ormuskog moreuza“, rekao je za CNN lider demokratske manjine u Predstavničkom domu, Hakim Džefris.

Nova eskalacija gotovo sigurno bi pojačala negativne globalne posledice sukoba koji je nepopularan i kod kuće. Anketa CBS News i YouGov pokazala je da skoro šest od deset Amerikanaca smatra da se rat odvija loše. Administracija, međutim, brani svoj pristup.

„Predsednik misli ozbiljno“, rekao je za Fox News američki ambasador pri UN Majk Volc. „Za razliku od svojih prethodnika, drži se svojih crvenih linija i neće dozvoliti da taj genocidni režim drži svetske zalihe energije ili globalnu ekonomiju kao taoce.“

„Ponekad je potrebno eskalirati“

Ministar finansija Skot Besent izjavio je za NBC da je „ponekad potrebno eskalirati kako bi došlo do deeskalacije“, što je izazvalo poređenja sa prethodnim američkim sukobima, od Vijetnama do Iraka, koji su iz manjih operacija prerasli u iscrpljujuće ratove. Demokrati su iskoristili takvu retoriku za kritiku.

„Ova administracija je potpuno izgubila dodir sa realnošću“, rekao je demokratski senator Kris Marfi. „Rat izmiče kontroli. Cene divljaju za milione Amerikanaca. Kraj se ne nazire.“

S druge strane, zagovornici strategije administracije tvrde da su vazdušni napadi oslabili iransku vojnu pretnju i da će izraelski udari na vrh vlasti – uključujući atentat na vrhovnog vođu Ali Khamenei — uskoro dati rezultate.

Umirovljeni viceadmiral američke mornarice Robert Harvard smatra da ti događaji pokazuju krhkost iranskog režima. „Sve ovo je samo još jedan pokazatelj krhkosti režima i njegove strategije da nadživi Trampa, što mislim da se neće dogoditi“, rekao je.

Iran ne pokazuje znakove posustajanja

Za sada nema znakova da se iranski režim raspada. Ovog vikenda Iran je pokazao da i dalje ima smrtonosne sposobnosti kada je projektil pogodio zgradu u izraelskom gradu Arad, pri čemu su povređene najmanje 84 osobe.

Takođe je lansirao balističke projektile srednjeg dometa prema zajedničkoj američko-britanskoj bazi u Diego Garsia u Indijskom okeanu. Iako projektili nisu pogodili metu, domet od preko 3000 kilometara sugeriše da bi baze i brodovi za koje se smatralo da su van domašaja mogli biti ranjivi.

Kao odgovor na Trampove pretnje, iranska vojska je u nedelju upozorila da će zatvoriti Hormuški moreuz na neodređeno vreme i napasti energetsku i komunikacionu infrastrukturu u Izraelu i zemljama u kojima se nalaze američke baze.

Moguće proširenje rata

Rastuće tenzije već su podigle cenu sirove nafte Brent na 114,09 dolara po barelu, što će dodatno opteretiti američke potrošače. Neki analitičari veruju da bi SAD mogle pokušati da napadnu iranski naftni terminal na ostrvu Harg ili raketne položaje duž moreuza, ali takve operacije bi mogle zahtevati kopnene snage, što predstavlja još veći rizik.

Trampovi sledeći potezi biće ključni. Mogao bi sprovesti svoj ultimatum i tako proširiti rat. Mogao bi pokušati da postigne dogovor sa Iranom, ali je rat dodatno radikalizovao već radikalan režim.

„Približavamo se prelomnoj tački. A za SAD, nažalost, ne postoje dobre opcije, samo loše“, rekao je za CNN Deni Citrinovic, bivši šef iranskog odeljenja izraelske vojne obaveštajne službe.

Tramp se suočava sa sve manjim brojem opcija. Možda će morati da eskalira rat kako bi sačuvao sopstveni kredibilitet i pronašao izlaz. Međutim, time bi samo produbio sukob za koji već tvrdi da ga je dobio.