„Možda sam ja naterao Izrael da napadne“: Tramp otkrio „najgori scenario“ za Iran

Predsednik SAD pohvalio je američku vojnu operaciju u Iranu i rekao da je „gotovo sve uništeno“ govoreći o vojnim postrojenjima u Teheranu.

„Nemaju mornaricu. Uništena je. Nemaju vazduhoplovstvo. Uništeno je. Nemaju sisteme za otkrivanje iz vazduha, i to je uništeno. Njihov radar je uništen. I gotovo sve je uništeno“, rekao je Tramp i dodao: „Ide nam veoma dobro. Imamo sjajnu vojsku i oni rade fantastičan posao.“

On je istakao da su novi napadi bili usmereni na još jednu grupu iranskih lidera, tvrdeći da se čini da su posledice „prilično značajne“.

„Danas je izveden još jedan napad na novo rukovodstvo i izgleda da je to bilo prilično značajno“, rekao je iz Ovalnog kabineta. „Tako da su veoma teško pogođeni.“

Kako prenosi CNN, Tramp nije precizirao ko je među iranskim rukovodstvom bio meta niti koliko je ljudi poginulo u napadima. Napad je usledio nakon što su zvaničnici saopštili da je početni baraž projektila tokom vikenda ubio 49 iranskih zvaničnika, uključujući ajatolaha Alija Hamneija.

Predsednik SAD izjavio je da je Iran uspeo da izgradi svoje zalihe projektila u „prilično kratkom vremenskom periodu“.

„Pogledajte sve te projektile koje su napravili — mnoge smo sada mi uništili, a mnogi su već upotrebljeni, ali imali su hiljade projektila u prilično kratkom vremenskom roku“, rekao je Tramp.

Predsednik SAD osporio je tvrdnje da su izraelski planovi za napad na Iran podstakli njega da pokrene udare, navodeći da je možda on „naterao Izrael da povuče potez“, a ne obrnuto.

„Oni bi napali da mi to nismo uradili, oni bi prvi napali. Bio sam čvrsto uveren u to“, rekao je o Iranu.

„Ako ništa drugo, možda sam ja naterao Izrael da reaguje, ali Izrael je bio spreman, a i mi smo bili spremni, i ostvarili smo veoma, veoma snažan efekat, jer je praktično sve što imaju uništeno. Sada njihov broj projektila naglo opada“, rekao je u Ovalnom kabinetu.

Dan ranije, državni sekretar Marko Rubio sugerisao je da je predsednik odlučio da pokrene napade na Iran jer su SAD verovale da je Izrael spreman da preduzme jednostranu akciju.

Tramp je izjavio da bi „najgori scenario“ za Iran bio ako „neko preuzme vlast ko je jednako loš kao prethodna osoba“.

„To bi moglo da se dogodi. Ne želimo da se to dogodi“, rekao je Tramp i dodao: „Voleli bismo da tamo dođe neko ko će to vratiti narodu, pa ćemo videti šta će se desiti.“

Govoreći o kandidatima koje je administracija razmatrala za rukovodeću poziciju, Tramp je rekao da su neki od njih mrtvi, dodajući da „uskoro nećemo ni poznavati nikoga“.

Predsednik SAD smatra da ne bi bilo primerene da sin poslednjeg iranskog šaha Reza Pahlavi preuzme vođstvo zemlje, rekavši da bi više voleo da vlast preuzme neko iz samog Irana.

„Neki ljudi ga vole, ali nismo previše razmišljali o tome. Čini mi se da bi možda bilo prikladnije da to bude neko u zemlji“, rekao je Tramp.

Tramp je izjavio da SAD imaju praktično neiscrpne zalihe određenih vrsta municije i da proizvođači naoružanja rade po hitnim ovlašćenjima kako bi ubrzali proizvodnju.

Američki predsednik rekao je da misli da su zemlje koje je Iran gađao bile iznenađene odmazdom, kao i da je i on bio iznenađen što je Teheran usmerio napade na susedne države.

„Neverovatno je da gađaju zemlje koje su bile, da kažemo, neutralne, zar ne? Dugo su živeli zajedno. … Mislim da su bili iznenađeni. Ja sam bio iznenađen, a sada se sve te zemlje bore protiv njih i snažno im se suprotstavljaju“, rekao je Tramp novinarima tokom sastanka sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom u Ovalnom kabinetu.

