„Istorijska pobeda Irana“: Kako je Tramp prešao od pretnje „uništenjem civilizacije“ do dogovora

Ova dramatična promena tona dogodila se dok su posrednici, predvođeni Pakistanom, radili na sprečavanju daljeg eskaliranja sukoba.

Čak je i Kina – najveći trgovinski partner Irana i najznačajniji ekonomski konkurent Sjedinjenih Država – tiho povukla poteze kako bi našla put ka primirju, prema rečima dvojice zvaničnika upoznatih sa situacijom, koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

„Razlog za ovakvu odluku je što smo već ispunili i premašili sve vojne ciljeve, i veoma smo blizu konačnog sporazuma o dugoročnoj MIRU sa Iranom i MIRU na Bliskom istoku“, naveo je Tramp u objavi na društvenim mrežama kojom je najavio privremeni prekid vatre.

On je to saopštio oko 90 minuta pre roka koji je dao da Teheran otvori kritični Ormuski moreuz ili vidi uništenje svojih elektrana i druge ključne infrastrukture.

Predsednik je zakazao sastanak u Beloj kući za danas sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Rutom. Očekuje se da će u centru razgovora biti novo primirje i plan za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Kako se približavao rok, demokratski zakonodavci osudili su Trampovu pretnju da „uništi čitavu civilizaciju“ kao „moralni promašaj“, a papa Lav XIV upozorio je da bi napadi na civilnu infrastrukturu kršili međunarodno pravo, nazivajući Trampove komentare „zaista neprihvatljivim“.

Na kraju, Tramp se možda povukao zbog jednostavne istine: eskalacija bi mogla dovesti Sjedinjene Države u vrstu „večnog rata“ koji je opterećivao njegove prethodnike, a iz kojeg je obećao da će državu izvući ako ga birači vrate u Belu kuću.

Dok se Tramp hvalio vojnom uspešnošću SAD-a i Izraela u proteklih šest nedelja, činilo se da polazi od pretpostavke da može bombardovanjem primorati Iran na kapitulaciju.

Počevši od likvidacije ajatolaha Alija Hamneija u početnim salvama rata, činilo se da ne uzima u obzir da iransko rukovodstvo može odabrati dug i krvav sukob.

Vojni analitičari uglavnom su se složili da bi održavanje sigurnosti nad Ormuskim moreuzom zahtevalo bi rizičnu i resursno intenzivnu operaciju koja bi mogla trajati godinama kao američka obaveza.

Ben Konable, izvršni direktor nevladine organizacije Battle Research Group, rekao je da bi osiguranje moreuza zahtevalo da američka vojska kontroliše oko 600 kilometara iranske teritorije, od ostrva Kiš na zapadu do Bandara Abasa na istoku, kako bi se sprečilo da Iran ispaljuje rakete na brodove koji prolaze moreuzom.

Konable je rekao da bi ta misija verovatno zahtevala tri američke pešadijske divizije, odnosno između 30.000 i 45.000 vojnika.

“Ovo bi bila operacija bez vremenskog ograničenja – dakle, mislite: spremite se na ovo 20 godina“, rekao je Konable, penzionisani oficir obaveštajne službe Marinskog korpusa. „Nismo mislili da ćemo biti u Avganistanu 20 godina. Nismo mislili da ćemo morati biti u Vijetnamu koliko smo bili, ili u Iraku“.

Plan dvonedeljnog primirja uključuje dopuštanje i Iranu i Omanu da naplaćuju prolaz brodovima kroz Ormuz, rekao je jedan regionalni zvaničnik. Zvaničnik je dodao da će Iran koristiti prikupljena sredstva za obnovu.

Američki demokratski senator Kris Marfi iz Konektikata rekao je nakon najave primirja da Tramp praktično daje Teheranu „kontrolu“ nad moreuzom i donosi „istorijsku pobedu za Iran“.

„Nivo nesposobnosti je istovremeno šokantan i srceparajući“, rekao je Marfi  misleći na poziciju SAD.

It appears Trump just agreed to give Iran control of the Strait of Hormuz, a history-changing win for Iran.

The level of incompetence is both stunning and heartbreaking.

What on earth is happening? pic.twitter.com/5hEyg5KkZ5

— Chris Murphy 🟧 (@ChrisMurphyCT) April 7, 2026

Tramp ima obrazac odustajanja od maksimalističkih zahteva

Najava primirja došla je nakon što je pakistanski premijer Šehbaz Šarif pozvao Trampa da produži rok za dve nedelje kako bi diplomatija imala vremena da napreduje, dok je istovremeno tražio od Irana da otvori moreuz na dve nedelje.

Dve nedelje su postale Trampov omiljeni interval za kupovinu vremena pri donošenju važnih odluka. Prošlog leta, Bela kuća je rekla da će predsednik odlučiti o početnoj kampanji bombardovanja Irana u roku od dve nedelje – da bi predsednik pre toga naredio vazdušne napade koje je tvrdio da su „uništili“ iranski nuklearni program.

Tramp je takođe više puta koristio dvonedeljne rokove da postavi ciljeve koji su na kraju dovodili do vrlo malo promena tokom pregovora o okončanju rata Rusije u Ukrajini, pa čak i u svom prvom mandatu, sugerišući da će velike političke probleme, poput zdravstvene zaštite, rešavati u tom roku.

Predsednik je više puta postavljao maksimalističke zahteve tokom prvih 15 meseci svog drugog mandata, da bi ih potom povlačio.

Tramp se povukao od mnogih sveobuhvatnih tarifa „Dana oslobođenja“ koje je najavio u aprilu 2025, nakon što su izazvale haos na finansijskim tržištima.

Najspektakularniji primer bio je na sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u januaru, kada je insistirao da želi da SAD preuzme kontrolu nad Grenlandom „uključujući pravo i vlasništvo“, samo da bi potom promenio kurs i odustao od pretnje širokim tarifama Evropi.

Razlog za povlačenje tada je bio Trampovo obrazloženje da se složio sa šefom NATO-a o „okviru budućeg sporazuma“ o arktičkoj bezbednosti – iako SAD već uživaju široku vojnu slobodu u Grenlandu, koji je deo Kraljevine Danske.

Bela kuća je u utorak uveče proslavila, a saradnici su pripisali uspeh američkoj vojsci i Trampovim manevrima, koji su stvorili uslove za primirje.

“Uspeh naše vojske stvorio je maksimalni pritisak, omogućivši predsedniku Trampu i timu da se upuste u teške pregovore koji su sada otvorili prostor za diplomatsko rešenje i dugoročni mir,” izjavila je portparolka Bele kuće Karolajn Livit.

Dodala je: “Nikada ne potcenjujte sposobnost predsednika Trampa da uspešno unapredi interese Amerike i posreduje u miru“.