Predsednik SAD je rekao da iranski uzvratni napadi pokazuju „nivo zla s kojim imamo posla — gađaju ljude koji su zapravo bili barem donekle prijateljski nastrojeni i s kojima nisu imali problema. Takođe gađaju isključivo civilne objekte, hotele i stambene zgrade, dok mi njih gađamo tamo gde je to mnogo primerenije i pogađamo ih veoma snažno.“

Tramp je izjavio a nije postojao plan evakuacije za Amerikance na Bliskom istoku pre američko-izraelskih napada na Iran, navodeći da se vojna operacija odvijala previše brzo da bi se takve aktivnosti unapred organizovale.

Američki predsednik je oštro kritikovao ponašanje Velike Britanije i opisao ga  kao „veoma, veoma nekooperativno“, obnavljajući spor sa bliskim američkim saveznikom zbog njegove odluke da se odrekne suvereniteta nad ostrvima na kojima se nalazi zajednička vojna baza.

„Ovo nije doba Čerčila“, rekao je on.

Tramp se takođe žalio na britanske energetske i imigracione politike, optužujući njihovo rukovodstvo da se previše oslanja na energiju vetra i da čini premalo kako bi suzbilo imigraciju. Ranije je pozivao Veliku Britaniju da ubrza proizvodnju nafte i gasa u Severnom moru.

Predsednik SAD izjavio je da ne želi da Iranci „za sada“ izlaze na proteste.

„Ako ćete da izađete i protestujete, nemojte to da radite još. Napolju je veoma opasno. Baca se mnogo bombi“, rekao je Tramp.

Obrazlažući svoj napad na Iran, američki predsednik se pozvao se na događaje od pre više od četiri decenije, tvrdeći da ta zemlja ima dugu istoriju „zle ideologije“.

„Neko je morao to da uradi, a to je trebalo da bude učinjeno u nekom trenutku tokom perioda od 47 godina. Jer su izazvali velika stradanja“, rekao je Tramp.

On je pomenuo dva incidenta iz prošlog veka: talačku krizu u Iranu 1979. godine, kada su 52 američka državljanina bila držana u zatočeništvu 444 dana, kao i bombardovanje kasarne američkih marinaca u Bejrutu, u Libanu, 1983. godine, u kojem je poginuo 241 pripadnik američkih oružanih snaga.

Tokom sastanka u Ovalnom kabinetu sa nemačkim kancelarom, Tramp je pokrenuo pitanje obaveza u vezi sa izdvajanjima za NATO, a posebno je izrazio frustraciju zbog potrošnje Španije na odbranu.

„Svaka evropska nacija je, na moj zahtev, izdvajala 5%, što i treba da rade. I svi su bili oduševljeni time, Nemačka, svi. A Španija to nije uradila“, rekao je Tramp.

„Zato smo nameravali da prekinemo svu trgovinu sa Španijom. Ne želimo da imamo bilo kakve veze sa Španijom“, nastavio je Tramp.

„A sada je Španija zapravo rekla da ne možemo da koristimo njihove baze“, dodao je Tramp, verovatno misleći na svoje nedavne zahteve da koristi baze saveznika na Bliskom istoku za pokretanje daljih napada na Iran.

„Španija nema apsolutno ništa što nam je potrebno, osim sjajnih ljudi“, dodao je američki predsednik.

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da je „na istoj liniji“ sa predsednikom SAD Donaldom Trampom kada je reč o uklanjanju iranskog režima.

„Na istoj smo strani kada je u pitanju uklanjanje ovog strašnog režima u Teheranu. I razgovaraćemo o danu posle, o tome šta će se tada dogoditi“, rekao je Merc sedeći pored Trampa u Ovalnom kabinetu uoči sastanka dvojice lidera.

„Svi se nadamo da će se ovaj rat završiti što je pre moguće. Zato se nadamo da izraelska i američka vojska rade prave stvari kako bi se to okončalo i kako bi zaista bila uspostavljena nova vlada koja će se vratiti miru i slobodi“, dodao je Merc.